Ne postoji uèenik koji nije dobio lošu ocenu ili barem ocenu nižu od one koju je oèekivao. Razlozi školskog neuspeha mogu biti razlièiti i èesto ih je isprepletano nekoliko. Najèešæi uzroci nesavladavanja gradiva su smanjenje sposobnosti deteta, gubitak motivacije, smetnje pažnje i koncentracije, nedostatak radnih navika ili manjak predznanja, neuspešne metode uèenja, strah od ispitivanja, negativan stav prema školi ili neodgovarajuæe metode pouèavanja odreðenoga gradiva.

Uzroci školskog neuspeha razlikuju su u nižim i višim razredima osnovne škole. Od prvog do èetvrtog razreda ukljuèuju teškoæe pažnje i koncentracije, smanjene sposobnosti i emocionalnu nezrelost. Teškoæe koje proizlaze iz sposobnosti mogu biti posledica smanjenog opšteg nivoa intelektualnog funkcionisanja, ali i smetnje razlièitih specifiènih sposobnosti kao što su pisanje, raèunanje, èitanje. Bitno ih je što pre prepoznati kako bi se na vreme pomoglo detetu te mu se omoguæilo savladavanje gradiva na odgovarajuæi naèin. U suprotnom, može doæi do razvijanja negativnog stava prema uèenju i školi, jer dete, suoèeno s prevelikim i preteškim zahtevima, doživljava neuspeh te pokušava se odbraniti od njega izbegavanjem uèenja i zauzimanjem negativnog stava.

Radne navike ne utièu toliko snažno na školski uspeh u nižim razredima osnovne škole. Deca koja su sposobna i lepo se izražavaju uspevaju zadovoljiti zahteve nastavnika sa relativno malo truda i uèenja. No, teškoæe se javljaju prelaskom u peti razred. Prelaz od uèiteljice na nastavnike stresno je za dete jer je suoèeno s više predmeta i razlièitim nastavnicima od kojih svaki ima svoj naèin rada i zahteve. U takvoj situaciji dete koje nije razvilo radne navike redovnog uèenja može se poèeti "gubiti" u kolièini gradiva koje treba usvojiti, naroèito ako se zbog neredovnog uèenja poène gomilati gradivo. U višim razredima važnu ulogu u školskom uspehu ima i predznanje. Vrlo èesto deca imaju problema u školi zbog rupa u znanju, odnosno moraju nadoknaditi odreðene delove gradiva kako bi mogla usvajati nova. Problem se javlja i zbog slabog planiranja vremena za uèenje te loše strategije. Mnogi uèenici koji nisu razvili uspesne naèine uèenja imaju teškoæa u pamæenju gradiva, zato što se èesto zahteva i povezivanje razlièitih delova gradiva.
Strah od ispitivanja vremenom dobija sve veæu ulogu, naroèito u sedmom i osmom razredu. Uèenici su u tim razredima pod optereæenjem jer su ocene i školski uspeh od presudnog znaèaja za dalje školovanje. Neuspeh i loša ocena daleko se teže doživljavaju, a takvo loše raspoloženje može se preneti i na druge školske situacije. Uèenicima sedmih i osmih razreda ponekad je potrebna dodatna podrška i pomoæ pri organizaciji uèenja i pouka u tome kako se uèi sa smislom.
Na školski uspeh snažno utièe motivacija. Dete koje iz bilo kojeg razloga nije motivisano neæe se truditi pa tako ni postizati dobre rezultate. Ako vaše dete stalno postiže loš uspeh ili manji od njegovih moguænosti, potražite savet struènjaka, jer je otkrivanje uzroka školskog neuspeha prvi korak u njegovom otkla-njaju.

Loša ocena izaziva stres

Oèilgedno, ocena je odraz sposobnosti, motivacije i znanja uèenika, utièe na status uèenika u grupi vršnjaka, naklonost uèitelja, zadovoljstvo roditelja, a u višim razredima odreðuje i moguænosti deteta pri upisu u srednju školu. Zato loša ocena izaziva stres kod dece, ali i kod roditelja. Svako se dete drukèije nosi s lošom ocenom, što zavisi o doba, osobenosti, prošlim iskustvima, reakciji okoline.
Sva deca pod stresom trebaju podršku i utehu, koje moraju dobiti od roditelja i vršnjaka. Pre svega se misli na razgovor i normalizaciju vlastitih oseæanja (olakšanje je spoznaja da se i drugi oseæaju kao i oni kad dožive neuspeh), utehu i razumevanje (kad se izjadamo, smanjujemo napetost i oseæamo se bolje) ili konkretnu pomoæ u uèenju (objašnjavanje gradiva koje ne razumeju, ispitivanje, pomoæ pri izradi zadataka).

Ljutnja - najèešæa emocionalna reakcija

Najèešæa emocionalna reakcija koja se javlja kod dece je ljutnja. To je normalna reakcija na neuspeh pri ostvarivanju nekog cilja. Kratkotrajna ljutnja je dobra jer oslobaða dete od negativnih oseæanja i smanjuje psihièku napetost. Nju treba ignorisati ili pokazati detetu kako razumemo da je ljuto. No, ako ljutnja traje duže, onda dete nije u moguænosti da se koncentriše i uèi. U veæini sluèajeva produžena ljutnja prerasta u okrivljavanje drugih, što, ako postane trajna strategija nošenja sa stresom, može negativno delovati na razvoj deteta. U tom sluèaju treba nastojati pomoæi detetu da realno sagleda situaciju (npr. da je razlog nedovoljno uèenje) i postaæi ga da je reši konstruktivno - dogovorite svakodnevno uèenje s detetom, postavite jasne i ostvarive ciljeve, pomozite detetu u izradi plana uèenja, pouèite ga kako se uspešno uèi, podstaknite ga da napravi plan, da vadi beleške, postavlja pitanja, ponavlja lekcije, uèi sa smislom.

Uhvatiti se u koštac sa stresom zbog loše ocene

Jedan od pozitivnih naèina suoèavanja sa stresom je uèenje s namerom da se popravi ocena. Dete tada ima oseæaj kontrole u postizanju željenog cilja. Kad ispravi ocenu, stièe oseæaj sigurnosti i kompetencije. No, neka deca ne reaguju tako. Problemi se javljaju kad pasivno prihvata situaciju, ne trudeæi se da bilo šta uèini, negira lošu ocenu nastojeæi je zaboraviti i pobeæi u svet mašte ili laže roditeljima o svom uspehu.
Ako dete ne reaguje na lošu ocenu, takvo ponašanje može biti znak nauèene bespomoænosti, odnosno verovanja da, što god uèinilo, neæe ništa uspeti postiæi ili promeniti. Pripisuje neuspehe manjku svojih sposobnosti, a eventualne uspehe sreæi ili situacijama koji su izvan njegovih moguænosti. Takva je situacija vrlo ozbiljna i snažno utièe na samopoštovanje i oseæaj kompetencije deteta zato je nužno pomoæi mu da promeni svoja verovanja.
Roditelji mogu pružiti pomoæ na nekoliko naèina. Jedna od metoda je davanje deci povratnih informacija tako da im se dopusti verovanje kako njihovi neuspesi nisu posledica nedostatka sposobnosti ili nekih spoljnih okolnosti nad kojima nemaju kontrolu, nego da su posledica kontralabilnih uzroka (npr. nedovoljno zauzimanje, premali stepen nauèenosti gradiva). Bitno je i pohvaljivati uspehe, jer dete koje posmatra svet kroz prizmu vlastitih neuspeha teži tome da uspehe previdi, umanjuje ili pripisuje uzrocima na koje ne može uticati. Važno je imati na umu da za uklanjanje nauèene bespomoænosti nije dovoljno samo stvoriti situaciju u kojoj æe dete sigurno uspeti, jer bespomoæna deca i ona kojima je pružen niz lako ostvarivih uspeha oseæaju se jednako bespomoæno kao i pre. Prelagani zadaci i prelagano ostvariv uspeh ostavljaju ih bez kontrole, baš kao i neuspeh ili kazna. Zato treba da nauèe da postoji snažna povezanost izmeðu njihovog ponašanja i posledica kako bi razvili oseæaj kontrole nad dogaðajima u njihovoj okolini.
S druge strane, laganje i izbegavanje prihvaæanja loše ocene vrlo su èesti kod dece koja strahuje od roditeljske reakcije. Naime, reakcije roditelja snažno utièu na naèin kako æe se dete odnositi prema daljnjem radu i šta æe uèiniti kako bi popravilo školski uspeh. Ponaša li se dete tako, roditelji treba da preispitaju svoje stavove i reakcije na lošu ocenu, kao i oèekivanja koja imaju od njega. Naime, detetu je potrebna ozbiljna pomoæ kako bi se ponovno osetilo sigurno, steklo poverenje u roditelje da ga prihvataju takvo kakvo jeste, te u svoje sposobnosti i moguænosti.