KISA

Neki je ne vole... ni ja je ne volim uvijek...

Ali danas mi prija... kad napisem ovo skuhacu sebi solju kafe, pusticu muziku koju volim... mozda cu i NJEMU napisati neki stih...

 

Onda cu sjesti pored prozora, posmatrati kapi kise i pozeljeti da svaka od njih ispere tragove njegovog postojanja u mom zivotu. A znacu da ista ta kisa miluje i njega... i to ce biti dovoljno da se misao o njemu i nasoj ljubavi samo ucvrsti u mom srcu. Ta misao ne prestaje vec dugo vremena... nece nestati ni sa jednom kisom...

 

A ovaj post nije trebao biti o njemu... ni jedna jedina rijec... htjela sam pisati o ovom kisnom danu... danu koji je poceo sa njim...

 

Nazovi me,

da si jos dobro to mi javi

Pošalji komentar ::

Kisa!
Razliva se po mojim prozorima
Kisa
Secanje na jednu jesen
Kisa
Brise suze s mojih obraza
Kisa
Brise secanja na jednu jesen, moje suze, njega

A ovaj post nije trebao biti o njemu...
a opet o njemu, pa sta..., dok god ti je u glavi:)

И сећање је срећа као и киша.
Једно другим се не спира нити испира.
Уживај у сећању, иако га нема,
и у киши кад је већ има.

"noćas i nebo plače za nama" podsetila si me na nešto.volim kišu

Cao drugarice moja..citam ti post i razmisljam o tome kako je lepo gajiti secanja,mislim da lepe stvari koje te vezuju za nekog,ne treba nikad da se obrisu,lepo je ziveti sa njima,mada moze ponekad i da boli..ipak lepo boli manje od ruznih stvari...Ps;Vec popila kafu? ;))) kissitj