Дјуран Дјуран (енг. Duran Duran) је енглеска поп група позната по великом броју лако памтљивих синт-поп хитова те и данас модерних видео-спотова.

Појавили су се у раним 80-им као део светског новог таласа и били важан део музичке 'Друге британске инвазије на САД'. Упркос њиховом непрекидном, двадесетпетогодишњем постојању првенствено се означавају као 'бенд из осамдесетих'. Продали су преко 70 милиона плоча и имали осамнаест синглова на америчкој листи синглова и тридесет на британској, укључујући неке од највећих хитова: "Planet Earth", "Rio", "Hungry Like the Wolf" и тема из филма о Џемсу Бонду (до данас једина комерцијално успешна песма из неког филма о агенту 007, која је по заради претекла и сам филм) "A View to a Kill" у 80-им, те "Ordinary World" и "Come Undone" у раним 90-им. Дјуран Дјуран су Ник Роудс (клавијатуре), Џон Тејлор (бас гитара), Роџер Тејлор (бубњеви), Енди Тејлор (гитара) те Сајмон Лебон (вокал). (Занимљиво је да тројица Тејлора нису ни у каквом сродству). Бенд је трпио честе промене у саставу, тако да је у два наврата функционисао као трио; између 1989. и 2001. гитару је свирао Ворен Кукуруло, а од 1989. до 1991. године бубњар бенда био је Стерлинг Кемпбел. Група се на музичку сцену вратила крајем 2004. године албумом "Astronaut", а у фебруару 2005. кренули су на свјетску турнеју и то у оригиналној постави.

Албуми:

Duran Duran (1981.) Rio (1982.) Seven and the Ragged Tiger (1983.) Arena (1984, концертни албум) Notorious (1986.) Big Thing (1988) Liberty (1990.) Duran Duran познат и као The Wedding Album (1993.) Thank You (1995., album sa obradama) Medazzaland (1997.) Pop Trash (2000.) Astronaut (2004.)

(скинуто са Википедије)

Igor Taljkov, vizionar, umetnik, pravoslavni čovek, rodio se 4.11.1956 a ubijen je 6.10. 1991. godine, na koncertu u Petrogradu.

Njegova muzička karijera nije trajala dugo, negde oko četiri godine, i za to vreme napravio je oko 200. pesama. Bilo bi olako tvrditi da ovaj čovek ima status Svetitelja Božijeg ali kratak tekst o njegovom životu otkriće vam zašto u ruskom narodu postoji živa uspomena na njega.

Igor je otvoreno pevao protiv komunizma i demokratije koja ga je zamenila. Za života, kao ni sada uostalom, njegova muzika nije se mogla čuti na ruskim nacionalnim kanalima. Bio je isuviše otvoren za njihov ukus. Svestan vremena u kom živi, i teškog stanja naroda kom pripada i koji iskreno ljubi, on je 10 godina pre kanonizacije Svetog Cara Nikolaja II za svetitelja, u svojoj sobi na zidu imao njegovu sliku. Očigledno, Igor se nije dvoumio, znao je istinu i otvoreno je o njoj govorio i pevao. Znao je da velikom ruskom narodu predstoje teške godine, i da je u pokajanju zbog odricanja od Božijeg Pomazanika, jedini spas našoj braći. Pisao je: "Rusija je obeskrvljena, nalazi se u komatoznom stanju. Izlaz iz njega zavisi od toga koliko brzo će ljudi progledati i prići svetlu, istini, Bogu". I još: "Kako reče sveti blagoverni knez Aleksandar Nevski - nije u sili Bog već u istini. I ako istina pobeđuje u neverovatnim uslovima, znači silnije od istine nije ništa. Stremljenje ka istini, kretanje ka pobedi nad zlom, istinita vera u Boga - zaštita od zla". Mnogi mladi ljudi, svedoči njegova majka, Olga Julijevna, posle njegovih koncerata primali su sveto krštenje.

Mi znamo da Bog onima koje posebno ljubi nekada otkriva način ili vreme njihove smrti. Igor je znao kako će završiti svoj život. Kada je 1983 išao avionom na koncert u Tjumen, avion je upao u turbulenciju i počelo je strašno propadanje. Ljudi su se silno uplašili a on im je rekao: "Ne bojte se. Dok ste samnom nećete poginuti. Mene će ubiti na velikom skupu naroda i ubicu neće pronaći". Nekoliko nedelja pre smrti, svojoj ženi Tatjani rekao je, da mu je ostalo još nekoliko nedelja ili meseci života.

6.10.1991, na koncertu u Petrogradu, pod sumnjivim okolnostima, ubijen je Igor Taljkov. Njegov ubica pobegao je u Izrael i ta zemlja nije ga isporučila ni do danas.

Dan njegovog rođenja - 4.11.1956, je i dan Kazanjske ikone Božije Majke i sada je taj dan u Rusiji proglašen i za Dan narodnog jedinstva. Slučajno? U mnogim hramovima u Rusiji, na ovaj dan, pomene se i njegovo ime.

MARIANNE FAITHFULL je bila deo izrežiranog zataškavanja pozadine smrti pokojnog frontmena Doorsa, Jima Morrisona., ali je ona zbrisala kući iz hotela u Parizu gde je Morrison bio, kad je shvatila šta se događa. U novom TV dokumentarcu u SAD, koji prikazuje poslednji dan Morrisonovog života, bivši šef njegove izdavačke kuće, Steve Harris, ponavlja skorašnja otkrića koja je objavio menadžer pariskog kluba Sam Bernett, tvrdeći da  hitmejker koji je napravio Light my fire, nije umro u kadi, kako je bilo saopšteno. Kao i Benett, Harris otkriva da je Morrisonovo mrtvo telo preneto u hotelski apartman koji je delio sa svojom devojkom Pamelom Courson, nakon što je umro od predoziranja heroinom u obližnjem klubu Rock `N' Roll Circus. U seriji Final 24, Biografskog kanala, koja je emitovana u sredu veče (31Oktobar, 07), Harris je tvrdio: „Bio je to heroin. Oni su doneli Jima kući i on je bio mrtav. I stavili su ga u kadu“. Bivši upravnik Elektra Records-a je tvrdio da je Faithfull jedna od osoba koja bi mogla posvedočiti o činjenicama koje okružuju smrt Morrisona. On je dodao, „Čuje se kucanje na vratima. Pam odlazi i otvara vrata. Znate ko je to? Marianne Faithfull. Videla je šta se dešava i zbrisala.“. Morrisom je umro 3. jula 1971., u 27. godini.