Hvata me neka chudna nostalgija.. Ne znam ni ja za chim..

Ali kao da je to i bitno..

Setih se danas jedne dobre pesme.

Ne znam da li je neko od vas bio u Kladovu? Mnogo lep gradic.. Zapravo, ne bih ulazila u to koliko su lepe same ulice, nego onaj kej.. Eh, kada se setim tog predivnog keja, pogleda ka Djerdapu i jednog predivnog zalaska sunca..

Nedavno sam saznala za fado muziku.. Razgovarala sam sa prijateljicom telefonom i ona mi je pustila samo fragment jedne pesme Marize Monte.. I taj fragment osvojio je moje srce - luda sam za ovim notama i mogla bih stalno da je slusham..

Ponekad imam osecaj kao da Mariza peva kroz jecaj - iz svakog glasa emocije vrcaju..

Pre neki dan sam stavila zvuchnike na prozor sa kojeg vidik puca kilometrima u daljinu, pojachala ih, zatim se nagela izmedju njih i chinilo mi se kao da sa samog neba melodija svira.. Bilo je tako nestvarno...  

A valjda sam i ja samo preterani emotivac.. <_< Izem ti srce kad ga sve dotiche..

Bilo kako bilo,delim njenu muziku sa vama. Ako je i niste do sad chuli, nadam se da ce vam se svideti makar malo..

Kojak, srecan ti rodjus i proslavio ih u zdravlju josh najmanje 100, a kako ti ono kazesh, za stoti rodjus okretao vola na raznju.. :)

LJUBIM! Sve najbolje ti zelim! :)

FRIDOCHKA

Danima se vec spremam da objavim neshto od Stinga.. Primetila sam, iskreno, da me njegova muzika stalno podseca na Novi Sad. U prvom momentu mi je to bilo chudno, ali sam se setila i zashto je to tako - poslednji put kada sam bila u tom divnom gradu spremao se ceo Novi Sad za njegov koncert.. Svugde su bile reklame za taj koncert, svugde njegove slike, a na kraju se i na fakultetu gde sam polagala prijemni prodavala i knjiga o njemu i njegovoj muzici.. Uochi prijemnog pozdravila sam se sa drugarom, otishla, odradila zadatke, zatim nakon prijemnog sela na voz i otishla za Bg ne sluteci da tu u naredne najmanje dve godine (a u stvari ko zna koliko) vishe necu doci.. Odluchila sam se za studije u Bg-u..

Nadam se da cu ovog leta uhvatiti malo vremena da ponovo svratim do vojvodjanske prestonice.. Mada kako stvari stoje - teshko da ce se to desiti..

Bilo kako bilo, kada me uhvati nostalgija, slushacu Stinga i secati se tog lepog grada, na obali Dunava.. I onog pogleda (oni koji su putovali preko Frushke Gore, ali preko Irishkog venca znaju na koji pogled mislim) koji se pruza na taj grad upravo negde pred ulazak u Petrovaradin...

..."On and on the rain will fall
Like tears from a star like tears from a star
On and on the rain will say
How fragile we are how fragile we are"...

Chudno je da do sad nisam objavila ni jednu pesmicu od Nore chiju muziku, malo je reci, obozavam.

Na njen prvi spot sam naletela sasvim sluchajno, josh dok je postojao 3k kanal na televiziji, iliti treci kanal drzavne televizije.. Bio je to spot za pesmicu Sunrise, onako pun pozitivizma, ukrashen njenim neverovatnim glasom i osmesima.. U njene pesme sam se zaljubila na prvo slushanje i trebalo mi je dosta vremena da do njenih pesama dodjem - nije ih bilo ni u jednom cd-shopu u gradu, niti je iko imao njenu muziku ili chuo za nju... I nakon duge potrage, preko drugovog druga koji zivi u nekom drugom gradu uspela sam da dodjem do njenih pesama i nakon toga su usledili dani i dani kada se samo njena muzika vrtila po winampu..

Svaki put kada sam dolazila ovde da objavim post, setila bih se da nisam josh objavila ni jednu njenu pesmu i grizla me savest..

Zato sada pravimo izuzetak.. Ne mogu i ne zelim da vam sada pustim samo jednu njenu pesmu. Dakle, sedite u udobne fotelje, raskomotite se i prepustite se ovim laganim zvucima, bash kao shto i ovo popodne lagano protiche...

Norah Jones - Sunrise

Norah Jones - Come away

Norah Jones - Those sweet words

Norah Jones - What am I to you

I za kraj pesma koju volim da slusham na kraju dugih i napornih dana, poslednja koja tada svira na winampu, nakon chega gasim komp i pravac idem u krevet na spavanjac..

Norah Jones - The long day is over

Iako neke stvari uporno pokushavaju da mi upropaste dan ja se ne dam! :) Stavila sam Marley-evu sliku kao desktop background i slusham ovu optimistichnu muziku i to hocu da podelim bash sa vama jer mi je osmeh na licu! :) Budite nasmejani i time cete pobediti sve nevolje i dobiti nove inspiracije. :)

A i svega je bilo do sad na ovom blogu. Red je da malo i reggae slushamo. :)

Love would never leave us alone,
A-yin the darkness there must come out to light.

Could you be loved and be loved?
Could you be loved, wo now! - and be loved?

Jutros sam u jednoj zbirci pricha naishla i na ovu, pa poshto nije dugachka prekucacu vam je jer mislim da je divna za pochetak jednog dana - pricha koja se zove Prava ljubav.

Za Mozisa Mendelsona, dedu chuvenog nemachkog kompozitora, nikako ne bi moglo da se kaze da je bio lep chovek. Imao je prilichno nisku figuru i bio je groteskno povijen u ledjima. Jednoga dana otishao je u Hamburg u posetu trgovcu koji je imao prelepu cerku po imenu Frumtje. Mozis se beznadezno zaljubio u nju. Me]utim, Frumtje je, zbog njegovog nakaznog izgleda, osecala odbojnost prema njemu. Kada je doshlo vreme za odlazak, Mozis je sakupio hrabrost i popeo se stepenicama do devojchine sobe da bi poslednjih put s njom porazgovarao. Ona je bila vizija nebeske lepote i zbog toga shto ej odbijala da ga pogleda, osecao je duboku tugu. Posle nekoliko pokushaja da zapochne razgovor, Mozis je stidljivo upitao: "Da li verujete da se ljudi venchavaju na nebesima?"

"Da", odgovorila je ne podizuci pogled. "A vi?".

"Ja verujem.", glasio je njegov odgovor. "Znate, kada se na nebesima rodi dechak, Gospod objavi kojom ce se devojkom ozeniti. Kada sam se ja rodio, meni su pokazali buducu mladu. Zatim je Gospod dodao: "Tvoja zena bice grbava." Od tada sam povremeno glasno izgovarao: "O, Boze grvbava zena bice prava tragedije. Molim ti se, Gospode, daj meni grbu, a nju ostavi da bude lepa.".."

Na to ga je Frumtje pogledala pravo u ochi i protresla ju je jeza od nekog dubokog osecanja. Ustala je i pruzila Mendelsonu svoju ruku. Kasnije mu je postala veoma privrzena supruga.

(Pricha iz knjige Melem za dushu, Dzek Kenfild i Mark Viktor Hansen)

I eto, da nije tako bilo, Mendelson se nikada ne bi rodio. :) To je dokaz da ljubav zaista stvara chuda.

Pa, kad je tako, neka ovaj dan pochne njegovom muzikom.

Felix Mendelsson - violin concerto

Ne volim jazz. Iskreno, uglavnom ne razumem tu muziku. Nema melodichnost niti neku harmoniju. I to vazi za vecinu pesama ovog zanra. Ali poneka ipak moze da prija. Bash kao shto sada prija ova pesma.

Odoh da spavam. Mozda i ostavim ovo da mi nocas svira. Mada izbegavam da spavam uz muziku - kazu da smeta snu i da se ne mozete odmoriti lepo. Razmislicu...

Duke Ellingtone & John Coltrane - In a sentimental mood 

Laku noc svima. Lepo spavajte.

PS-Drug mi sad na msn-u reche da ovo i nije jazz nego neki emo. Ne znam stvarno, ali prija pa shta god bilo, zar ne?.. :)

Iako nisam neki preterani avanturista sad bih rado prihvatila neko penjanje po Himalajima i tako neshto samo da ubijem ovu monotoniju. Danas sam nekako tuzna. Da me pitate zashto - nemam pojma, ali znam da se ne osecam dobro. Nekako mi dan spoooooooro prolazi. Valjda je to i od ovog glupavog gipsa na mojoj nozi koji nosim vec skoro mesec dana.. Mozda je i zbog onog bureka shto sam ga pojela - mislim volim burek, al' je ovaj bio hladan. Ne znam..

Al znam da mi nekako ova pesma sad bash lezi.

Evanescence - My immortal

PS - A mozda je to sve u stvari zbog losheg polozaja Saturna u odnosu na sazvezdje raka, jer malom Plutonu zaklanja sunce.. Mada Pluton i nije planeta. Oo (e, sad sam ga bash lupila! :))))) ).

Iako je sledeca pesma na ovom blogu trebala biti vesela i trebala biti rock, ja eto, ipak objavljujem upravo ovu koja mi se stalno vrti u winampu i nekako mi tera suze na ochi.. I neshto me blago stegne sa leve strane grudi.

Ne morate nishta napisati ako ne zelite, ali odslushajte pesmu do kraja..

Verovali ili ne, za grupu Kiss sam nedavno chula.. :))) Ali dopali su mi se na prvo slushanje! Ja to zovem ZDRAV ROCK. Potpuno melodichno, energichno, lepo... Zaista divna muzika...

A odabrala sam bash ovu pesmu zato shto me naslov podseca na jedan film kojem ne znam ime (koliko li sam ih samo odgledala, a da nemam pojma njihove nazive ), ali se radi o sukobu izmedju Raja i Pakla gde je na kraju Raj pobedio Pakao upravo rock muzikom, jer djavo navodno ne voli da slusha rock...   
Koja komedija od filma...

God gave rock'n'roll to you! Zato slushajte rock i uzivajte sa mnom... Uskoro stize josh dobrih rock hitova... Stay tuned...

EVO NECHEG SASVIM DRUGACHIJEG! DANAS JA CHASTIM! :D

Po prirodi sam optimista - nije svojstveno meni da se bedachim i govorim kako nece biti bolje.. BICE BOLJE - UVEK MORA BITI BOLJE!

Kada mi se deshavalo da upadnem u bedak, bolje raspolozenje sam pronalazila u muzici - pustila bih rock ili metal i slushala i slushala.... Muzika tako puna energije! A to mi i treba...

I evo - nemam puno vremena, obaveze pritiskaju.. Ali hocu ovu pesmu da podelim sa vama - pesma koja mi uvek da novu energiju.. I definitivno me uvek oraspolozi..

Btw, i za nju ima kratka pricha.. Kada sam otishla na studiranje odnela sam svoj komp sa sobom, a na njemu i sav rock i metal, a u kuci je ostao tatin sa laganom muzikom, koju volim, ali... Nishta bez mog rocka.. :D Kada bih dolazila kuci na par dana (narochito za praznike kad ostanem i po 7-10 dana) bilo je strashno nigde ne chuti onaj jaki zvuk koji ti treba.. A onda - chudo! :) Radio Beograd 1 je povremeno pocheo da pushta ovu pesmu (garantovano jedini metal na njihovim talasima)! Haha! Koja radost! Skakala sam po kuci i radovala se... I ona mi je bila spas.. I vratila mi snagu, raspolozenje...

I zato je posebno volim.. :D

Pa, moze li malo whiskey-ja? :D Moze, uvek.. :)

PS-Ovo nije reklama za alkohol.. :D :D :D

I taman kada pomislish da vidish svetlost i da je kraj tunela tu negde na dohvat ruke i srce se obraduje ludo shto ce izaci iz proklete tame... Ne.. To nije kraj tunela.. To nije kraj priche... To nije ni kraj ni pochetak nichega... To je luda fatamorgana da ce biti bolje... A nece... Nikada nece biti bolje.. Jer ovome kraja nema - ni pochetka... Ovo je bezdan...

I ja sam u njemu...

2000. godine sam na nekadashnjem 3K kanalu nabasala na neku emisiju o novim mtv hitovima ili tako neshto i medju par spotova koje sam odgledala bio je ovaj.. Nakon zavrshetka pesme ja sam vec bila debelo zaljubljena u tu melodiju.. Krenula je moja potraga za njom...

Te godine na ekskurziji pesma Peppersa Otherside bila je nekako himna mog odeljenja i osim nje svi smo pevali i Californication i mozda josh po neku, ali je ova ostala nepravedno zapostavljena...

Verovali ili ne, ta potraga je trajala 5 godina.. Niko koga sam ja poznavala nije imao tu pesmu. Te 2005. godine, moja shkolska drugarica iz klupe otishla je u posetu rodjacima u Australiju i bila tamo nekih mesec dana.. Kada se vratila njene rodjake su joj poslale masu raznih pesama mailom.. I medju njima je, verovali ili ne bila eto, upravo i ova..

Ne mozete zamisliti moju radost nakon 5 godina potrage za njom.. Sigurna sam u to da ce mi ovo ostati omiljena pesma josh dugi niz godina, ako ne i do kraja zivota.. Sama pesma, ali narochito i njen spot me vracaju pomalo u neka ranija i lepa vremena, ali i daju nadu da ce lepa vremena opet nekada doci... Nekada kada cu mozda opet biti bezbrizna kao nekad.. Hehe.. Kakav sanjar u meni lezi..

A ipak, jednu stvar sam shvatila - ljubav je zaista lepa dok se cheka i dok od sebe nagoveshtaj da, ali je josh lepsha kada se napokon docheka.. :D

Uzivajte sa mnom..

Kada sam od mame i tate za 18. rodjus dobila kompjuter bila sam najsrecnija osoba na svetu!! :) Bio je tako divan i lep i neverovatan.. Kao da se ne nalazim u svojoj kuci nego u nekom svemirskom brodu.. Bio je to san koji se ostvario tako iznenada i na najlepshi moguci nachin... Prvi dan sam provela 14 sati za kompom, a drugi josh i vishe.. Bila je to ljubav na prvi pogled.. :) Uz komp nisam dobila neshto puno muzike tako da je uskoro pochelo nabavljanje iste.. Prvi CD koji sam kupila bio je hitovi grupe Gipsy Kings, jedne od mojih omiljenih i na tom CD-u posebno sam zavolela jednu pesmu...

UN AMOR..

Volim latino muziku, volim Kingse i ponekad i ne znam zashto, ali mislim da su u pitanju emocije koje vrcaju iz svakog ne glasa nego uzdaha u pesmi.. Moje srce se jednostavno raznezi uz tu muziku i suze same polete - ali ne one tuzne, nego ne znam... Suze srece shto sam spoznala neshto tako lepo...

Nadam se da ce vam ovi zvuci prijati jednako kao shto prijaju i meni koju ovu pesmu slusham ko zna koji put u zivotu, a svaki put kao da je prvi... :)

Btw, ovaj post vam kuckam sa gore pomenutog kompa i nemam nameru josh dugo da ga menjam.. ;)

Ne znam za vas, ali ja sam odrasla uz Radio Beograd 1.. Skoro napamet znam programsku shemu.. Godinama su me jutrom budile ptichice sa njihovih radio talasa .."Poskochilo sunce josh, pa na nebu sija grosh"..., zatim od udruzenih radio stanica Srbije za dobro jutro do dechijeg programa u 9, pa do ozbiljnih emisija radnim danima o politici i ko zna chemu od 10-12h i pregleda aktuelnih deshavanja od 12 do 13h... Sve to slusham.. Termin samo za klasichnu muziku od 13h do 14h i zatim antologijska emisija Karavan sa najpozitivnijim voditeljem na svetu koji pochinje emisiju rechima Divan jesenji/prolecni/letnji... dan! U 15h cela Srbija u povratku s posla slusha vesti i zatim kad vec stignu kuci sportski zurnal... A onda...

Eeeee.. U 16h sati nastupa moja omiljena emisija.. U ritmu popodneva. Svaki (i radni i neradni) dan u isto vreme i uvek je na repertoaru bash ona muzika koja je definitivno u ritmu TOG popodneva... Osim nedeljnog zabavnika, koji se emituje svake nedelje od 17 do 19h i nezaboravne Kod dva bela goluba koja je neprevazidjena u svakom smislu te rechi ova emisija me ostavlja bez daha...

I zato bash njoj i ekipi koja tu emisiju pravi posvecujem ovu pesmu, koja je, chini mi se, nekako u ritmu ovog hladnog, kishnog, jesenjeg i svakako lepog popodneva..

Pesma za svachiju dushu..

Uzivajte zajedno sa mnom...

Bice bolje, zar ne? Uvek mora biti bolje.. :)