Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih
Mislim sreda-četvrtak? Il' već neki od njih
Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna
Iz ogledala viri jedan stariji ja
A nad Novim Sadom vetar kinji oblake
Počinje još jedan dan bez nje!!!

Čudna stvar sa tim telefonima... danima čekam jedan poziv... ili bar poruku... Telepatski pokušavam da ga nateram da je pošalje... Ali ne uspevam...

A vreme napolju me podseća na jesen... ne, ovo nije nikakvo proleće... proleće je vreme za ljubav, za šetnju, ruku za ruku, za sedenje u tišini na nekoj klupi u parku... ne ovo nije proleće...

I konačno, taj zvuk, stigla je poruka... Uzimam telefon, gledam u pisamce na displeju par trenutaka, pre nego što je otvorim... On... ali ne taj On koji meni trenutno treba... ovo je neki drugi on, neki bivši, za kojim sam patila, davno, nekad, u prošlom životu... i čiju sam poruku takođe željno očekivala, ali nije je bilo... sad stiže... sad kad mi više ne treba... sa nekoliko meseci zakašnjenja...

Čudna stvar ti telefoni... da... Nekako uvek mi prosleđuju poruke od pogrešnih ljudi...

Na starom Trgu Slobode večna revija mode.. I srce štrucka na tren
Neki plešući mantil? Ne... nije njen
I lelujam u centru kao fenjer na vetru... Jesen protresa skut
Ne vredi... Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put...

A nad Novim Sadom vetar konje propinje
Prolazi još jedan dan bez nje!!!