Milosav Bozic
20/12/2007
Kako sam napustio seoski raj, moje selo
U svojoj cetvrtoj deceniji zivota , koju mnogi smatraju zlatnom decenijom , doneo sam odluku da se osamostalim od oca i brace i da sa mojom Radom razvijem jedno malo ugledno domacinstvo. Odlucio sam se bio na sadnice sljiva i tresanja. Shvatio sam da jedna sljiva sa vise stabala daje veci/bolji rod :-oko sljive izrastaju novi izdanci/presad koje sam rasredjivao na propisno rastojanje tako da su ta stabla ostajala povezana sa podzemnim zilama. Ustanovio sam da tako voce bolje uspeva ,bolje rodi i duze traje.
Uz to sam jos morao da proizvodim sve sto je potrebno za jedno domacinstvo . Oko nase male kuce, na Kratkom Bregu, pasle su krave i telad i blejale ovce i jagnjici.Petlovi su nas budili svojom pesmom a kokoske svakodnevno davale sveza jaja . Bio sam mlad, nista mi nije bilo tesko a plodovi mog rada su bili svuda: u talasima zrele psenice ( kao morski valovi) , u basti punoj paradajiza, krastavaca, luka i socnog kupusa. Prolecem bi sve bilo zavijeno u beli cvet a u jesen sve je bilo savijeno od roda. Za mene je ta sredina bila moj raj za koji sam ziveo i tezio da ga jos vise ulepsam,
Postoji neka tajanstvena sila koja izmeni coveku planove i zivotni put. Da li je to sudbina braco i sestre, neznam. Mislio sam onda da cu tu ostati do starosti i smrti ali nije mi bilo tako sudjeno. Jednog dana dok sam uzurbano radio svoje poslove pojavise se sa zapada oblaci. Cuo sam tihu grmljavinu i secam se da sam se obradovao, jer sam radosno ocekivao lepu kisu. Kako se oblak priblizivao blize video sam da se u njemu nesto kuva kao da vri voda u nekoj posudi. Shvatio sam odmah da je to oblak sa ledom i potrcim na brdo , gde je bila raketna stanica, da upalim raketu. Uspeo sam da upalim samo jednu raketu pre nego sto me vetar obali i grad pocne da pada. Joj,ljudi kolike su bile te grude leda, kao pesnice.
Nadjoh spas u nekoj vrzini. Tu me zatrpa led ,suma i granje odbijeno od drveca. Kad sve to prodje, ja onako mokar i izubijan idem kuci, vracam se u moj raj, a tamo me ceka pustos i pakao. Sve je bilo unisteno . Sa sljiva i tresnji su otpale sve grane.Psenica i nasa basta su bile sravljene sa zemljom. Ocaj, braco i sestre. Dok sam menjao izlupana stakla na prozorima i crep na krovu odlucio sam da prodam krave, volove i ostalu stoku i da kupim plac u gradu, gde sam iduce godine izgradio kucu. Posle sam i to sve ostavio i otisao na drugi kraj sveta, ali to je druga prica. Ono moje parce zemlje na Kratkom Bregu mi je ostalo u srcu zauvek. Eto, sto ti je zivot. Nekad mislim da smo kao lisce . Padnemo sa drveta i vetar nas nosi bog zna gde. Ali neka, samo neka su nam deca i unucad zivi i zdravi sve drugo je nevazno.
04:14, 20/12/2007
3komentara Link
Pošalji komentar
{ Last Page } { Page 7 of 12 } { Next Page }05:26, 20/12/2007 Poslao pahuljadok se secamo - postojimo. :)
08:04, 20/12/2007 Poslao drvoNajteže je prvi put krenuti sve iznova,
posle, čovek kad je video šta sve može,
ne ume da stane, kao da se u njemu rodi neka glad
koju nikako da utoli.
13:20, 20/12/2007 Poslao bsladjaObožavam te cika Mina, i obožavam tvoje priče!
O meni
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album
RSS Feed
Kontakt
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Zadnje napisano
К У П И Н АО т р о в у к а ф и
Bez Naslova
ЛТК ОД БОРОВНИЦЕ
Рецепти за лечење разних болести
Kategorije
Prijatelji
bsladjaTresnjevica
Linkovi
- Ovaj blog hostuje BlogOye