Neukrotivi je zaboravio na Net, ili bolje reći, bio je švorc prethodnih meseci pa se nije ni kačio. Kačio se na nešto drugo. E sad mi ove temperature jebale kevu pa reših da svoj deficitni budžet učinim još deficitnijim i potražim malo ladovinu uz computer u uglu sobe sa spuštenim roletnama na MAX. I setim se ovog mog bloga. Muka živa. Prvo sam se jebavao pola sata da se setim šifre, a onda kreten vidim opciju pošalji novu šifru mejlom. Ne lezi vraže ja zaboravio i šifru od tog mejla sa koga sam se registrovao. Auuu jebote popizdim načisto i rešim da odustanem i otvorim novi blog, ali mi nekako žao ovog starog mene, i prebiram ja tako po memoriji, koja bi to mogla šifra da bude, a kako ja šifre uvek vezujem za neke asocijacije, krenem da se igram.

Moje omiljeno pivo, jok nije ta, moja prva ljubav, nije ni ta,  i tako redom krenem da nabrajam..... dok konačno ne upali kefalo, pa daaaa jbote kako sam mogao da zaboravim, moja težina + moja visina + moja dužina = my pass :D

Sad kad smo to rešili red je nešto i da nažvrljam onako na brzaka, čisto da me se setite.  Mnogo sam se ovih meseci mučio da preživim, bukvalno od danas do sutra, ali to nije ništa novo, život jebiga, stvaran život. Mogu da vam ja sad tu pišem kako mi teče med i mleko, da se foliram, da glumim mačo zavodnika koji je poskidao u proteklih mesec dana toliko i toliko riba, ovo - ono ... ma znate, šta da vam pričam. Ali jok, ništa od toga. Uživam u svom životu sa svim onim sitnicama koje me čine srećnim.

Ali kad sam načeo ovu temu, ne mogu a da nešto ne progunđam. Jbga, ne volim mesta za izlaske gde je gužva, jer tu ima baš svašta čovek da vidi, draže su mi zabačene kafanice sa kelnericama koje će ti i kad nemaš kintu dolivati piće dok ne krepaš ispod stola iako nemaš lovu, jer znaju te, znaju da imaš obraz, a osim toga mnogo je tu sličnih meni s kojima sam na istoj frekvenciji. Eeee sad, desi se, omakne mi se kao juče, zasednem u jednu baštu a bašta jebote puna masnih tipova u majicama na bratele sa čijeg čela curi znoj u potoke, ali oni su postojni u svojoj izdržljivosti, trpe teret koji nose oko vrata a koji se meri u karatima. Nešto sam se tada preračunavao, jebote u toj bašti oko debelih vratova ima više kilograma zlata nego u bilo kojoj zlatari pored koje sam prošao, časna reč. Kajle od debljine srednjaka pa na gore. Gde sam ja to zalutao. Nisam zalatuao naravno, nego mi je ta bašta najbliža pored kladionice gde bockam tikete. Ja pogledam ovu moju brojanicu oko ruke i perle oko vrata pa kažem sebi, "Neukrotivi, ne znaju oni šta je brojanica".

A onda zapazim da je debljina lanca oko vrata proporcionalna visini čela, ili u prevodu, što deblja kajla to je čelo uže. Tako to ide u ovom našem "Vrlom svetu" !

Pa ovo je prosto fascinantno kako blogoye-vanje ume da bude zarazno. Časna reč, nakon prvog posta  nisam ni slutio da će ovo moje pisanje da se pretvori u štancovanje postova, a pojavljivanje na blogu da izazove reakcije od totalne nezainteresovanosti do fascinacije.

E pa ovako, verovali Vi meni ili ne, ja sam noćas bio banovan, po prvi put u svojoj karijeri tipkaroša na tastaturi, ne od strane moderatora, administratora ili kako se već zovu, nego ni manje ni više od blogerke čiji sam blog prvi put sinoć otvorio i ostavio uljudan komentar, baš kao i na svim ostalim blogovima gde sam se upisao. S obzirom da mi đavo nije dao mira za lalanje, jutro sam dočekao pored ekrana, pa sam tako u više navrata svraćao do blogoya i prelistavao postove na kojima sam ostavio komentare. Ali gle đavola, na jednom blogu ja CAP a ono ništa, ja opet CAP, a ono opet ništa, pomislih da nešto nije u redu s BlogOyem, otvorim jedan, drugi, treći blog, radi, ali onaj, ma nikako, rekoh, "capnem ti ga majke" i odustanem. Mislim, ja jesam uporan i neukrotiv ali baš toliko, pa to bi bio čist mazohizam.

I ništa, ulogujem se ja na svoj blog, da se još malo upoznam sa ovim čudom, kad ono u opcijama vidim "Ban - opciju"..... aaaaaa tu li smo ga znači. U tom grmčetu leži zec. Znači gospođa/ica "13" me je banovala, :))))))) ... Ukoliko ste pročitali moj prethodni post onda znate o čemu se radi, ukoliko niste predlažem da ga pročitate kako bi Vam fabula bila jasna.

I nije mi bilo lako, da dođem do odgovora ko je zapravo ličnost pod nikom "13", morao sam da napravim sistem eliminacije od čak 4 ili 5 osobe :)))) koje su bie prisutne na čatu. Četiri su bile pod nikom koji koriste i na blogu  a jedino je osoba "13" meni ovde nepoznata, ako mi ne verujete izlistajte spisak korisnika i proverite. I tako, s obzirom da me niko od prisutnih s kojim sam komunicirao nije banovao, ostaje kao zaključak da je osoba "13" zapravo blogerka pod nikom .... e neću da Vam kažem :))))) ... neka ona iznese svoj argument zašto je to učinila,  jer živo i mene zanima. Ja, niti imam nameru da logujem IP adrese, a još manje nekog da banujem, naprotiv, moja vrata su širom otvorena za gospođu/icu "13", jer za razliku od njenog bloga na kome se uglavnom primenjuje metod blogovanja koji sam i sam primenio u svom prvom postu, t.j. copy-paste, ničeg originalnog nema. Daleko od toga da sam ja sad tu nešto kao pametan i da će te kod mene na blogu pronaći alhemijsku formulu pretvaranja gvožđa u zlato, ali će te, ako ništa drugo, uvek imati prilike, da pročitate, "da ono što mi je na umu bude i na drumu", i bez ustezanja.

Ima za kraj ovaj post i jednu pedagošku poruku dragoj  gospođi/ci "13", koja se do sada možda i zaljubila u mene, jer žene uvek pribegavaju takvim metodama kada su zaljubljene ( a to je ono, e nećeš ga vala majke... sad ću ja da ti pokažem) .... ali ova naša blogerka je onda fenomen ako je za samo par sati mog prisustva upala već u taj trip. Nego da se vratim na pedagošku poruku. Draga gospođo/ice, verovatno sumnjajući u moju inteligenciju, u pokušajima demistifikacije moje ličnoste te samim banovanjem ovako krasnog mi imena, niste ni slutili da ste se uhvatili u sopstvenu mrežu, idući put budite originalniji i prepredeniji, jer kao što vidite lako može da Vam se dogodi da od lovca postanete plen. Mnogo sam pametan.

E sad odoh da slušam Sex Pistolse, i nemojte da se nadate da ću u idućem postu da tračarim, krenuo sam sa Igo-om u nameri da se kultorološki uzdižem, pa mi je želja da tako i nastavim, osim, naravno, ako me nešto ponovo ne žicne.

Dakle da rezimiram,
moje prvo B(l)ogojavljanje je proteklo manje - više očekivano. Napisao sam svoj prvi post rekacijom kažiprsta desne ruke na mišu koji je u par kliktaja odradio posao koji se zove copy - paste. Malo sam zatim njuškao tamo-vamo po blogovima i nisam bio nešto večeras posebno impresiran, jer umete Vi to i bolje. Podelio sam par komentara koliko da se upišem u listu blogostrelaca, a potom otišao na čat.

I tu je krenulo kroćenje.

Prvo, ja neke stvari ne umem da razumem, možda zato što ne razmišljam kao masa, ali od čata do čata sve su dobrodošlice i priče uglavnom iste. Pitanja tipa - odakle sam, koliko imam godina, koju sam školu završio, koje mi je boje kosa itd... su samo deo naše čat svakodnevnice, koja tavori u svom bestežinskom stanju bez trunčice kreativnog duha.

Nikovi su se smenjivali (poput redaljke) u pokušaju da se demistifikujem kao ličnost. Pitam se zašto? Zašto je to nekom bitno ako svako od nas može da bude Pera iz Malog Mokrog Luga ili Mika iz Trešnjevice. Čemu napadno insistiranje kada i sama osoba koja postavlja pitanja zna da je to tako. I nije to ništa čudno, već stotinama puta viđeno.

Zatim dolazi osoba pod rednim brojem 13, koja svojim napadnim nametanjem pokušava da ubedi sebe a potom i mene da sam ja neko, odnosno da ja nisam ja, već neko drugi, odnosno postojeći bloger sa blogoya ali pod drugim nikom!  Ah kakve ironije, njenom konstatacijom da se sve osobe na čatu poznaju i da samim tim što već jesam na njemu, to je dovoljna činjenjica da je to tako. OK gospodine ili gospodjo/ice, recite mi ko sam? Otvorite mi oči i molim Vas, da ako već postoji neko na ovom blogu sa nikom Buda, neka to bude da sam ja. Postoje dva razloga za tom željom, prvo - jako sam velika lenčuga i dobro bi mi stajalo da non-stop sedim u lotusovom stavu, a drugo, pošto ste me prosvetleli i dali mi spoznaju ko sam, onda mi taj nik idealno pristaje.

I kako se nismo uspeli dogovoriti ja i osoba 13 ko ću zapravo biti, rešio sam da budem konj. Zašto konj? Pa zato što se konji krote jahanjem, jer ako je tako dobra u jahanju kao na jeziku (a ubeđen sam da je žena u pitanju, jer žene imaju tako sofisticiran pristup koji ih razlikuje od muškaraca) onda pristajem na kroćenje.

Nemojte misliti da sam neka svađalica, daleko od toga, možda moje reči zvuče pomalo ironično, ali to je samo  zato što sam dobio trenutnu neverovatnu inspiraciju za pisanjem ovog vanrednog posta.

I sada idem da spavam, a možda se i predomislim  pa ostanem budan do jutra ali to je opet moja stvar, kao i pravo na ličnu privatnost.

Ostajte mi zdravo, drugovi i drugarice.

" Ursus i Homo su bili povezani čvrstim prijatelj­stvom. Ursus je bio čovek, Homo vuk. Njihove su na­ravi odgovarale jedna drugoj. Ćovek je krstio vuka. Možda je on sam izabrao i svoje ime; pošto je smatrao da je Ursus dooro ime za njega, zaključio je da je Ho­mo dobro ime za životinju. Drugovanje tog čoveka i tog vuka pokazivalo se korisnim na vašarima, na crkvenim svetkovinama, na raskršćima na kojima su se okupljali prolaznici i zadovoljavali svuda prisutnu potrebu puka za slušanjem koještarija i kupovinom čudnotvornih lekova. Poslušan i pokoran, taj vuk se dopadao gomili. Ljudima prija da posmatraju ukroćene. Najčešće mo­guće uživanje nalazimo posmairajući mimohod svih mogućih vrsta pripitomljenih bića. "