02.02.'08.

Већ данима планирам да почнем писанију дневника...

Ваљда ћу увидети колико су ми дани бесмислени па ћу можда и урадити нешто да то променим! Да, надам се!

Замисао овог ''дневника'' јесте описивање мојих бесмислених дневних активности испраћених разно разним још бесмисленијим осећањима...

Дакле, данашњи дан:

Да ли је могао бити другачији... пих, чисто сумњам...

Оно што дефинитивно треба променити јесте спавање... Пола дана преспавам  то траје већ дуже време, мислим није нормално!

Учење, да и са тим... Значи већ сам се сморила...  Испит је 14. оооо ма могу ја то, да да да да ... Боже, како је ова ћирилица чудна... Некако кад човек погледа рек'о би да је нешто озбиљно...

Да, шта сам то данас радила?! Паа, висила сам на нету једно 6-7 сати... Ето тек сада видим колики сам ја кретен, али сутра је нови дан... И чекају ме нова правила! Да да да да! Мора! За почетак употребу интернета планирам да сведем на минимум, рецимо у току ноћи -  неколико сати ... Као пауза од учења или тако нешто! Мислим, постало је озбиљно!

Даље, учим и учим и све ћу да научим... Два испита сам сјебала... Ост'о још један, њега морам да положим! Па ме чекају јун/јул и још 6 испита, па када сам идиот тако ми и треба! Али стварно! У реду је М.....

Даље, с' обзиром да не могу да се исконтролишем ове лудаке у кући ћу максимално да избегавам, као оно учим, нервозна сам зато ме заобиђите! Да тако ћу се решити њих! А шта ли ћу сама са собом питам се!? Има времена... Сад се сетих професора физике и мог чудног понашања у његовом присуству... Неког тамо дана смо имали вежбе и сад ја однела свој блок како би га он прегледао, пошто ме је искулирао неколико пута узимајући друге блокове потпуно игноришући чињеницу да сам га ја прва донела, ја тада изнервирана дрско нешто рекох, више се и не сећам шта, а он се онако загледа па рече:''Све то  једног дана, М.... дође на своје'' Надам се да је био у праву.... А стварно та средња школа и ја...Кад се само сетим, стварно сам се чудно понашала... Али та моја уврнутост како су је они вероватно дефинисали ништа је наспрам оног колико су они за мене представљали једну групу обичног ...Ух како су ме само нервирали... Сви... А знам да је све могло бити много лепше да нисам дошла овде... Сигурна сам у то! Мислим све би било боље од овог каква сам сада!

И да да ja не бих била ја кад не бих нешто засрала...

Пређимо на ведрије теме, дакле, одлучила сам да се заљубим, да, морам... Раније сам то чешће радила а већ неколико година то радим само преко лета... Мислим нема смисла... Некако ако се заљубим вероватно ћу имати утисак да ми се дешава нешто јако важно, ма у том тренутку ништа неће бити важније од тога... Да, заљубићу се...

Нови дан и нова правила, да видим и то...Да ли ћу сама себе опет зајебати питање је сад!?

Одох сада да запалим цигарет и проучавам културу и друштво!

Лаку ноћ дневниче!

П.С. Кад рекох ово – Лаку ноћ, мораћу да ти дам неко име.... Лакше ми је када замислим да си полужив, мислим ако имаш име нешто си... Има те пола... Овде фали смајли... Али нема самјлија више – још једно правило...

Ај

                                                                                                                                                                                                                                 ЈА!