12.2.2008
Šta će nama kip slobode?
Najpre jedan vic sa bradom koji bi mirne duše mogao da se primeni na mnoge stvarne "prosvetne radnike":
Budi otac sina i kaže:
- Ustani, moraš u školu, zakasnićeš.
- Neeeeeeću! Ne volim školu.
- Moraš sine. Reci mi bar tri razloga zbog kojih ne voliš školu.
- Škola je odvratna, đaci su odvratni, svi mi se tamo smeju.
- Znam sine, ali ipak moraš da se probudiš, ti si direktor te škole.
Za mene vrlo aktuelna tema, a takođe i za sve roditelje čija deca pohađaju bilo koji razred, bilo koje škole u zemlji koja se zove Srbija. Moj sin, prvak od sledeće jeseni, koji se radovao što će "krenuti u pravu školu i postati samostalan", reče mi pre neki dan:
- Mama, ja ne bih da idem u tu školu...
- Zašto, sine?
- Zato što ću imati učitelja, a ja bih hteo učiteljicu...
Shvatila sam - deca pričaju međusobno i prepričavaju najbizarnije dogodovštine iz karijere svih učitelja u svojoj budućoj školi. Mnogi od njih imaju stariju braću i sestre u toj školi i informacije iz prve ruke.
Ali, ni roditelji ne sede skrštenih ruku, i oni razmenjuju informacije:
- Moja ćerka ide kod tog učitelja. Njoj je super. On više voli devojčice, ali zato dečake maltretira.
...
- Našeg sina je mrzeo na početku zbog duge kose. U drugom razredu su išli na rekreativnu nastavu i terao je decu da pešače dvadeset kilometara. Svi su došli pocepanih patika.
...
- Ali on je tamo najbolji izbor. Njegova koleginica ga je jednom zamenjivala. Našem sinu je najkrupniji dečak u odeljenju uzeo zarezač. Na intervenciju majke, učiteljica zove siledžiju i pita: "Zašto si mu uzeo zarezač?" "Zato što su njegovi uvek lepši i skuplji od mojih." "A ti manje jedi pa kupi!" - reče učiteljica.
...
- On voli atletski razvijene dečake, grubijane. Za jednog takvog je rekao: "Gledajte kakav je, zar nije kao Apolon?". Ove nežnije ne podnosi.
...
- Jedan dečak koga on šikanira sve vreme zbog nespretnosti i sporosti, pokazuje očigledne znake disleksije. Kad su ga upozorili na to, nije znao o čemu se radi....
...
U vrtiću, moj sin pita vaspitačicu šta kip slobode u Njujorku drži u ruci. Ona mu na to odgovara: "Šta će ti kip slobode? Ne treba to nama, mi imamo kip svetog Save. Ne treba da te zanimaju te belosvetske gluposti, ni oni ne pitaju za nas".
Na blogu Mooshema.com vodila se rasprava o ovoj temi. Ovo je jedan od komentara:
"pre nekog vremena sam čitala “školski rad” devočice koja pohadja 6. razred, iz geografije. Naslov je glasio:” Geografija Severne Amerike”, i u tekstu se navodilo sledeće: da je Amerika država u Severnoj Americi, da su stanovnici iste glupi svi od reda i da su oni najveći neprijatelji srpskog naroda, da je Amerika imperijalistička sila koja nas je bombardovala i da su pobili sve Indijance. Na moje pitanje “Ko ti je diktirao ovaj tekst”? devojčica je odgovorila “pa nastavnik geografije”!
Dotični nastavnik i dalje predaje isti predmet i uči decu o geografskim karakteristikama svih zemalja. Kako li je “šaren” svet u njegovoj glavi…
I ima roditelja koji su ga prijavili inspekciji.Rezultat je taj da doticni i dalje predaje geografiju. “Ukorili” su ga da to vise ne radi! I on je verovatno rekao: ma ok, necu vise. I to je to. Zalosno."
http://www.iskraart.wordpress.com/
Kao što reče Mušema:
"Imamo ponovo za ministra teško obolelog čoveka. Prvo smo imali gospođu čije sam ime odbijala da zapamtim, koja je obolela od teškog oblika patološkog kreacionizma, potom smo imali onog kojem sam zaboravila ime i koje se revnosno trudio da ne radi svoj posao, sada imam Lončara za kojeg sam tek sad shvatila da je ministar prosvete, sve stalno misleći da je ministar za Kosovo, Metohiju i Koštuničine komplekse više vrednosti, za kojeg se, de facto, ispostavlja da je teško oboleo od graničnog poremećaja ličnosti i manijakalno-depresivnog patriotizma. Ovaj se takođe ne meša u svoj posao, on se pre svega i jedino meša u 15% teritorije Srbije."
Septembar se približava munjevitom brzinom. Od pomisli na to dobijam grčeve u želucu. Mi, budući roditelji osnovaca i novopečeni roditelji osnovaca, imamo pred sobom jedan dug period treniranja sopstvenih živaca i pokušaja da svoju decu zaštitimo od gluposti, neznanja, nesposobnosti, sadizma, paranoje, ksenofobije, poremećaja ličnosti, onih koji treba da ih vaspitavaju i sačuvamo makar zrno one dečije radoznalosti i želje za znanjem - zbog znanja, a ne zbog lažnih ocena.
Nije nikakvo čudo što moj sin, koga sam, od kada je progovorio, učila da je podjednako vredno i dobro i naše i svačije, koji upija znanje iz dečijih enciklopedija i o svetu zna mnogo više nego ja u njegovim godinama, koga želim da pripremim da jednog dana bude građanin sveta i da može da živi u bilo kojoj zemlji, kaže:
- Mama, jesam li ja preskočio treću godinu?
- Nisi, išao si po redu - prva, druga, treća…
- Dobro, onda ću preskočiti sedmu godinu, imaću odmah osam.
- Zašto?
- Pa to oko polaska u školu, ne sviđa mi se baš mnogo….
Šta biste vi učinili da saznate obilje ovako korisnih informacija?
Malo ću i da linkujem na ovu temu: moj omiljeni buntovnički blog Mooshema.com
i basselakopamti.com.
E, nije što si ti pisala ali ovo je odlično. I duhovito :))
Oduševljen sam. I tema me dotiče, Nikola je peti razred i ima "takvih" nastavnika među njegovim, a Marta kao Neša u septembru kreće u avanturu.
Za razliku od Neše, ona je prilično svojeglava da ne kažem imaću problema. U predškolskom su učili slovo u koje se njoj ne dopada i odbija da ga piše.
Naravno, ima tu slova i drugih tema koje obožava i to obožava do oduševljenja.
A sada, odoh kod Moosheme
Druže, i jezovito... Ranije sam mislila da je učitelj dobar izbor, da će imati jaku mušku figuru kao uzor, a sada... Živa nisam.
Ja ne razumem ove blogere, šta njih zanima kada na ovakav post nemaju šta da kažu.
A linkovi su tek pravi pogodak:)
Odlicna tema, odlican tekst.
Za pocetak, posto tek ispijam prvu jutarnu, samo da kazem ovo.
Kada mi je bivsa supruga rekla da nas sin, koji je tada bio prvi razred osnovne, cesto ispravlja uciteljicu ( on zivi trenutno u jednom gradu u Republici Srpskoj, skolski kadar mnogo slabiji od onog u Srbiji, u proseku) kada govori nepravilno, "morao" sam da popricam sa njim i da mu objasnim da to nije dobro, jer ce ga ona zamrzeti vremenom, ako tako nastavi.
Naravno, taj razgovor je bio poduzi, da ga taj savet, zasto nije dobro uvek ispravljati nekog kada gresi, ne bi zbunio, i ostavio lose posledice na njegovu psihu i razvoj.
Za nas kao njegove roditelje je spas da mu je majka pedagog u skoli koju on pohadja, pa zna sta se desava, ali pre svega dosta vremena provodi "radeci" sa njim kuci sve ono sto on ne dobija u skoli.
Добро дошла у клуб :)
За почетак.. и наставници су само људи.
У школи се стиче знање, о свему, па и о људима.
Бићете добро вас двоје јер имате добро однеговану комуникацију. Бићеш стално присутна подршка и то је све што једном ђаку од родитеља треба, а тиче се школе. У првих пар година деца уче да уче и не треба се претерано мешати у писање задатака. Усмеравати како да их савлада, да.
Просвета.. На жалост није изузета
из невероватно нам ојађене стварности.
Пошто просветари, ипак, нису заштићена врста белих медведа (као што је било у моје ђачко доба) и од структуре родитеља у многоме зависи како се ствари на том терену одвијају. И опет је суштина у доброј комуникацији и између одраслих и непрестаном присуству на начин који ће детету, деци, помоћи да савладају изазове одрастања.
Застрашујуће? Мало, као и сваки нови корак :)
Izmenio drvo dana 13.2.2008 u 09:13Drvo, da, komunikacija je ključna stvar. Ali šta raditi onda kad je komunikacija nemoguća? To je tema ovog posta. Postoji normalna strepnja pred polazak deteta u školu, a postoji strah izazvan ovakvim iščašenim događanjima o kojima slušam. Ne plašim se ja za nas u normalnoj situaciji i u normalnoj sredini. Neša i ja od polaska u vrtić vežbamo rešavanje konfliktnih situacija. Ide mu dosta dobro. Ali ako na to odlazi previše energije i vremena, sve gubi smisao.
Portose, da, spas je što mu je majka u istoj školi.
To je jedna od ideja koja mi je padala na pamet - da pređem u prosvetu, ne bih li zaštitila na neki način svoje dete...
mislim da ovde ima nekoliko tema, manje ili vise bliskih glavnoj.
ukratko, ono sto mi je malo zasmetalo kod museme je idealizovanje vremena kad je ona bila djak naspram sadasnjeg stanja. i kad sam ja bila djak gradivo je bilo preopsirno, torbe preteske, predmeti i udzbenici pisani kako je vlasti odgovaralo...mislim da je problem sto se nista nije promenilo, a ne sto je postalo nesto gore.
drugo, tema je sasvim u redu i nemam sta da dodam, ovakvi primeri nastavnog kadra i razni likovi koji nam obrazuju decu...blagi uzas i to je nesto sto treba kritikovati i ucini sve sto je u nasoj, bilo cijoj moci da se stanje popravi.
trece, postoje i drugi nastavnici, za koje ja uopste ne smatram da su u manjini, oni koji su posveceni poslu, koji se edukuju, rade na sebi, koji se trude, pa ne treba generalizovati i sve ih svrstavati u isti kos.
i cetvrto, mislim da bi mozda i vise od losih nastavnika trebalo da te brine kakvo ce mu biti socijalno okruzenje u razredu, kakvi ce mu biti drugari i njegovi roditelji, hoce li ga neko pretuci jer ima lepsu torbu, ili mu oteti nesto, ili ga zlostavljati zato sto je pametniji i bolji djak. kao neko ko ce uskoro biti psiholog radije bih radila u zatvoru nego u skoli, toliko su danasnja deca nevaspitana i bezobrazna, toliko su bezobzirna, gruba i bez bilo kakvog postovanja prema bilo kome i bilo cemu, toliko primitivni, kao i njihovi roditelji, tako da pretpostavljam da ce deca kao sto je nesa, koji nosi normalno kucno vaspitanje biti retkost, i da podjednako treba da te brine uklapanje u "drustvo" kao i nestrucnost nastavnika. jednom sam se sticajem okolnosti vozila u gsp-u prepunom djaka, osnovna skola, decaci iz nizih razreda su gurali i tukli devojcice, kada su im stariji ljudi u autobusu rekli da to nije lepo, dobili su za uzvrat "sta se ti mesas, matora babuskaro" i jos par psovki. od dece koja jos nisu posla ni u peti razred. nepoznatim, starijim ljudima. i naravno da nisu prestali da maltretiraju devojcice. a od ovih iz visih razreda, majko moja, mislim da u celom zivotu nisam toliko puta cula rec dupe, sisa i picka koliko za tih pola sata u tom autobusu od strane dece koja nisu posla u srednju skoli. ni e od elementarnog kucnog vaspitanja. i zato bih pre radila bilo gde, cak ne u svojoj struci nego da se sa tim srecem svaki dan na poslu. i divim se prosvetnim radnicima. a pri tom takvoj deci zaista ne mozes nista jer su mamini i tatini sinovi i intervenise se i za popreko gledanje njihovog deteta.
oduzih, htedoh samo da ti kazem da ti ni malo nije lako, ni tebi, ni nesi, ali da ipak, i pored svega ovoga, skola nije nesto toliko strasno i verujem da ce uz budno oko mame spes i toliku pamet nesa sve to bezbolno pregurati.
veliki pozzz
Kad se shvati sav besmisao srpske prosvete, koliko tu ima zatucanosti, okostalosti, što je posledica sprege zatucanosti i okostalosti plebsa i njegove elite, postane ti jasno da je jedini nacin da ti dete ne potone u sve to - kućno vaspitanje. Ne, nije rešenje da se ti zapošljavaš u vrtićima, školama, gimnazijama i fakultetima koje će tvoj sin pohadjati, već je rešenje da ga ne prepuštaš srpskom školskom sistemu i da ne odustaješ od prenošenja svojih vrednosti. Nema opuštanja.
Reforma školstva u Srbiji svela se na uvodjenje veronauke. Sve drugo je zaustavljeno. A popovi, neuspeli popovi, članovi raznih Obraza, Justina etc pohrliše u državne škole da čine indoktrinaciju dece. A roditelji pohrliše da pokažu lojalnost i upisaše svoju decu na veronauku (Gradjansko vaspitanje je nešto kao izdajstvo). Odnos dece na veronauci prema deci na gradjanskom je 90%-10%.
I to je sve od reforme srpskog školstva. Kad današnji prvaci za dvanaestak godina izdaju iz državnog sistema školovanja, osećaće se prilično prevarenim. Neće biti spremni za taj život.
Pozdrav za Mooshemu.
Слушај мало и о лепим примерима :)
Шалим се, знам о чему причаш,
али реалност је таква да не постоји другачији ни лакши начин. Како другачије мењати?
Најгоре је склањати се или прећуткивати "ауторитетима". Ако учитељ неће да чује, ту је савет родитеља, директор.. углавном се већ на тој релацији да штошта довести у ред. Такво је моје искуство.
Школство нам је, на жалост, легло бесмислица.
Заостало и стало у развоју на странпутици.
Rea, najpre, hvala na podršci :)
Što se tiče Mušeme, ja razumem šta je htela da kaže, možda i zbog toga što smo ista generacija. U naše vreme jeste bilo drugačije, veruj mi. Iz takve perspektive, posmatrajući ovaj haos, čovek može samo da padne u očajanje.
Što se tiče socijalnog okruženja, naravno da mi nije svejedno, ali tu malo mogu da uradim. Ne postoji eltina državna osnovna škola gde bih mogla upisati dete i da budem sigurna da će izbeći ono što ga čeka. Novca za privatnu školu nema. Dakle, jedino što ostaje je nastojanje da se nešto promeni, ovde, gde smo svi zajedno i odakle ne možemo ili ne želimo da odemo.
Rodjen loš, namerno nisam pisala o tome šta se predaje na veronauci. Od toga se diže kosa na glavi. U pravu si, nema opuštanja. Do osamostaljenja! :)))) Zvučim kao separatista, ali mislila sam na osamostaljenje mog deteta. Preneću Mušemi pozdrave.
Drvo, savet roditelja je jedan od načina borbe. Imam to u vidu. Hvala na konstruktivnim i ohrabrujućim komentarima. :))
Mislim da je Rodjen los u pravu, nema puno smisla da prelazis u prosvetu, ali rad sa Nesom ti ne gine, i na zalost, veci deo energije ce ti odlaziti na to da samo neutralises ono lose sto bude dobijao u skoli.
Naravno, i drustvo koje bude imao u razredu ce biti jako vazan faktor, i ne samo u razredu, a tu je veci teret na njemu samom, vazno je da ima tebe kao oslonac, a morace sam da se "celici", sto je i prirodno.
A bice mu teze nego tvojoj ili mojoj generaciji, mislim da tu nema spora.
samo da i ovde kažem da u osnovi podržavam pozitivne promene u prosveti, ali i da se takođe pridružim svima, koji izbegavaju generalizaciju, jer bi to zbilja bilo pogubno po prosvetu i društvo uopšte...
Prosto treba naći odgovarajuće mehanizme, pomoću kojih bi se vršila ispravan, pemanentna edukacija i selekcija kadra i ništa više od toga...
Kojak, naravno, generalizacija nije ni bila cilj :)
