Omg, moraću da napravim novi blog u kom ću napisati da mi je trinaest ili četrnaest godina, jer već odavno se osećam i ponašam gore nego bilo koja tinejdžerka kojoj luduju hormoni i uskoro ću početi da tako i pišem blogove (ako već i nisam :)))). One bar imaju opravdanje u tim hormonima, a ja??? Da nije klimaks??? :p
Juče sam pričala sa jednom drugaricom. Znamo se već nekih petnaestak godina, još otkad je došla u Vojvodinu kao 'izbjeglica'. Doselila se u moj komšiluk i družile smo se baš dosta, sve do pre par godina, otkad se srećemo uglavnom 'na blic', na roditeljskim sastancima, proslavama dečijih rođendana ili slavama zajedničkih prijatelja. Razlog tome je činjenica da je ona odrasla i postala ozbiljna žena, koja ima posao, gradi kuću i bavi se ozbiljnim stvarima. Za razliku od mene, besposlene i dokone. ;)

No, nađemo se svakih par meseci da se nasamo ispričamo o svemu šta nam se događa, da tako nadoknadimo propušteno. Ona je jedna veoma pametna Bosanka i cenim njeno mišljenje i njenu iskrenost. I tako se ja njoj juče 'žalim' na svoje nepostojeće probleme, ona me sluša i klima glavom. A moji problemi uglavnom vezani za ljubav i za muškarce. Buhuhu, opet me neko ostavio... Tragedija, nema šta... ;)

I pita ona mene usred cele moje priče za nekog ''klinca'' sa kojim sam nešto kratko bila u vezi još prošlog leta. Ma šta ti je, kažem joj ja, pa to je odavno završena priča. Bilo pa prošlo, otkad sam ja njega ostavila... mada, desi se da mi se javi ponekad, jednom u mesec ili dva... nešto kao seti se kako nam je lepo bilo zajedno pa mu nedostajem i tako sve neke gluposti mi priča. ''A šta mu ti kažeš?'' pita ona dalje. Pa kažem mu – Idi begaj bwe, dete (jbg, mlađi je od mene nekih sedam godina :D) pa ja sam zaboravila i da sam te ikad poznavala...

I tu se moja draga Prijedorčanka nasmeje i kaže da je upravo u tome poenta cele priče. Ma šta mi kažeš, da to ja sad ispaštam što sam ostavila njega? Karma? ;)
''A šta je bilo sa onim što si mi pre dve godine plakala i kukala za njim?''
O Bože, pa i njega sam totalno zaboravila, i to sad, kad je naišao ovaj 'poslednji za sad' (ne daj Bože poslednji zauvek) ;)

To ti je to – uvek ima neko sledeći, bolji. Biće tako i ovog puta.

I nije da ja to do sad nisam znala. Al tako mi je dobro kad to čujem, kad mi to neko drugi naglas kaže. I već sam krenula dalje. U čemu je onda problem? Nema ga! Sve je u najboljem redu!!!
:))))))