Рођен 10. јуна 1949. у Ђурђеву (Рача, Крагујевац), завршио гимназију и Вишу педагошку школу, Одсек математике y Крагујевцу, био je секретар КУД „Абрашевић" y Крагујевцу, члан Великог народног оркестра Радио-телевизије Београд, a као солиста фрулаш снимио je десетак плоча и касета, неколико CD-ова и видео-касета и одржао стотинак солистичких концерата широм света.

У књизи за први разред основне школе, уз објашњење шта je фрула, стоји његова фотографија.

Бора Дугић је познати инструменталиста, “својеврсни балкански, односно српски Луј Амстронг”. Луј Амстронг је био мајстор трубе, а Бора је велемајстор традиционалног српског инструмента фруле. Он је уједно и песник и свирач. Српски Орфеј. Слави и прославља музику. И на Истоку и на Западу фрула је одувек била божанског порекла. Сва музика света родила се из фруле. Шумско и пастирско божанство Пан појурио је литифу Сирингу, а она је скочила у реку и претворила се у трску! На тој трсци – фрули, литифи Сиринги, Пан је одсвирао ”Чежњу” — зов за изгубљеном лепотом.

Срби, Шумадинци, такође имају свог Пана фрулаша – Бору Дугића. Самоук, народни уметник на фрули, сам прави своје инструменте. Сви који су чули како изводи дела Баха, Моцарта, Шуберта, на пастирској фрули, остајали су без даха.

Početkom osamdesetih godina u Nišu je delovala grupe Top koja je vremenom izgradila solidnu lokalnu reputaciju. Izvodili su strani, hard orijentisan materijal, imali su i svojih pesama, a paralelno su saradivali sa pozorištem Treća polovina. Sastav nije imao stabilnu postavu jer su muzičari odlazili da sviraju koncerte sa tada već afirmisanom Galijom, pa bi se opet vraćali. Kada su se 1981. godine na okupu našli pevač Goran Šepa - Gale, gitarista Tomica Nikolić, klavijaturista Branislav Božinović, bubnjar Zoran Stamenković (ujedno autor tekstova) i basista Zoran Madić, odlučili su se za ozbiljniji rad i menjaju ime u Kerber. Naziv grupe je bio odabran sasvim u skladu sa hard rock ikonografijom, jer je Kerber mitološko biče, troglavi pas sa zmijskim repom koji čuva ulaz u podzemni svet.

Krajem novembra 1981. godine grupa organizuje prvi samostalni koncert u Muzičkom klubu u Nišu. Tokom 1982. godine intenzivno sviraju po Nišu i okolini i rade na svom materijalu. Uoči Omladinskog festivala u Subotici, Zoran Madić odlazi u JNA, a na njegovo mesto dolazi Zoran Žikić Sosa (ex Mama rock). Na Omladini pobeduju sa pesmom "Mezimac". Nekoliko dana kasnije nastupaju na Tašmajdanu kao predgrupa na koncertu Galije. Jula meseca u beogradskom studiju Aquarius sa producentom Gordonom Roulijem (Gordon Rowley), basistom grupe Nightwing, snimaju prvi album "Nebo je malo za sve". Zatim u Mančesteru miksuju snimke sa Roulijem. Decembra 1983. godine sviraju kao predgrupa na koricertima Uriah Heep u Jugoslaviji, a tada im izlazi debi LP na kome su koncertno proverene pesme "Mezimac", "Nebo je malo za sve" i "Heroji od staniola". Početkom godine Zoran Stamenković dobija žuticu i privremeno ga zamenjuje Bobarn Đorđevič iz Generacije 5. Marta meseca nastupaju na Opatijskom festivalu, gde se svojim težim zvukom ne uklapaju u kristalnu atmosferu. U to vreme Sosa več izgraduje imidž scenski najatraktivnijeg člana. Svira gitaru u obliku sekire, a na bini voli da bljuje vatru. Danak svojim scenskim egzibicijama plaća 19. maja na koncertu u Novom Sadu. Prilikom izvođenja tačke gutača plamena, zadobija po licu opekotine drugog stepena. Uprkos savetima lekara, nastavlja koncert, a sledećih dana se na bini pojavljuje u zavojima i sa maskom. Dalje izvođenje te cirkuske tačke mu zabranjuju kolege iz grupe. U okviru proslave Dana mladosti, 25. maja 1984. godine sviraju sa vodećim domaćim sastavima na Trgu Marksa i Engelsa. Juna meseca nastupaju kao predgrupa na jugoslovenskim koncertima sastava Nightwing. Tokom jula u diskoteci Zana u grčkom mestu Paralija sviraju standardan rock program. U oktobru im se vraća i Zoran Stamenković, a decembra sa Roulijem u Engleskoj snimaju drugi album. Tokom boravka u Britaniji nastupaju u klubovima u Liverpulu i Česteru.

Aprila meseca 1985. godine Zoran odlazi u JNA a za bubnjevima je opet Boban Đorđević. Ubrzo izlazi LP "Ratne igre" na kome se pored studijskih snimaka nalazi i verzija "Mezimca" pod nazivom "Get Me Out", snimljena na nastupu u Liverpulu. Maja meseca portovo sviraju na koncertu povodom Dana mladosti na Trgu Marksa i Engelsa, a nastupaju na stadionu Crvene zvezde u okviru YU rock misije. U Zagrebu, na Šalati, prvi pat sviraju 20. septembra. Početkom oktobra u grupu umesto Bobana Đorđevića dolazi Dragoljub Đuričić (ex Mama Co Co, YU grupa, Leb i sol). Novembra dobijaju nagradu Smeli cvet koju je za doprinose rock muzici dodeljivao SSOS. Juna 1986. godine u JNA odlazi Branislav Božinović, a zamenjuje ga Milorad Džmerković (ex Slomljena stakla, Peda D'Boy Band). Treći LP "Seobe" snimaju sa producentom Kornelijem Kovačem, a tekstove su im pisali Bora Đorđević, Nikola Čuturilo i Dušan Arsenijević. Đorđević sa Galetom peva u pesmi "Čovek od meda". Udarne pesme su i "Seobe", "Bolje da sam druge ljubio", "Kad ljubav izda" (u kojoj je kao citat uzet stih iz pesme "Mostarske kiše" Pere Zupca) i "Ne igram ruski rulet". Tokom 1987. godine drže oko dvesta koncerata, a popularnost im se posebno utvrduje u Srbiji, Bosni i Makedoniji. U proleće 1988. godine objavljuju album "Ljudi i bogovi" koji je producirao Đorđe Petrović. Tekstove je radio Duško Arsenijević i oni u sebi nose i političke poruke. U leto iste godine grupu napušta Sosa, dugogodišnji zaštitni znak Kerbera. Novi član postaje Branko Isaković (ex Bulevar, Suncokret, Idoli). Sa starim klavijaturistom Banetom objavljuju živi album "12.12.'88" snimljen na koncertu u beogradskom Domu omladine. LP je prošao loše kod kritike i publike, i grupa je po njegovom izdavanju napravila dvogodišnju pauzu.

Krajem 1990. godine objavili su ploču "Peta strana sveta" u produkciji Saše Habića i uz autorsku pomoć Bore Đorđevića i Dragana Ilića. Kao gosti u pesmi "Tata mama", pevali su članovi dečjeg hora iz Zemuna, a Neša Petrović je pomagao svojim deonicama na saksofonu. Za retrospektivno veče Beogradskog proleća '91. obradili su pesmu "April u Beogradu" iz repertoara Zdravka Čolića, a taj snimak je objavljen na festivalskoj ploči "Beograde" (PGP RTB 1991).

Zatim prave dužu pauzu tokom koje rade muziku za pozorišnu predstavu "Blues osmeh" i sviraju akustični koncert sa simfonijskim orkestrom i horom. Početkom 1996. godine objavljuju album "Zapis". Uz stare članove Galeta, Tomicu i Baneta tu su i novi: bubnjar Josip Hartl, basista Saša Vasković i Goran Đorđević koji svira udaraljke.

Diskografija

• "Nebo je malo za sve" (RTVLJ 1983)
• "Ratne igre" (RTVLJ 1985)
• "Seobe" (PGP RTB 1986)
• "Ljudi i bogovi" (PGP RTB 1988)
• "12.12.88" (PGP RTB 1989. koncertni)
• "Peta strana sveta" (PGP RTB 1990)
• "Zapis" (PGP RTS 1996)

Posle razlaza grupe the Police a na vrhuncu svoje popularnosti 1984 God., Sting je brzo sebe podigao u uspešnog solo umetnika, 

kojem je bila a i danas je opsesija da stalno širi granice pop muzike. Sting je u svoju muziku inkporporirao teže elemnete džeza, klasike, i današnjeg muzičkog trenda, pišući tekstove koji imaju literaranu vrednost i samo sebi značenje, nikada se nije plašio da podvuče ove činjenice u medijimima. Sa neskrivenom ambicijom, on je jednako voljen i otkrivan, od strane novih slušalaca i obožavaoca verujući da je on originalni tekstopisac, to je inteligentan rok i njegova kritika ga je uvek pronalazila kao komletnog borca i kompletnog muzičara. U svakom slučaju, Sting je postao jedna od najvećih superzvezda za prvih deset godina njegove solo karijere, čak i pre nego što je njegova prodaja muziških zapisa počela da se prodaje vrtoglavo u enormnom broju kopija.

I pre nego što se the Police oficijelno razišao, Sting je započeo svoj prvi solo album pri kraju 1984 God., okupljajući oko sebe grupu džez muzičara kao prateći bend. Prešavši sa kontrabasa na giraru, snimio je svoj debitantski solo album, 1985 God. The Dream of the Blue Turtles, sa Branford Marsalis-om, Kenny Kirkland-om, i Omar Hakim-om. Pravac na albumu nije bio iznenađenje, jer je Sting već svirao sa džez i progresivnim rok bendovima u svojim početcima, ali rezultat je bio značajno zreliji i različitiji nego bilo koji od albuma koje je Police snimio. Album je postao hit, sa "If You Love Somebody Set Them Free," "Love Is the Seventh Wave," i "Fortress Around Your Heart" stižući i do američkih prvih deset na Top listi. Sting je poveo sebe i bend na ekstenzivnu koncertnu turu, koja je i zabeležena u dokumentarnom filmu pod nazivom Bring on the Night, koji se pojavio1986 God., zajedno sa duplim live albumom u isto vreme. Te godine, Sting je u isto vreme sa pola sebe učestvovao u  ponovnom okupljanju Police koje je rezultiralo sa samo jednom novom pesmom, i ponovnom snimanju verzije "Don't Stand So Close to Me."

Sledilo je ponovni razlaz Police  i obustavljanje ponovnog okupljanja, Sting je otpočeo rad na ambicioznom Nothing Like the Sun, koji je bio posvećen njegovoj skoro pre toga preminuloj majci. Radeći od džez temelja, i opet sarađujući sa Marsalis-om, Sting je radio sa brojnim i raznim muzičirima na ovom albumu, uključujući Gil Evans-ai bivšeg Police gitariste Andy Summers-a. Ovaj album je dobio generalno pozitivne kritike po svom objavljivanju kasne 1987, u sebi je sadržao i singlove poput "We'll Be Together" i "They Dance Alone." Potom objavljivanju,  Sting je započeo intenzivnu kampanju za Amnesty International i zaštitu prirode, uspostavljajući Rainforest Foundation, koja je podignuta kao budnog čuvara u zaštiti Brazilskih šuma i slivu Amazona. Španska verzija pesme Nothing Like the Sun, Nada Como el Sol, je objavljena 1988 God.

Sting  je potrošio nekoliko godina da napravi naslednika Nothing Like the Sun, za to vreme pojavio se u propaloj Brodvejskoj predstavi The Threepenny Opera 1989 God. Posele toga umire mu i otac, što ga inspiriše da 1991 God. snimi Soul Cages, u tamnom i kompleksnom albumu.  Ujedno album je stigao na drugo mesto na hit top listama sa pemom "All This Time," iako je pesma bila manje popularna od prethodnih. Dve godine kasnije snimio je Ten Summoner's Tales, lagan, pop-orijentisan muzički zapis koji je postao hit sa duplom snagom na Top 20 singlova, "If I Ever Lose My Faith in You" and "Fields of Gold." Na kraju 1993 God, "All for Love," pesmu koju je snimio sa Rod Stewart-om i Bryan Adams-om za film Tri Musketara, postao je hit broj jedan. Singl je potvrdio da je Sting-ova putanja skrenula od novog talasa/koledž roka ka zrelijim trenutnim zvucima i publici, i 1994 God. kompilaciju Fields of Gold: The Best of Sting svira toj novoj-staroj publici.

Tri godine posle Ten Summoner's Tales, Sting snima Mercury Falling u proleće 1996 God. Istovremno po debiju albuma brzo se penje ali i pada sa svetkih top lista, prodajući se u platinastim tiražima ali i neuspevajući da generiše hit singl. Dok album pada,  Sting i dalje opstaje kao popularna koncert atrakcija, potvrđujući svoju emineciju i veliku popularnost. Brand New Day, koji je pratio u 1999 God., je ispao veliki komercijalni uspeh, i 2003-će Sacred Love je ponovio to isto u velikoj meri.

Preuzeto sa VH1 za Muzički blog - Zan