Juče je bilo tačno 104 godine od rođenja Salvadora Dalija. Nije baš neki jubilej, mada su mi zanimljivi brojevi deljivi sa 4. To što su juče bili izbori, sasvim je slučajno. Splet okolnosti. Četvorka koja se i tu pojavljuje kao dužina trajanja mandata samo je dokaz da brojevi imaju čudan smisao za humor. A možda nas i jebu ili zajebavaju. Diskutabilno je to.

Juče je umrlo mače od nekih mesec (ili 2) starosti. Istovremeno, pa i nešto kasnije, leševi od skoro 100 godina (što iznosi 1200 meseci) izlazili su na glasanje. Pridevi poput: živi, hodajući (ili onaj koji hoda?), vitalni, pismeni, brzi, dobrog vida, spretni, bistri, razgovetni, mirisni... ne idu uz imenicu 'leševi' a ni uz njihovu pojavu, kako mi se čini. Zbog njih bih se zalagala za eutanaziju kao svakodnevnu pojavu. Između ostalog, takav stav ne preporučuje mi da se bavim politikom.

Jutros zove razredna mog mlađeg brata da pita za rezultate izbora. Negde oko 8 sati izjutra. Naravno, javim se ja i umalo je ne oteram u prvi polni organ koji mi padne na pamet. Zar da zove izjutra i to onda kada je sat deljiv sa 4?! Neoprostivo. Zahtevam mir i tišinu!

A trenutno slušam The Art of Noise i, kao i obično, mrzi me da odmah ubacim mini-plejer sa nekom pesmom.