Dobar dan.

    Imam dve potrebe u sebi ovih dana koje su u medjusobnoj borbi, jedna je da se povucem i cutim, druga da kazem i izbacim iz sebe bar sta mislim (a i to samo delom), jer mi je o osecanjima tesko da govorim.
    Kucacu malo (mozda se i oduzi, nikad ne znam sta ce da ispadne kad zapocnem post) o desavanjima oko Kosova i o onome sto vidim ovde na Blogoyu. Kombinovano, verovatno.
    Citam razne postove, razne komentare, poneki i napisem, a opet, ne procitah sve, vecina postova je posvecena ovim desavanjima od cetvrtka, i naporno mi je da sve to ispratim.
    Ali vidim, da kao sto je doslo do podele na ulicama, da je doslo do podele i ovde.
    Drugacije su ipak, hvala Bogu, od onih ulicnih.
    Koliko sagledah, ovde postoji dva glavna gledista, i trece manje, sa solidnim spektrom prelaza izmedju sva tri.
    Pokusacu da dam svoje, iako sam ponesto vec i pisao u komentarima, i ne pretendujem da je jedino ispravno, ali je moje, a korigovacu ga ako uvidim da gresim.
    Dva glavna tabora lome koplja oko toga sta je vaznije i sta vise govori o nama, da li velika vecina ljudi koja je mirno protestvovala ili oni koji su palili, rusili i krali.
    U treci, i najmanji, spadaju ljudi, koji po meni, prilicno dobro sagledavaju kompletnu sliku, ali oni su najmanje glasni, tako to obicno i biva.
    Sukobljavaju se misljenja, cesto argumentovano, a cesto i sa omalovazavanjem pa i vredjanjem.
    A ja nekako imam utisak, da bi vecina koja to radi, bila mnogo tolerantnija u raspravama, kada bi mogli da kontrolisu osecaje i pokusali da sagledaju i druga gledista na problem
    Jer, cenim da se vecina oseca slicno, lose, zbog svega, samo sto uzroke vide u drugim stvarima, kada pokusavaju da racionalizuju ta osecanja, i onda "braneci" znaju i da napadaju druge.
    A opet, bar na nekom nivou, koji je nekome mozda blizi nesvesnom nego svesnom delu sebe, mislim da bi se vecina slozila oko glavnih pitanja, samo sto vecina bezi od tog suocavanja sa samim sobomm jer je ono obicno bolno.
    Ja mislim da obe slike puno govore o nama, i moleban i pljackanje, i svakoj treba dati tezinu koju zaista ima u ukupnoj slici.
    U slici koju bi mi trebali da imamo o sebi, sto istinitijoj, u njoj ima puno toga i lepog i ruznog, a ona koja je otisla u svet je nepotpuna, otisla je samo jedna, ona ruzna.
    Jedina stvar koja mene raduje, je sto je veliki broj ljudi izasao na ulice i pokazao da nam je stalo do Kosova, to je zdravo, dokaz da u vecini nas itekako jos ima zdravog, dobrog, kvalitetnog.
    Sve ostalo, za mene licno je porazavajuce.
    A to ostalo, em sto je potpuno ponistilo primarni, pragmaticni cilj ( ali nije nesto drugo, mnogo vaznije, o tome posebno), a to je da se Svetu pokaze da necemo dozvoliti da nas komadaju i ponizavaju, i da smo kulturan narod, naprotiv uspelo je da posalje potpuno drugaciju, em sto je pokazalo jako dobro dobar broj nasih mana i slabosti kao drustva.
    A jedan ljudski zivot je ugasen. I preko toga smo izgleda olako presli.
    Hajde da probam sto krace, jer zelim da cujem i vas, pa da kucanje nastavim u razmeni sa vama, ne moram sve ovde, a i oduzilo bi se, dosadio bih i vama i sebi.
    Sta mi uliva nadu?
    Vecina, koja je pokazala da zeli mirno i pametno da resava probleme, a oni su sad uzasno veliki.
    Sta me plasi?
    Opet vecina.
    Ne, ne plasi me manjina, plasi me vecina, kojoj i sam pripadam u ovom slucaju, koja dopusta da manjina radi to sto radi, sto olako dozvoljavamo i da se manipulise nama, sto olako prelazimo preko ponizenja koja nam priredjuje manjima.
    U manjinu racunam i nase vrle politicare i one koji su bacali ljagu na sve nas ovih dana na ulicama.
    S tim sto je vecina politicara nepopravljivo losa, a dobar broj onih koji su rusili i krali bi jos i mogao da se izmeni.
    A mnogo veca razlika je u tome sto dobar broj onih koji su krali i rusili, nije ni svestan svojih postupaka i sta oni govore o njima, a politicari jako svesno, i na zalost, bar do sada sa punim pravom, jer se boljim  nismo pokazali, tretiraju sve nas kao obicnu stoku, koja postoji da bi njima sluzila u ostvarenju licnih ciljeva.
    Koliko vas, iskreno, u svom srcu ne oseca da bi nas sve prodali (kao sto nas i prodaju), i da im je do Kosova i Srbije stalo onoliko koliko to nije u sukobu sa njihovim licnim ciljevima, drugim recima, jako malo.
    Govorim o kompletnom drzavnom vrhu, o svim parlamentarnim strankama, ne pripadam ni jednoj, niti ijednu podrzavam. O razlikama medju njima mogu samo da razmisljam na nivou ko je manje zlo, dobrih nema.
    Neke najvaznije stvari koje zelim da kazem (kao sto rekoh iznad, o necemu posebno), ostavicu za diskusiju, a ako je ne bude, vasom voljom, mozda u posebnom postu, a mozda i zacutim, to zavisi od interakcije sa vama.
    Ovde jos dve crtice.
    Mnogo se pise o B92, CNN-u.
    B92 odavno nije onaj B92, koji je bio sa svojim narodom.
    Boljitak naroda ih ne zanima, vesti se filtriraju, i zajedno sa komentarima koji idu u pravcu pokusaja formiranja odredjenog stanja svesti i misljenja, sluze ostvarenju ciljeva koji nemaju veze, u osnovi, sa ciljevima kojima bi mi trebali kao narod da tezimo.
    Ipak, daju i informacije koje drugi ne daju, ja sam naucio da selektujem, i od njih uzimam samo ono sto smatram da je dobro.
    Nije mnogo bolja situacija ni sa RTS-om, slicna stvar, samo drugi pol, u sluzbi rezima, kao sto je uvek i bio, opet dalek od svog naroda.
    Ali opet, i tu mogu da cujem ono sto B92 nece prikazati ni za zivu glavu, pa i tu uzimam selektivno.
    S tim sto, ja TV maltene i ne gledam, govorim u principu.
    CNN radi svoj posao, kao i ostali strani mediji, naravno da su politicki kontrolisani, i tu nema sta da nas iznenadjuje, i nema sta da budemo kivni na njih.
    Trebali bi da budemo kivni na nas same, sto nismo u stanju da posaljemo druge poruke od onih koje idu napolje, a iz te kivnje da se rodi neka pamet, pa naucimo.
    Onda, citam komentare koji govore o tome da je sve ovo sto mi kucamo ovde na Blogoyu mlacenje prazne slame.
    Dobrim delom to i jeste istina, i ja se ne zanosim da radim nesto veliko.
    Ali, sama mogucnost da razmena nasih misljenja utice na nas da ucimo jedni od drugih, bolje sagledavamo stvari, korigujemo ono u cemu gresimo, daleko je od nevaznog, i to je ono sto meni daje impuls da ipak citam i pisem, a ne samo cutim.
    Mozda ne mogu, i ne mogu, da promenim svet, ali mogu, i menjam sebe, i drago mi je ako svojim pisanjem pomazem onima koji bi da se menjaju i postaju bolji.
    Meni dosta.
    A jednom, i nisam to ja izmislio, mnogo malih promena pravi veliku.
    Hajde za pocetak, da pokusamo da vodimo diskusiju o onome sto se desavalo ovih dana na ulicama, i ovde na Blogoyu, ali hajde da probamo da budemo kao ona vecina, i da ta diskusija izadje na dobro, da tolerantno probamo da sagledamo sto veci deo kompletne slike, hajde da ucimo.
    I kao sto pokusavam ja da budem miran dok kucam ovo, a besan sam, ljut, i kivan, i na nas i na Svet, probajte i vi, izvucite ono najbolje u vama, dok branite svoje stavove.
    Ne trazim da potiskujete svoj bes, pokazite ga slobodno, samo ne dajmo da nas bes zaslepi da ne cujemo jedni druge i odemo u prepucavanje koje nema veze sa sustinom.
    Hajde da razgovaramo.