Dakle da rezimiram,
moje prvo B(l)ogojavljanje je proteklo manje - više očekivano. Napisao sam svoj prvi post rekacijom kažiprsta desne ruke na mišu koji je u par kliktaja odradio posao koji se zove copy - paste. Malo sam zatim njuškao tamo-vamo po blogovima i nisam bio nešto večeras posebno impresiran, jer umete Vi to i bolje. Podelio sam par komentara koliko da se upišem u listu blogostrelaca, a potom otišao na čat.

I tu je krenulo kroćenje.

Prvo, ja neke stvari ne umem da razumem, možda zato što ne razmišljam kao masa, ali od čata do čata sve su dobrodošlice i priče uglavnom iste. Pitanja tipa - odakle sam, koliko imam godina, koju sam školu završio, koje mi je boje kosa itd... su samo deo naše čat svakodnevnice, koja tavori u svom bestežinskom stanju bez trunčice kreativnog duha.

Nikovi su se smenjivali (poput redaljke) u pokušaju da se demistifikujem kao ličnost. Pitam se zašto? Zašto je to nekom bitno ako svako od nas može da bude Pera iz Malog Mokrog Luga ili Mika iz Trešnjevice. Čemu napadno insistiranje kada i sama osoba koja postavlja pitanja zna da je to tako. I nije to ništa čudno, već stotinama puta viđeno.

Zatim dolazi osoba pod rednim brojem 13, koja svojim napadnim nametanjem pokušava da ubedi sebe a potom i mene da sam ja neko, odnosno da ja nisam ja, već neko drugi, odnosno postojeći bloger sa blogoya ali pod drugim nikom!  Ah kakve ironije, njenom konstatacijom da se sve osobe na čatu poznaju i da samim tim što već jesam na njemu, to je dovoljna činjenjica da je to tako. OK gospodine ili gospodjo/ice, recite mi ko sam? Otvorite mi oči i molim Vas, da ako već postoji neko na ovom blogu sa nikom Buda, neka to bude da sam ja. Postoje dva razloga za tom željom, prvo - jako sam velika lenčuga i dobro bi mi stajalo da non-stop sedim u lotusovom stavu, a drugo, pošto ste me prosvetleli i dali mi spoznaju ko sam, onda mi taj nik idealno pristaje.

I kako se nismo uspeli dogovoriti ja i osoba 13 ko ću zapravo biti, rešio sam da budem konj. Zašto konj? Pa zato što se konji krote jahanjem, jer ako je tako dobra u jahanju kao na jeziku (a ubeđen sam da je žena u pitanju, jer žene imaju tako sofisticiran pristup koji ih razlikuje od muškaraca) onda pristajem na kroćenje.

Nemojte misliti da sam neka svađalica, daleko od toga, možda moje reči zvuče pomalo ironično, ali to je samo  zato što sam dobio trenutnu neverovatnu inspiraciju za pisanjem ovog vanrednog posta.

I sada idem da spavam, a možda se i predomislim  pa ostanem budan do jutra ali to je opet moja stvar, kao i pravo na ličnu privatnost.

Ostajte mi zdravo, drugovi i drugarice.