Kad me tata maze posle kupanja, ja se smejem ko lud, i sve mi je nesto smesno i golicavo...

A volim i da se mazim, ma priroda je cudo...

Blogeri, valjda znate, leto je vreme kad se sve nesto meskolji, gmize kao lava, i nema sanse da se skrasim pola sata za kompom. Sve imam nesto vanredno (redovno imam nesto vanredno). Intenzivno smisljam prevaru da odemo na more, mada jos i je nekako... pa pomalo skupo, ali uradicemo neku prevaru valjda. Nidza mora na veliku vodu jer je toliiiiiko voli.

A kada bi videli na sta ja sada licim, smejali bi se u krug. Pomalo cupava, podosta prasnjava... Bila sam u podrumu (ne u Bodrumu). i ceprkala po uspomenama. Naletela na neke crteze moje dece, pa se setila, jao kad su bile male... Pa na haljnicu... ih to je od rodjendana, od koga bese dobila... pa na espadrile (zasto sacuvane) koje je Nikolina mama zvala "ispadalice" jer su joj stalno ispadale... Pa naidjem na neke domine i bockice i kockice i lutkice... detinjstvo moje dece u prasnjavom podrumcetu. Doslo mi je da se popnem po aparat i da slikam cupavu Mimi, Marijinu lutku, pa Nenine cimzice za blato - plavoroze sa roze tufnama na plavom delu...pa napustena violina koju je moje najmladje cedo napustilo zbog plesa. I tako - u nedogled. Kad sam se vratila iz vremenske masine gore u stan, osmeh mi nije silazio sa lica. Da, naletela sam i na svoju prvu trudnicku haljinu (isla sam da kupim dragom poklon za rodjendan, davne 1982-e u septembru, i nadjem dve eksta dobre trudnicke haljine. I kupim ih, a on ostade bez poklona. Celog zivota govori kako sam mu za 28-mi rodjendan kupila dve trudnicke haljine. Originalan poklon za muskarca.

I tako... u nedogled. Kad neko ima toliko godina koliko ja imam, mora da ima toliko i uspomena... I to jedna od lepsih strana ovih mojih godina.

Se vidjamo ovih dana...