Toliko toga se dešava. Uglavnom u glavi. Mojoj. Blesavoj. Balašević kaže – «Postoje u nama neke stvari neprevodive u reči... « i jeste... u pravu je kao i uvek... Hoću da kažem – a ne umem da prevedem svoje misli...

I šta reći??? Ništa...

Drugarice mi daju savete. Kontradiktorne jedna drugoj. Ne mogu da prihvatim ni jedan. Jer niko ne može da mi kaže šta da radim, jer niko nije bio u ovakvoj situaciji kao što sam ja. A osim toga i ne znaju celu priču. Samo odabrane iskristalisane delove. Jbg...

Ko može – taj neće, i gotovo...

Odlazim, dosta više nebuloza... Kako reče Daglas Adams –