Tip roditelja

Ne postoji nešto što se zove savršen roditelj, ali mnogi psiholozi koriste termin „dovoljno dobar roditelj“ da bi opisali one koji obezbeðuju mnogo onoga što je potrebno njihovoj deci da izgrade temelj za društveni i emocionalni razvoj.
Vaspitni znaèaj roditelja je nezamenljiv faktor u vaspitanju dece. Deca od roditelja ne primaju samo ljubav i nežnost veæ i pogled na svet, naèin života, odnos prema društvu, prema obavezama...
Istraživaèi koji prouèavaju reakcije roditelja prema svojoj deci došli su do saznanja da postoje tri opšta roditeljska stila ili tipa: diktatorski, blagi i autoritativni. Mada postoji još jedna podela gde se govori o èetiri stila ili tipa roditelja, koji se od prethodnog razlikuje u tome što se spominje i indiferentni ili ravnodušni roditelj.

• Autoritarni ili diktatorski roditelji postavljaju stroga pravila i oèekuju da se ona poštuju. Odlike su mu zahtevanje poslušnosti i nedostatak kritiènosti prema odraslima i uopšte nepostojanje kritièkog vrednovanja informacija. Plasiraju deci ono što oni smatraju ispravnim, a što je u skladu s njihovim vlastitim ubeðenjem iako u mnogim sluèajevima njihovo insistiranje na redu i disciplini postaje teret detetu. Odrasli su pri takvom vaspitanju neprikosnoveni autoriteti u èije se odluke ne sumnja. Dete se takvih roditelja plaši i iz straha se njima u svemu pokorava. Takvi roditelji imaju zapovednièko držanje, obièno su kruti, emocionalno siromašni, veoma strogi, a ponekad samoživi i agresivni. Od deteta se zahteva da bude tiho i disciplinovano, da ne pokazuje emocije(pogotovo u javnosti). Roditelji smatraju èesto da upravo takvim vaspitanjem pružaju detetu priliku da oèvrsne i razvije se u zrelu, jaku i samostalnu osobu, ali dogaða se upravo suprotno.

Deca autoritarnih roditelja èesto postaju sramežljiva i povuèena, nesamostalna i zavisna o nekom autoritetu, a ponekad ostavljaju i utisak hladne osobe jer su nauèena da ne pokazuju emocije. Drugi smer  prema kojem može poæi dete autoritarnih roditelja je agresivnost, da bi napakostilo roditeljima i od njih izvuklo i minimum emocija, pa makar se ta emocija zvala ljutnja.

• Permisivni ili blagi roditelj, s druge strane, nastoji da bude što popustljiviji, ali je veoma pasivan kad teba da postavi ogranièenja ili da uzvrati na neposlušnost. Takvi roditelji ne postavljaju stroge zahteve, niti imaju jasne ciljeve za svoju decu, verujuæi da im treba omoguæiti da se razvijaju u skladu s prirodnim sklonostima. Detetu se sve dozvoljava, gotovo da nema zabrana, te se može dovesti u situaciju da se oseæa zanemarenim i nevoljenim. Mada roditelji smatraju da izostankom zabrana podstièu samostalnost, postižu upravo suprotno: dete postaje sramežljivo, nesamostalno ili èak u nekim sluèajevima agresivno  samo da bi se osetilo voljenim i u centru pažnje i brige.
• Autoritativni roditelji (ne autoritarni koji su, zapravo, diktatorski), nasuprot diktatorskim i blagim, uspevaju da dovedu u ravnotežu jasna ogranièenja sa intimnom porodiènom atmosferom. Oni daju smernice, ali ne nameæu krutu disciplinu; objašnjavaju svoje postupke i dozvoljavaju deci da imaju uticaja na donošenje važnih odluka. Takvi roditelji uvažavaju samostalnost svoje dece, ali od njih zahtevaju visoki standard odgovornosti prema porodici, drugovima i široj zajednici. Podstièe se i ceni odgovornost. Kod dece ovakvog naèina vaspitanja omoguæuje normalan razvoj samopoštovanja i samopouzdanja, deca se oseæaju i slobodno i zaštiæeno, te postaju samostalni mladi ljudi.

Stavovi roditelja prema vaspitanju deteta

·        Prebrižni roditelji:

U prebrižne roditelje, meðu kojima su najèešæe majke, spadaju oni koji žive u stalnom strahu da se njihovom detetu nešto ne dogodi kada oni nisu s njim. Oni ne mogu najèešæe da sagledaju stvarne moguænosti svoga deteta u njegovom osamostaljivanju veæ nepotrebno dugo smatraju svojom odgovornošæu zadovoljavanje detetovih potreba i obaveza. Deca ovakvih roditelja postaju nesigurna, nepouzdana i nesamostalna.
Stalni strah u kome žive ovakvi roditelji èim nisu s detetom, èesto se prenosi i na dete, pa se i ono plaši odvajanja, produžava se njegova zavisnost od roditelja i usporava razvoj.

·         Strogi roditelji:

Mnogi roditelji su u odnosu na svoje dete naredbodavci i strogi presuditelji njihovih postupaka pri èemu èesto ne dozvoljavaju nikakva suprostavljanja. Kod takvih roditelja deca su obièno neèujna, ne ponašaju se prirodno, stalno žive u strahu od kazne i kada jesu i kada nisu kriva, ne govore o svojim postupcima iz vrtiæa ili škole da ih roditelji ne bi pogrešno shvatili...
Uz strogog roditelja dete stièe naviku da postupa kako mu se kaže, skoro nikada ne iznose svoje mišljenje ni u kuæi ni izvan nje. Takva deca izvršavaju bez pogovora i naredbe vaspitaèa, vršnjaka i drugih, kad odrastu nemaju svoj èvrst stav. Jedan broj reaguje na taj naèin što se povlaèi u sebe.
Ima dece koja, u nemoguænosti da pred roditeljima izraze svoje neslaganje s njima, a želeæi da se pokažu kao liènost, znaju da se ispoljavaju izvan kuæe na negativan naèin.
Svako suprostavljanje deteta roditelju ne mora da znaèi da ono njega ne poštuje, veæ da želi da izrazi svoju liènost.

·         Ambiciozni roditelji:

Nije redak sluèaj da roditelji svoje vlastite želje iz mladosti koje su neostvarene, po svaku cenu hoæe da ostvare kod svoje dece, bez obzira da li su one u skladu sa željama i moguænostima samog deteta.
Najteže je kada oba roditelja nemaju iste ambicije o razvoju svog deteta, nego ga usmerava svako na svoj naèin. Ako roditelji nastoje da se njihovo dete razvija u skladu sa željama njih odraslih, može se dogoditi da dete ostane bez pravog detinjstva.
Pored planova roditelja, postoje i želje deteta. Razapeto izmeðu potreba i obaveza koje iz godine u godinu postaju sve brojnije, a u nemoguænosti da se samostalno rastereti onoga što su mu odrasli nametnuli, postaje nezainteresovano.

·         Prezaposleni roditelji :

Prezauzetost roditelja se obièno vezuje samo za zaposlenost majke iako je neophodno da oba roditelja budu prisutni uz svoje dete.
Što je dete mlaðe to su roditelji u veæoj obavezi, ne samo da mu obezbede osnovne uslove za život, veæ i da mu posvete neophodnu pažnju da bi se ono što raznovrsnijim aktivnostima svestrano razvijalo.

·         Demokratski tip roditelja :

Glavne odlike demokratskog tipa roditelja su u tome što oboje zajednièki podižu svoje dete, utièu na njegov razvoj i podjednako se oseæaju odgovornim kada nastanu teškoæe ili doðe do neželjenih posledica.
Svoj autoritet kod dece ovi roditelji zasnivaju na meðusobnom poznavanju, poštovanju i razumevanju. Lièni primer im je osnovno sredstvo u delovanju na dete. Ovi roditelji se prirodno ponašaju pred svojim detetom. Ne ustruèavaju se da priznaju kada su pogrešili ili kad nešto ne znaju.
Dete takvih roditelja se ne zatvara u sebe, govori o svojim uspesima i neuspesima, sukobima s drugovima, itd.