Prelepu pesmu koja se čula sa radija  u kombiju prekide pištanje mog mobilnog telefona.Bacim pogled  onako u vožnji na displej “Gazda”.U principu kad god vidim da on zove pustim da telefon malo duže zvoni mislim da se to i njemu dopada ,ali se stidi da mi kaže.Otvorih vezu a sa druge strane se začu  glas moga  poslodavca ,samo sam pogledao na sat i tačno sam znao šta mi je spremio.Pošto ima običaj da me nazove u pola dva i kaže mi da moramo nešto jako hitno da odradimo ,tako je bilo i ovoga puta.»Slušaj hajde skokni do Prokuplja  tu si u blizini ,ugovorio sam kupovinu brašna svrati samo do tog mlina i uzmi nekoliko džakova brašna da ga isprobamo.»sve njegove rečenice ovako zvuče.
Sve je kod njega prosto ,brzo jednostavno ,ma kad ga poslušam ja sam već kući.Šta ću okrenem kombi pa za nekih sat vremena « skoknuh » do Prokuplja.Na ulazu u grad sa desne strane prođoh pored zelene  pijace.A već u centru grada s leve strane  otkrio se lepo uređen  ne veliki trg.Oko trga   lokali a ja sam pogledom tražio neku  ćevabdžinicu  jer se moj stomak u veliko oglašavao povremenim krčanjem.Od nekoliko prolaznika saznam lokaciju mlina i za  nekoliko minuta se obreh  na kapiji mlina.Pored portirnice me stvarno čekalo  nekoliko džakova brašna koje uz pomoć portira ubacismo u  zadnji deo kombija  i  nakon potpisivanja otpremnice odmah krenem nazad.Prolazeći pored trga stomak me podseti da sam  mu dao zanimaciju još jutros .I naravno desni migavac ,ručna  nagore  ključ u ruke pa pravac na klopu.Navigacija od strane meštana mi u ovom slučaju nije bila potrebna  čulo mirisa razvijano poslednjih godina  je bilo sasvim dovoljno da nađem objekat sa roštiljem.Primamljivi miris je dopirao iz jednog mlečnog restorana u dnu trga .Čim sam ušao podigoh naočare na čelo klimnu glavom mladiću iza pulta i  pogledom počeh da tražim mesto da sednem.Lokal  veliki pun gostiju  po sredini
stolovi okrugli i uz njih metalne stolice,a desno uz zid celom dužinom poređani separei.
Jedan separe beše prazan pa se uputih ka njemu,mogo sam da uzmem nešto pa da grickam usput  ali  posle svi mogu da vide sa mojih pantalona šta sam koristio od priloga.
Ubrzo pošto sam zauzeo poziciju i naručio kod  ljubazne devojčice, klopa je bila ispred mene, i jedno ladno oznojeno pivo  sa čije etikete me gledala rogata životinja sve vreme dok sam jeo.Kada su se one pojavile na vrata gutao sam poslednji zalogaj sendviča a ono ljubazno devojče mi spuštalo šolju sa kafom na sto.Okretale su se na sredini lokala tražeći slobodno mesto ,dok sam ja  cedio zadnje kapi piva u čašu .Ljubazno devojče ih povede ka mom stolu  «Gospodine da li bi bio problem da ove dve gospođe sednu ovde, vi ste i onako gotovi ?»pita devojče jako ljubazno.»Da svakako nema problema ja sam  i onako gotov odavno samo još uvek neću to da priznam ,izvolte .»povukoh jaknu  i kapu koje sam stavio odmah nasuprot mene napravivši mesta da gospođe sednu.Tek pristigle gošće se osmehnuše i klimnuše neobavezno glavama što sam ja protumačio kao «Hvala,i  dobar dan » Prva  izvadi cigarete iz torbe i spusti ih na sto dok je druga u najveće deklemovala devojčetu šta da im donese.Par puta  se pogledasmo dovoljno da primetim da obe imaju  oči svetlo plave boje.Razmeniše po koji šapat da bi se jedna od njih odma nakon toga nagla do pola stola  pozivavši me pogledom da i ja uradim isto.Pa kako sam zadavao konačni udarac rogatom pivu  učinih i ja isto.Zbog  nečega veoma glasnog što je ličilo na muziku  komunikacija nam je bila otežana ali nešto sam čuo nešto joj čitao sa  usana a dobar deo  sam i pretpostavljao.»Izvini odakle si ?» progovori dok joj je iz usta izlazio dim  od cigarete koju taman što je  zapalila.»Iz Pirota .»žmirkajući na jedno oko od onog dima joj odgovorih.»Jako si mi poznat ,ja tebe znam od nekud «zaključi islednički me gledajući .» Da li ti imaš neke veze sa televizijom? «  ne gubivši  vreme
postavi mi novo pitanje.» Da, veoma sam blizak sa televizijom ,kontaktiramo uglavnom preko televizora « kroz smeh joj odgovorih.Nasmejaše se i one.Taman sam planirao da ih pozdravim i krenem kad jednoj od njih pozvoni telefon ,čekaj pa ta ....pesma ....je....ne može biti....kolika je verovatnoća da su to one.....ma ne.....Ali odustadoh od polaska već  podigoh ruku pozivajući devojče «Meni još jednu kaficu , da li hoćete i vi da popijete nešta da mi pravite društvo? « i posle kratkog nećkanja naručiše po toplu čokoladu. « Vas dve  ste odavde ? « preuzeh ulogu islednika.» Ma ne ,ovde smo poslom  a iz Smedereva smo «napokon progovori  druga lepim zvonkim glasom devojčice.Pijuckajući kafu  pogledom sam tražio bilo kakav znak identifikacije.Sada i gospođa sa  lepim glasom zavuče ruku u svoju torbu i na sto stavi kutiju cigareta a na  kutiju položi upaljač.Stiže i topla čokolada  i obe počeše da prave mesto na stolu da devojče spusti šolje.Sada sam mnogo bolje video šta je to ugravirano na zippo upaljaču.Ma koliko se trudio da  ne pokazujem svoje zaprepašćenje nije mi pošlo za rukom.» Nešto nije u redu  « zazvoni njen glas probijajući  tišinu koja je nastala pošto je momak za pultom  ugasio ono što je ličilo na muziku    dum,  du, dum, dum, du, dum, još mi je odjekivalo u ušima.»Možda će vam zvučati smešno ali naj verovatnije sam vas pomešao sa nekim,na vašem upaljaču je napisano Dragana  a ispod je ova slika škorpije pa me to asociralo na jednu poznanicu a i pesma na vašem mobilnom telefonu je njena omiljena . « čekam reakciju  na ova moja zapažanja ocenivši sve navedeno kao pucanj u prazno......» Vaske pa dal je moguće da si to ti ? « upita me ona, Dragana .»Pa  gde ovde da vas nađem  blogerke jedne « Sve što je kasnije bilo  ostavljam  vam da malo pustite mašti na volju...........