Postoji jedna lijepa izreka: Um stiti, a srce spaja. Um vam govori: "Pripazi da ne budes ponovo povrijedjen." A srce spaja, jer uz pomoc ljubavi, vi povezujete sve oko sebe.
Potpuno je prirodno izbjegavati sve sto je povezano sa bolom. Svaki put kada vas je ljubav povrijedila, vasa spremnost da volite je slabija. Ljubav pocinje da vas asocira na ruzne stvari, kao sto su odbacivanje, zrtvovanje, duznost, zavisnost, borba, gubitak. Vas um postaje pas cuvar na vratima vaseg srca. Ali, postoji jedan problem: kada vam um konacno posalje poruku da je dovoljno bezbjedno da nekoga pustite u svoje srce, ono se mozda nece tako lako otvoriti. Ako su vrata dugo bila zatvorena, moguce je da ostanu zaglavljena iako vi zelite da se otvore.
 
Razmislite ponovo ... pravi bol se radja u onom trenutku kada vi donosite odluku da osobu y-x vise ne mozete voljeti. Naravno, bolno je kada vam ljudi ne uzvracaju ljubav, ili se ponasaju okrutno, ali je jos bolnije kada vi zbog toga prestanete da ih volite. Bez obzira na sve - ne dozvolite da vasim zivotom upravlja strah! Znam... neka osjecanja mogu biti prilicno bolna ili zastrasujuca, jer su veoma jaka. Ali vi ste jaci od svog straha. Zapamtite: kad izaberete da volite, vi ste unaprijed postali pobjednik.
 
Svaki put kada prestanete da volite, dio vas umire. Svaki put kada izaberete da ponovo volite, da nekom pruzite ruku, i da osjecate, vi ozivljavate sebe.