Moj Prijatelj

20.6.2008

BUDIMPESTA

Nekoliko citata iz ove knjige dala sam u par nastavaka, iz čisto praktičnih razloga – da post ne bi bio predugačak. Knjiga me je očarala i osvojila, potpuno. BUDIMPEŠTA je lavirint očaravanja, kako kritičar navodi. Slažem se s njim, pogotovo što me je sama Budimpešta, grad, očarala i prilikom prve moje posete, neke davne 1967-me godine, pa nadalje – svih narednih godina mojih čestih susretanja i bivanja u ovom prelepom gradu.

No, sam grad nije tema ovog romana – grad je samo okosnica priče o čudnom, pre bih mogla reći čudesnom lutanju i traganju za smislom bitisanja, a i stvaranja jednog lucidnog pisca – pesnika, na relaciji Rio de Žaneiro / Budimpešta.

E, tu bih malo zastala – kod reči pisac.

Čeprkajući po svojim postovima iz čitaonice knjiga  Moj Prijatelj  bila sam ne malo iznenađena činjenicom koju sam otkrila. U svim ili skoro svim romanima koje sam prikazivala, glavni junak je pisac : Sumire iz knjige Sputnik ljubav; Vajder iz knjige Udaljena zvezda; otac Sebastijan iz knjige Čile noću, pa čak i dečak Hans iz knjige Pod točkom  koji je, zapravo, sam Herman Hese, a evo i ovde, sada Žoze Košta iz Budimpešte.

Otkuda ta „ opsednutost „ likovima koji pišu? Šta je to što me vuče knjizi u kojoj je pisac glavni lik? Možda, možda je to stoga što su takve ličnosti toliko višeslojne, višeznačne, komplikovane? Što, osim svog, žive toliko tuđih života - života svojih likova. Ne znam, kad budem otkrila, javiću.

Vraćam se knjizi.

Njen glavni junak, pisac Žoze Košta je, zapravo ghost-writers, nevidljivi, anonimni pisac, pisac u senci koji radi po narudžbini:

drugim (ostarelim, onemoćalim) piscima , umišljenim (nemaštovitim, netalentovanim) piscima, političarima i svima ostalima koji su spremni da za svoj nedostatak talenta i umeća pisanja plate drugom. Istovremeno, učeći mađarski jezik na relaciji Rio – Budimpešta, pa i živeći na relaciji Rio – Budimpešta, on istovremeno piše svoj, stvarni roman koji će mu, konačno i nedvosmisleno, doneti slavu i zasluženi mir.

Roman je napisao brazilski pisac i kantautor Šiko Buarke. Po mišljenju nobelovca Žorža Saramaga: pojava BUDIMPEŠTE je bila istinska beletristička novost u Brazilu. Hodajući po bodljikavoj žici iznad ambisa, Šiko Buarke je napisao roman u kojem se humor i poezija spajaju u jedinstven i nesvakidašnji događaj.

Moja preporuka za čitanje je bezrezervna!

Autor:                      ŠIKO BUARKE

Izdavač:                   NARODNA KNJIGA

13:45, 1.7.2008 Poslao angie92

E hvala za komentar...obavezno cu posjetiti taj blog :) u pravu si za godiste...kako sam upisivala podatke, preskocila sam xD

P.S. Jako mi se svidjaju tvoji blogovi, pogotovu onaj sa receptima, ali jbg. na dijeti sam :(

12:02, 4.7.2008 Poslao angie92

E hvala za preporuku.... cim zavrsim Besnilo...prelazim na tu...sasvim slucajno sam vidjela da knjigu ''Nebo nema miljenike'' imam kod kuce :) Koju ste Vi skolu zavrsili i da li ste imali nekog slicnog profesora, sa kojim ste mozda i danas u kontaktu?

12:08, 4.7.2008 Poslao janik

citas pekicevo "besnilo"? ta mi se knjiga mnogo svidja
za ostalo - saljem ti pp