Sezona kiša crta krugove koji se dodiruju

Svakoga jutra trampila bih poslednje sećanje na mirise za svežu razderotinu u kojoj mogu namirisati samo sopstvenu krv. Na bogatoj pijaci osećanja dugo bih stajala uz svoje prostrte žudnje i nudila ih.. ko da više. Rasprodavala sam bol za melanholiju, a tugu za ravnodušnost. Neožaljeno sam poklanjala. Do sumraka ostajala gole duše. S crvenim tragovima udaraca u zamućenom pogledu zadobijenih od onih koji su otimali moju muku bogateći se licemerjem. Laka.
Za tračak vremena pre potpunog mraka u kome bih bila slobodna od uspomena. Grčevito stiskajući naprsli sat koji otkucavaše snagom zvonika na katedrali, tržeći sklonište u noćnoj tmini, iznova bih se uvijala prošlim nadama, zgrčena, jer samo je prošlo moglo da mi dodje u samoći i da me ušuška ljubavlju. Nemirnim snovima lakomisleno otvarala vrata onom istom asortimanu očaja koji bi izjutra vapio da bude otudjen.

Proizvodila sam sebe, sve manje vrednu ne bih li se dočepala bede u kojoj više ništa neću imati nikome da ponudim. .  Za malo mira.

Rasprodaja  je završena.

 

„Ni bog ni vino ne mogu baš sve..  Uvek će biti onako kako je  Nekom će suze, nekom biseri  Rodjeni...“ Kaliopi

Pošalji kamičak ::

Stihovi su rekli ono što je u mom srcu ,
a što se tiče rasprodaje ....

gotova.. preostalo je samo moje :)

Bato, htjela sam letjeti
Bato, krila mi uzeli
Bato, mogla sam voljeti
Bato, ni su me pustili

more pustiće .. ne može se sve uništiti

ne može se sve uništiti, mogu mi uzeti sve, samo dušu ne dam :)

Rasprodaja zavrsena....jel` se nesto "zaradilo"?:)

idesh putem :))