Uslovljeno trajanje

Šapnuo si mi mirisom, s prošle jeseni, da se želje ostvaruju.
I nastavio da prkosiš vremenu..



Za mene - cvet koji ne umire.

Pošalji kamičak ::

u razgovoru sa ruzom :)
mnogo lijepo i toplo i prisno ..

И ја мислим..
познајемо се ми.
И тако условљени
околностима.. волимо.
До последњег
цвата.

do dna latice :)

Јел ми лепа слика?
Несигурна сам..
то је због технике :)

mnogooo :))

Лута8 улицама града
и венуо к'о ружа јесења..

Lepa slika:)

Voleo sam devojku iz grada

Ja sam rođen u cveću livada
čuvah stada pokraj reku Gruže
al' zavoleh devojku iz grada
sa usnama k'o pupoljak ruže
Bele ruke, a prsti k'o dirke
pričahu mi najnežnije bajke
zalud uzdah iz grudi pastirke
zalud suze moje stare majke
Sin sam plavih šuma i livada
gajih dobre konje i volove
zbog lepote devojke iz grada
zaboravih brda i dolove
Zvao sam je ulicama dugim
i venuo k'o trava jesenja
jednog dana spazih je sa drugim
zagrljenu u senci kestenja
Šta sad mogu, već bol svoj da patim
mladost moju da tužim zacelo
morao sam kući da se vratim
svome domu, u rođeno selo
I sad opet svoga vranca jašem
i u krčmi krčmim svoja stada
kitim svirce i razbijam čaše
i proklinjem devojku iz grada....


Лумпујем :))

balsamovao se cvet
a ako nastavi sa lumpovanjem
i drvce će da nam se balsamuje
:D

:))))
ma još nisam ni počela ;)
to je priprema
za vinopije ;)

I vinopijenje ;)

јел то припрема за сутрашњи дан :))

То је лајт мотив живота..

И треба му ћирилица,
да буде свој..

Волео сам девојку из града

Ја сам рођен у цвећу ливада
чувах стада покрај реке Груже
ал' заволех девојку из града
са уснама к'о пупољак руже.
Беле руке, а прсти к'о дирке
причаху ми најнежније бајке
залуд уздах из груди пастирке
залуд сузе моје старе мајке.
Син сам плавих шума и ливада
гајих добре коње и волове
због лепоте девојке из града
заборавих брда и долове.
Звао сам је улицама дугим
и венуо к'о трава јесења
једног дана спазих је са другим
загрљену у сенци кестења.
Шта сад могу, већ бол свој да патим
младост моју да тужим зацело
морао сам кући да се вратим
своме дому, у рођено село.
И сад опет свога вранца јашем
и у крчми крчмим своја стада
китим свирце и разбијам чаше
и проклињем девојку из града...

Нек иде живот!

нек иде, али са нама у њему

cvet koji ne umire..

Isključivo sa nama :)