BlogOye!

„Na njenu muziku naišla sam sasvim slučajno. Prva pesma koja me je naterala da skinem nekoliko njenih albuma sa interneta bila je At last. Dok sam slušala meni nove pesme jedne od kraljica soula otišla sam na google u želji da saznam što više o ženi sa ovako fantastičnim glasom potpuno nepravedno zapostavljenom. Meni samo ostaje žaljenje što se nisam rodila u nekom drugom vremenu i nekom drugom svetu“.

"Razgovor za posao je drugi naziv za uštirkano dosađivanje. Jedna malverzacija obična. Pozovu te, ti dođeš. Oni te poslušaju, “otvori usta, reci aaa”, zagledaju ti nokte, zanoktice, navode te da upotrebiš baš sve poštapalice koje koristiš, pronalaze ti mane i rupe u tvom CV-u, pričaju o svojoj kompaniji svesni da ćeš ti to nekome ispričati, da ćeš ih na taj način izreklamirati. Iskusno, daju ti bar nedelju, dve da o tom poslu razmišljaš, da se nadaš, da o njemu pričaš, posećuješ njihov sajt, upoznaješ se sa njihovim proizvodima i uslugama. Reklama za džabe".

„Pošto je ova borilačka veština ipak u suštini odbrambena, te je samim time pretežno duhovne kategorije, može se izučavati čak i uz knjige pisane na tu temu. Teorija karatea, naravno, i ono što se karateom zapravo želi reći a da se ne svodi na golu demonstraciju poteza i udaraca koje svaka budala može da savlada, tehnički gledano. Budale su oni koji plaćaju da bi naučili kako da nekome polome koske. Karate uči kako da sprečiš da nekome polomiš koske, i oni koji to ne prepoznaju naprosto su protraćili vreme iako im to nije jasno“.

„Pijem pivo i ne mogu da budem sam ni jedno celo pivo. Koliko treba čoveku da ispije jedno konzervirano pivo? 10-15 minuta. Tražim li puno? Otišao sam po još jedno pivo. Radovao sam se samoći i tom hladnom Beck’s-u. “Ti si smradina. Ja bih došla odmah da me ti pozoveš. Sama sam i osećam se loše!”, pištalo je ponovo. Isključio sam telefon, otvorio konzervu i zapalio cigaretu. „Sam ću popiti ovo pivo a onda ću sam da odem na neku poslasticu sa roštilja pa sam na čamac da pecam. Moram da kupim mamce“, razmišljao sam“.

„Da nema pijace i samoposluge ja bih umrla od gladi. Mnogo je teško uzimati hranu iz prirode. Posle mog iskustva sa lukom, krenula sam da berem šljive. Računam, to je lako, uzmeš korpicu kao Crvenkapa i za čas je napuniš. Šipak! Prvo, one šljive uopšte nisu pri ruci, drugo i one zafrkavaju. Neke se zalepe drškom za drvo, ne možeš ih otkinuti. Onda ja navalim na čupam drugu, a ona prezrela, gnjecava, zalepi mi se za kosu, majicu, prsne na lice...“

„Pa tako čitam da je Generalna skupština UN usvojila nacrt rezolucije Srbije, u kojoj se traži mišljenje međunarodnog suda pravde da se izjasni o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Predlog je prošao na glasanju sa 77 za naprema 6 protiv i 74 uzdržanih“. „Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da bi crnogorsko priznanje jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije u ovom trenutku predstavljalo zabijanje noža u leđa Srbiji“.

I tako, došla Kristi sa mužem kod zajedničkih nam prijatelja na Novi Beograd, stoji pored prozora u kuhinji i onako u pola glasa dodaje: „Gledaj, dragi, mravovi!" Naravno, pustinjski krajevi Beograda obiluju tim već domaćim životinjama, ali je za Kristi to bilo zanimljivo. „Ne kaže se mravovi, nego mravi..." – ispravio je muž! Kristi je malo ćutala, a onda mu teatralno okrenula leđa: „Uopšte nisi zanimljivi i prevrtljiv si. Kada sam rekla u ZOO vidi sloni, rekao si da se kaže slonovi. Sad kad kažem mravovi, ti kažeš mravi. Odluči, čovek!"

„Zaraditi para bez rada ne ide bez popularnosti. Na putu samopromovisanja sebe moramo iznaći brz i jeftin način dobavljanja popularnosti, slave i prepoznavanja nas samih od strane ostalog nepoznatog življa“. Ili budite ovakvi: „Naša Jeca i zvanično prva na WTA listi. Eto ti sad. Nije samo Ana bila u mogućnosti da oseti taj ukus slave, već se i Jeca pridružila“.

"Ponekad imam utisak da se na globalnoj mreži ništa ne dešava. Suočim se sa statičnošću Interneta. Otvaram nove stranice, ukucavam reči za pretraživanje, međutim sadržaj prosto sklizne pored mene. Ne vidim, ne konstatujem, ništa osim ravne površine monitora. Tekst na ekranu ne poseduje nikakvu dubinu, trodimenzionalnost. Kao da sam otkrio Ahilovu petu Interneta".

„Otkud to nezadovoljstvo sobom i svojom nesavršenošću? Da li se to zove, možda, drugim imenom? Koliko god bila okružena voljenima ili, eto, vama  nepoznatima, ostaje jedna po mene poražavajuća činjenica: usamljena sam. Samoća zna, ponekad, da bude i delotvorna i zdrava i okrepljujuća. Ali, u dužem periodu, ubija. Osamljenost osećam kao nedostatak prave komunikacije: niti ja mnoge više razumem, niti oni pokušavaju mene“.

„Okružen sam polupismenim, ograničenim ljudima. Sa ljudima koji govoreći o sebi ne govore o sebi. Zamišljajući sebe kao nekog drugog, ostvarenog ili poluostvarenog čoveka, pričaju o tuđim ispravnim postupcima, svetloj budućnosti i lako ostvarivim planovima kao o svojim. Pravo svojine ne zastareva, stari je postulat. Samo, da bi se pozivao na svojinu, moraš nešto steći. Tuđe reči, razmišljanja i prepisani obrasci ponašanja te ljude učine prihvatljivim, čak primamljivim, svakome ko ih ne poznaje. Meni, odbojinim. Sve više“.

„Krađa vremena? Pogrešno postavljeno. Nedostaje mi vremena da budem unutar situacija koje volim. Postavljanje koncepta ume da bude naporno. Neko tamo isisava moje vreme za uživanje. Koristeći  zakomplikovani sistem zarade i potrošnje. Još gore  je što svoje uživanje moram da trošim na uravnotežavanje nezadovljstva koje nastaje nedostakom vremensko-prostorne dimenzije. Ako kasnite na posao slobodno me citirajte, isto ako i ranije  zbrišete sa istog“.

"Peti po redu Queer Beograd festival je trajao od 18. - 21.09. Učestvovala sam na otvaranju i učinilo mi se da organizatori preteruju s tajnovitošću održavanja programa i strahom za bezbednost učesnika i posetilaca. Drugog dana festivala, stigla je vest o nasilju ispred kulturnog centra Rex. Desetak maskiranih nacista je fizički napalo manju grupu učesnika/ca iz inostranstva, od kojih je jedan završio sa polomljenom šakom, a ostali ugruvani, u modricama. Jedan od napadača je uhapšen. Atmosfera festivala je bila narušena, ali je on uspešno okončan i pored toga".

"Kaiser Chiefs sam propustio u Bg Areni a kao da sam ih propustio i u Zagrebu.  Na koncertu sam, zbog neverovatne gužve bio svega nekih pola sata ali video sam Zagreb a nisam ga video 19 godina. Lep je još uvek, možda i lepši nego što je nekada bio. 4 autobusa iz Beograda i 3 iz Novog Sada je krenulo na Tuborg Green Fest, mislim da pola nas nije ni bilo na koncertu, sretali smo se po Savskom bulevaru, na Trgu Bana Jelačića, po klubovima i pabovima Zagreba. Doživeo sam kulturni šok".

"Najzad gotovo. Krivo mi je što za sad ne mogu da objavim fotografije koje vernije prikazuju sobu pod UV svetlom jer je tada soba ono baš, baš (zbog efekta fluorescentnih boja). Sa zidovima sam baš zadovoljan jedino je nebula na plafonu rađena na brzinu pa će sačekati sledeću godinu da je oslikam. Za najveći portal sam spremio 300 led dioda ali će i to malo morati da pričeka, bar do decembra".

"Dolazi vikend i predstoji mi neka pijanka sa budućim kumom na gostujućem terenu sa snajkinim bratom. I moram reći da me to malo plaši iz više razloga. Davno su prošla ona vremena kada je moja jetra bila sposobna da se neverovatno brzo oporavi posle dvodnevnih studentskih bahanalija petkom i subotom. Sada su količine alkohola koje utiču na moje rasuđivanje znatno manje, mamurluk neizmerno duže traje i teže mi pada, a ova dvojica se baš naoštrila da ispitaju i svoje, a i moje krajnje granice".