E kad je neko baksuz, onda je belosvetski. Danima nemam vremena ni da citam blogove, a kamoli da ih pisem. Sinoc uploadujem snimak i resim danas da postujem, kad ono - explorer me z i sve sto sam napisala ode u tunguziju. I ja odem sa Nikolom u setnju. E pa moze mi se.

Elem, ovih dana kao zahladnelo, a u mom stanu jos uvek ko u rerni. Kad god stignemo (a ne stizemo) odemo na hacijendu. Tamo zelenilo, milina jedna. Stizu druge jabuke jer su petrovke vec prosle, stizu sljive, stizu smokve. Grozdovi dobili roze boju, vec moze po neko zrno da se kljucne.

Vikendi uglavnom bez Nidze jer ode kod tate i sa njime u provod. Ako, ko zna zasto je to dobro. Ali mi nedostaje.

Jos uvek se spremamo za bebeci godisnji. Za septembar. Kujemo planove, tazimo sponzore, ali cemo ipak morati da se izkesiramo. Maslacak i Vuk su nam zbrisali i vade nam mast sa Egejskog mora, devojke odu do Dunava ili Bagera, a ja napunila na hacijendi bazen, diva, 2 puta 3 i jos nisam stigla da se bucnem. Pih, kad ce ta penzija...

Blogeri, kad zahladni, kad zapucketa drvo u sporetu eto meni dugih postova i slajdova... i slicica, i albumcica i muzike. Dotle, kad se sretnemo u ovom letu.

Snimak je - prvi zajednicki nastup mame i sina (sin bolje svira, mama nema pojma), drugi je kod tate sa sestrom od tetke koja ga zasmejava.

Sledeci put - slike. Za dial up drugare. Ljub letnji za blogosferu.