Moje Škrabotine

19.2.2008 - Сиви Ромео

Крај о лику коме се цео свет срушио, хвала Богу није аутобиографски

већ плод опште досаде вечерас---

СИВИ РОМЕО

Izlazi polako,
[srebrni sjaj]
niz usne klizi
al ne sme,
iz mene vrišti glas
koji izgovara jedini svoj spas

Znam da znaš
ko sam
Žalim zbog toga
jer teret je nesnosan

San beži od mene
Smeh zaboravljam
senku predstavljam
Ne želim da nastavljam

ja čeznuo sam samo
da si sada tu pored mene
makar samo da nam zajedno budu sene

ali ne

vrisak samo na ehou dobija
odzvanja praznim ulicama
ukrala si mi nadu,
uzela mi snagu
prodala mi dušu
Osvetlila si svoju senu

Više čovek nisam
ti to ne moraš da znaš
jer malo čudovište mi govori
da kriv sam ja

ja sam problem koga više nema
jer samo je školjka ostala
da je trava zaklanja
dok je mraz nagriza vetar šamara

Pošalji komentar!