“Lasciate ogni speranza voi che entrate dentro” Dante Alighieri Divina Comedia

“Ostavite svaku nadu vi koji ulazite” Dante Aligijeri Božanstvena komedija

Možete da ostavite onu nadu da ste već sve videli od Italije, jer ste obišli Rim, Veneciju, Milano, San Marino, Sienu..ali nije tako.

Fjorentinci ili ti italijani koji žive u Firenci za sebe kažu da nisu italijani već “fiorentini” jer su oni drugačiji, jer im je grad drugačiji od ostale Italije, jer im je i jezik kojim govore drugačiji..a zapravo je italijanski- zvanični, pravi i gramatički nastao u Firenci!

Tvorac italijanskog jezika je Dante Aligijeri, koji je rođen u Firenci. Može se, nedaleko od Duoma , posetiti njegova kuća.

Samo jedna u nizu značajnih tački ovoga grada koje možete obići.

Iako je veličina grada Firenze neznatna, mala, u odnosu na metropole tipa Rima i Milana, nije vam dovoljan jedan dan.. a ni dva… a ni tri..da je obiđete.

Ipak, ukoliko vam se ukaže prilika NIKAKO NE PROPUŠTAJTE!

Ako vas autobus dovede do stanice, vrlo lako ćete se snaći.  Od pizze Stazione samo pravo ulicom via Panzani, desno bi ste naišli na crkvu Santa Maria Novella ,a još malo pravo nailazite na trg San Giovanni, tj DUOMO

Dan Svetog Ivana, Jovana ili kako već hoćete San Giovannia je 24.06. Tada je velika proslava u Firenci.

Organizuje se veliki vatromet sa Piazzale Michelangelo/ gde je još jedna kopija Davida /. Vatromet se odražava u reci Arno, koja prolazi kroz Firencu, svi se skupe duž ulice Lungarno, prodavnice naravno rade celu noć, kao i lokalni kafići i taverne. Svuda mirisi skijaćate/schiacciata fjorerntinski slani tanki hlebić, vrlo ukusan sa različitim aromama ruzmarina, maslina, belog luka../i brusketa/ bruschetta- prepečen hleb sa komadicima svezeg paradaize/, vina / Chanti..zvuči poznato?/, pečenog svinjskog mesa / specijalitet im je rolovano prase sa začinima ruzmarin, bosiljak, biber../.

Naravno, bilo bi neverovatno da neprobate čuveni italijanski sladoled svih mogućih vrsti voća koje vam padnu na pamet… a imate ga na svakom ćošku!

Nego, da se vratimo u centar. Od DUOMA, pravo ulicom Calzaioli / sve je pešačka zona!/nailazite na piazza Signoria, do Palate Vecchio , galerije Uffici, do bronzane divlje svinje/ kod koje za sreću u novcu, ubacite novcic na jezik i ako upadne u donje rešetke..biće para!/, pa sve do Ponte Vecchia.

Predivnog starog mosta koji je zaštitni simbol grada muzeja Firence!

Na mostu nalazi se više zlatara, juvelirnica. samo pazite u Italiji je uglavnom 18 karatno zlato, a ne 24!

Prelaskom mosta , dolazite do trga Pitti i istoimene palate i ulaza u park Boboli.

Sve ovo morate obići peške, ali je tako i najbolje. Tako ćete najbolje upoznati grad, osetiti njegove mirise, ljude, boje zgrada, melodiju jezika..

Ukoliko imate sreće, da je lepo vreme, možete produžiti i stepenicama popeti se do , nazovimo vidikovca, ili piazzale Michelangelo, na vrhu brda, gde se pruža predivan, ali zaista kao na razglednici , pogled na ceo naranđasti toskanski glavni grad!

Ne propustite da se slikate bar sa jednim Michelangelovim Davidom!Ima ih tri.Original je dakle u muzeju na Trgu San Marco. Jedna kopija na piazzi Signoria e jedan na piazzali Michelangelo.

I za kraj …ukoliko vas put nanese da baš nedeljom ostanete u Firenci, preporučujem vam šaroliku i veoma interesantnu pijacu duž reke Arno , kod parka Cascine.Možete kupiti suvenir, neki povoljan odevni predmet, na primer maramu ili divne kožne rukavice, ili probati parče pravog italijanskog parmezana.

Arrivederci!

Otići negde. U prirodu.

Slušati kako teče potok hladne bistre vode.

Naći mir.

Odmarati oči zelenilom.

I dušu lepotom.

Od Požege, na 6-7 kilometara ka Užicu, prvo selo Uzici, nakon par metara- tu se nalazi Zlakusa , selo koje krije tajnu.A ja ću vam je odati!

Tajna je u lepoti.Prirodnoj!

Nevidljiva sa puta i za malo koga poznata Potpećka pećina!

Na nezgodnom putu koji vas vodi duž pruge ( Beograd-Bar) uskom polu-asfaltiranom stazom ulazi se u selo Zlakuse. Poznato je po grnčariji.

Zanat, malih VELIKIH ljudi, koji svojim rukama i maštom prave raznorazne predmete od zemlje. Pekači, ćupovi, činije, ali i figurice, lampe, bokali, ovali…pa i male kape šajkače u vidu činija(!) delo su stanovnika ovog sela u podnožiju pećine.

Kažu, običaj je da domaćica sprema hranu u zemljanom sudu, kako bi porodica bila jaka, plodna i zdrava,kao zemlja! A o ukusu, i da ne govorim..mmm

Prolaskom kroz malo selo, stiče se utisak radnog, vrednog i poštenog naroda. Vrata kuća su otvorena, bašte prepune cveća, pašnjaci pokošeni..ili je za slikanje?

Zapita se čovek , jel u Srbiji?

A onda, još jedno iznenađenje! Stare seoske kuće, pretvorene u restorane ( oko 3-4) u sasvim istom prirodnom duhu, očuvanja srpske narodne tradicije, drveta i ognjišta!

Ali, ne nekako nametnuto kao na Kopaoniku, Zlatiboru, Tari…ovde sasvim prirodno.

Prirodne su i pastrmke koje plivaju rukavcima obližnjih potoka, organizovane za mrest, život, slikanje ..ali i odličan obrok!

Sveže, po pristupačnim cenama,u prelepom ambijentu mira, svetlosti prirode i čistog planinskog vazduha provedite bar jedan dan polako , umereno, ljudski.

Ne kaže se uzalud ” ko sporo ide daleko stigne”.

Kao da je vreme stalo..prvo na jedan pozitivan način, odmora i zadovoljstva, ali onda i na onaj drugi, koji me podseti da je ovo ipak ova Srbija, neorganizovana, divlja..

Naime, najznačajniji speleološko nalazište jugozapadne Srbije, Potpečka pećina u sred avgusta meseca ( a tako je već više od godinu dana!) je zatvorena !

Iako, stoji oznaka , karta, obilazak vodičem, čak i cena, ne radi.

Piše da istražena dužina iznosi 55metara, površine 3562 m2! Da se ukupna dužina ceni od oko 10 kilometara!

Samo je ulazni portal visok 50 metara!

Može se popeti stepenicama do samog ulaza i napraviti par fotografija.

Ohladiti se u prirodnom hladu vlažnih pećinskih stena.

Pogledati zelenilo u nijansama kakve samo priroda stvara , kao nijedna četkica slikarska, osetiti slobodu, ali i razočarenje kao ja, jer su mi i ova vrata ( pećine ) , kao i mnoga u ovoj zemlji, mojoj zemlji, zatvorena!

Pitali smo meštane za razlog, kažu ne mogu opštine da se dogovore.

Štogod to značilo!!!

Nadam se da će ova moja priča probuditi nečije srce, i doprineti da se stvari uskoro promene.

Do tada, natočite u čašu hladnu vodu sa izvora i poslužite se slatkom od malina, jer ko zna …da li će i njih biti sledeće godine!

Zima nije “moje ” godišnje doba.

Ne volim hladnoću , sneg, sivilo i zamagljene prozore, juriš iz kola u toplu prostoriju, pratiš vremensku prognozu, pa da li su dobre zimske gume, pa dal imaš antifriz, pa da li je klizavo..pa još džemperi, šalovi, kape, rukavice, kad kreneš da se oblačiš , a i , skidaš nikad kraja!

Samim tim, ni ne putuje mi se.

Ipak, predlog društva da se Nova godina proslavi u Budimpešti , nije tako loše zvučalo.

Prvo, blizu je Beogradu. Stigne se za čas, naravno ako ne računaš neko čekanje na granici.

Zapravo, kao što naslov kaže blizu a daleko, jer nam trebaju vize..I pazite , oni još imaju forinte!

Drugo, povoljno, da ne kažem jeftino , recimo četiri noćenja , 5 dana sa doručkom u hotelu sa 4 evropske zvezdice, odličan , topao, čist i relativno blizu centra oko 200 eura. Hotel “Leons garden” ima bazen, jaccussi, dve saune, fitness centar, odličan doručak i oko 100 ak soba.

Koliko bi potrošila da sam ostala u Beogradu tih 5 dana?

Treće, od silnih evropskih gradova i već dugogodišnje odlaske u Beč za novogodišnje praznike, ja nisam nikada boravila u Budimpešti! Prolazila da, više puta .

I to neznanje, ubi me, živiš u nekom sasvim drugom saznanju o nekom narodu i nekoj zemlji dok je ne upoznaš.

Kao što sam za Rumune mislila da su svi prljavi, cigani, nekulturni..i slično, ništa bolje nisam mislila ni o Mađarskoj.

Kad ono: čiste ulice, kulturni i obrazovani Mađari / čak i zgodni! znam da ćete se smejati ali ozbiljno!/, govore engleski, navikli na turiste, pokazuju, organizovani…

 Na nekom 335 km severno od Beograda, / mada sam je uvrstila u Istočnu Evropu!/ leži grad na lepom plavom Dunavu, zapravo sastavljen iz tri grada Obuda, Budima i Pešte.

Njenu jedinstvenu lepotu zapravo i čini Dunav koji je deli na pola i veliki broj mostova.

Čini je prelepom i jedinstvene gradjevina kao Kraljeva Palata, Vaci ulica, ulica Franca Lista, brojni Fakulteti/ da li ste znali da su dobitnici nobelovih nagrada iz tehničkih nauka svi iz Budimpešte?/.

Zatim, prelepi mali-veliki, autentični restorani, čarde, toplina veselih  ljudi, miris kuvanog vina i pereca na ulicama i te fenomenalne novogodišnje atmosfere koja godinama privlači ljude iz svih krajeva da baš tu dočekaju novu godinu, TOLIKO da je ove godine premašila i Prag, i Veneciju, i Pariz.. i popela se na prvo mesto po posećenosti!

Najviše ima Italijana, ali i naših iz svih krajeva, i Nemaca, manje Austrijanaca/ Mađar nikada neće nazdraviti sa pivom jer su Austrijanci nazdravljali njihov pokolj i to im nikada neće oprostiti/.

 U parku , kod Trga Heroja, gde se na najlepšem mestu nalazi i naša ambasada, nalazi se jedan od najboljih restorana na svetu- Gumbet -, čini mi se da se zove. “Malo” je skuplji za obed, ali je interesantno da su u njemu nastale palačinke , sa čokoladom , što se i smatra njihovim specijalitetom. Vredi probati..

Tu je u gradu i čuvena “Žarbo”/ Žerbo/ poslastičarnica iz 18 veka gde nastaše čuvene žarbo/žerbo kocke.

Interesantna je priča kako je Srbija dobila zgradu ambasade u Budimpešti. Naime,  naš Jovan Dučić beše zaljubljen u jednu mađaricu i posvetio joj dva stiha, a ona se tooooliko zaljubi u njega da mu pokloni čitavu zgradu! I tako , ostade naša ambasada.

 Meni je najlepša zgrada Parlamenta na Peštanskoj strani. Inače mi se više sviđa ta strana.

Interesantno je da su ovu palatu gradili isključivo Mađari i u želji da sve bude iz Mađarske koristili su i njiohov kamen, tj. mermer. Međutim, u tom podneblju nema baš kvalitetnog, tako da po uzoru na onu ” ništa nije savršeno” i ova prelepa gradjevina ma koliko bila divna ima manu da tamni. Kako joj očiste jednu stranu ona već na drugoj postaje crna ili žuta..i tako u krug..

 Osim što postoji Srpska ulica, ai Beogradska, Pravoslavna crkva, ili više, ima i Srpska kuća, dve zadužbine, i naravno nekoliko srpskih restorana koje drže naši ljudi..ko se uželi sareme zna gde da ide!

 Obilazak Budimpešte dozvoljava vam i poseta Sent Andreje. Tog malog gradića nadomak Budimpešte koji posebno važan za Srbe. Nekada je bio centar Srpske kulture, čak sedam pravoslavnih crkvi/ pet sačuvano/, jedno vreme i Vuk Stefanović Karadžić boravio.

 Međutim, Sent Andreja podseća na Gardoš, i da li zbog zime, vremena ili mojom opčinjenošću Budimpeštom, nije ostavila neki utisak na mene. Lepa, mala slatka i to je to.

Opet ću se vratiti u Budimpeštu.

Ali, na proleće. Hoću da Andraši Bulevarom prođem kad olista, da obiđem  Margheritino ostrvo/ zovu ga Pluće Budimpešte zbog zelenila/ jer tamo postoji preko hiljadu vrsti ruža!!! Zamislite u proleće kad te ruže procvetaju!? 

Ma, ima puno toga što nisam videla i što bih ponovo videla!

Opet bih se provozala NAJSTARIJIM metroom u Evropi/ a imaju ih tri sada grade četvrti..e, moj Beograde!!??/, da plovim Dunavom na otvorenom brodu, da šetam od Trga Heroja do Dunava , da popijem kafu na nekom splavu ..

Vratiću se, a onda , obećavam , bićete prvi kome ću ispričati!

Idem i sad ko bez svijesti,

 s nadom da ću tebe sresti, jednog dana, jedne noći,

da ti srce mogu dat`…” 

Možda zbog godina koje su prošle ( negde kao punoletstvo) kada sam poslednji put letovala u Hrvatskoj, ili zbog zabrane ( najslađe je zabranjeno voće, kad nešto ne smeš a ti bi baš to!) ili zbog jednih plavih očiju iz doba pesme ” Krivo je more” i ” Sve će to, o , mila moja prekriti ruzmarin snjegovi il šaš”..uglavnom JEDVA SAM ČEKALA polazak na more, u Hrvatsku.

 Moju Hrvatsku. Veselu i toplu. Nekako crvenu, mirisnu, stvarno morsku..što kaže moj drug italijan: ” znaš da je Jadransko more u Hrvatskoj najlepše, ne, ne preterujem, Bali, Maldivi, Floride …imaju ajkule, vetrove, cunamije il morske struje, vulkane kao Grci, ili lošu plažu kao mi ( italijani) !”

 Neće vam biti čudni lijanderi, pomorandže, ruzmarin, agave, mačke po kamenim stepenicama, jer sve to možete videti u bilo kom primorskom gradiću.

Biće vam specifičan miris, vetar, govor, more jedne jedinstvene boje..a meni i jedna suza u oku..nakon toliko godina.

“Kako je dobro videti te opet , staviti ruke na tvoja ramena”.

 Preko Trebinja , predivnog grada sa veoma toplim, srdačnim ljudima,  kao u spoju mediterana i orijenta, sa srcem Dučića do Cavtata.

 Na krajnjem jugu hrvatske obale u brdovitim Konavlima čekao me je Civitas vetus – Cavtat/ ili Epidaurus/. Prostire se na dva poluostrva, okupan suncem a prepun borove šumice, sa ne baš nekom plažom, ali dugim divnim šetalištem uz more. Nekako aristokratski. Zovu ga Sent Trope.

 Plaže su stene ili kamenje, ili betonirana gradska plaža. Plaže se ne naplaćuju. Plaćaju se ležaljke i suncobran ako želite. Zajedno 7 kuna.

Konavala.Tako se zove planinski venac oko Cavtata. Pa je i vino sa Konavla. Narodna nošnja. Pesme. Sir i pršuta.

 Cavtat nije mesto ludih noćnih provoda niti burnih letnjih zabava.Nudi sportove na vodi, par kafića na rivi ( najlepše mi je što se kafa pije isključivo u kafiću sa prijateljima a ujutru i kolač ili kroasan ili krofna) uz tek donete novine.

Grad je mali. Jedna ulica uz rivu, i ostale stepenišne/ kola ne prolaze samo ljudi/ i razuđeni grad na strani ka hotelima i novim naseljima. Sa jednom samoposlugom i jednom malom pijacom. Koja miriše na smokve i masline.

 I svi vas znaju. Nisam mogla da krijem odakle sam. Boravila sam kod prijatelja u starom gradu, i svi znaju da je srbin i svi znaju odakle dolazim. I bilo im je drago..

 Nemam onaj inat srbina i ne ističem odakle sam. Nemam razloga za mržnjom drugog naroda jer sam odrasla u Titovoj Jugi..i zakleti sam jugo nostalgičar… 

ali jedina stvar koja mi je bola oči je opsesija šahovnicom..gde god pogledaš, zastava, na peškiru, čaši, kupaćem kostimu, svakom suveniru, čak i kola ofarbana..

“Stine… potrosilo je more..ja potroši јubav i tebe..”

Mene nije potrošilo , jer je more bilo veoma toplo, ne baš zgodno za ulazak bosim nogama u vodu ali jako, jako prijatno za plivanje.

Naime, sa jedne strane je planinski venac i pogled na Kupare/ gde se još uvek ne zna šta će biti sa vojnim hotelom/ i Dubrovnik, a sa druge strane je otvoreno more / Italija/ i stene.

 Dobra pozicija grada Cavtata leži zapravo u njegovoj blizini predivnog Dubrovnika, koji nije za letovanje već zaista za jednodnevni izlet, a i Trstena jednog malog gradića nadomak Dubrovnika sa vrlo interesantnim Nacionalnim parkom.

 Ono što svakako ne treba propustiti je napraviti fotografije na Stradunu, i sa zidina grada, probati jedan od sladoleda u starom gradu i pizzua / recimo u Dubravki /ili koktel u GILY ju

 Što se tiče Trstena, naime, priča ide otprilike ovako: negde u 16 veku izvesni italijanski grof koji se doselio u Trsteno počeo je da gaji različite vrste biljaka u svojoj bašti. Primetio je, da je zemlja u ovom regionu drugačija od ostale u okolini. Tako su mu uspevale i lavande, ruzmarini, ali i egzotične biljke tipa crni i zeleni bambus, avokada, afrički kaktusi, australijske retke biljke i tako dalje .U sklopu bašte je letnjikovac/ u lošem stanju/, vidikovac, mala prostorija za pravljenje maslinovog ulja, crkvica i neizbežna prelepa Neptunova fontana.

Negde sam pročitala “..najlepša kućna bašta na otvorenom u ovim krajevima” .

Topli pozdrav sa Jadranskog mora!

I vino,

parče sira,

taj ukus iz čaše na nogicu,

zvuk nazdravljanja.

I jedne oči boje vina

u jednoj noći boje grožđa

I jedna istina o nama.

I taj prsten na ruci

kao zavet.

Kamen boje rubina.

Moja bela haljina.

Kao da je Bog povukao crtu na zemljinoj kugli, izmedju gornje i donje polulopte i odlučio: Oni koji teže za materijalnim vrednostima, živeće na severu, biće im hladno i neće imati prirodne lepote.

Oni koji budu živeli na jugu, imaće prirodne lepote i vrednosti, biće veseli, razdragani ali siromašni.

I zaista kada malo razmislim, i Južna Amerika, i Afrika, i Indija, tako lepe i tople, tako siromašne.

Bog sigurno “nije pogrešio” kada je Egiptu dao večno sunce i najlepše more na svetu.

Pokušaću da vam opisno dočaram lepotu mora.Prozirno od najsvetlije plave, zatim tirkiz/ takodje u nijansama od boje tirkiza kamena do boje rustičnih vrata na ostrvima Grčke/, do neke “rojal-dinastijsko” plave, kao nebo leti u suton..kao pomalo ljubičasto do svetlo teget, ka purpurnoj , te sve tamnije i tamnije teget do skoro-crne.

Sučeva svetlost Crvenog mora, na pučini stvara jednu tanku liniju između mora i neba. I ta linjija je crvene boje. Priča se da je po tome dobilo ime. Ili, kako je nama vodič šturo ispričao “zbog boje crvenih korala”.

Mada mi je priča starog egipćanina Ahmeta , grnčara iz Kaira mnogo interesantnija- naime, davnih godina neki stranac je želeo da izronjeni koral crvene boje prokrijumčari i iznese iz Egipta. Vraćajući se sa ronjenja, čamac je zakačio koralni hrid i stranac je potonuo. Njegova krv rasula se po moru koje poprimilo crvenu boju/ čak i deo pustinskog peska obojen je tom krvlju u crveno!/

Moja mora

Ne brojim vreme

prolazećim danima

ni satima

moje se vreme

meri morima.

Moje je more veliko

i široko

i svako ima svoju priču-

i tajnu.

To su moja mora

na linijama dlana.

Da li će laste i ove godine zaboraviti na mene?

Ako je istina

da se samo jednom u životu voli,

ja više neću voleti.

Ali će možda to biti

On -koji do tada

nije voleo-pa će voleti mene.

Kao ja tebe.

Nekada.

Obris

Grebe me

čežnja

cima me

tuga

utapa me

suza

nepravdi

i

laži.

Kaži-

kome si sada potrebna i koliko?

Gorka istina boli.

Gde

Gde su moje nade

gde su moji snovi

Gde su male tajne

da to srce voli

Gde su strepnje

leptiri u duši

Gde su granice

srca kojeg patnja guši

Gde su vere

i bele cipele

Gde su one ruže

bele u buketu , svele

Gde su svatovi

veseli i bučni

Gde su osmesi

poljupci samo jednom slični

Gde su proleća

leta jeseni i zime

Gde je, gde da ga tražim

kad mu ne znam ime?

Kažu- da znaš

Kažu- da znaš.

Tačno znaš kada

nam se pogledi budu

sreli i poklopili.

Da ću ja znati da si to ti.

I da ćeš ti znati da sam to ja.

Kada ti budem čula glas-

imaću onaj čudan osećaj

u stomaku-

kao da leptiri uzleću.

I da ću znati.

I da ćeš znati.

Da ćemo se prepoznati.

Kažu- da znaš.

Tačno znaš kada

ti nepoznati glas

( odozgo)

bude javio-

da dođeš ovde,

ili da ideš tamo,

jer te tamo čeka

žena koja te voli

i koju ne smeš

pustiti da čeka dugo.

Kažu-da ću znati.

Da ti se osmehnem.

Da ti pogled ne spustim.

Znaću da si to ti.

Dođi.Da saznam.

San u dlanu

Moja san

odsanjan

dosanjan

umnožen

sabran

skriven

otkriven

topao

beo.

Moj san

čvrst

smeo

realan

sjajan.

Moj san

u dlanu

jednom.

Kada bih morala u par reči da opišem Italiju, verovatno bih rekla sledeće:lepota, muzika, osmeh, ljubav i raskoš, vino i masline.
Kada bih morala da biram koji grad da preporučim da obiđete , zaista ne bih mogla da izdvojim..Koji grad u Italiji nije lep?

Iako proleće kalendarski još nije počelo, ovog su me februara okupani suncem dočekali gradovi Vicenza i Verona.I tako ponekad, kada pomislim na neki grad u Italiji mislim na njegovu boju jer po mom mišljenju kao da svaki grad Italije ima svoju boju.

Bologna je sva crvena, kao i Vicenza- zidine, crkve, trgovi, kule, čak i zavese. Verona je žuta, kao i Firenza, Venezia je nekako mermerno bela a Rim je zelen, kao deo italijanske zastave…

Za dan zaljubljenih/ eh, kao da sam birala…/ , u vreme najvećih mogućih rasprodaja, u vreme kada trgovi počinju da “žive” svoju veselu sunčanu priču, u vreme najvećih sajmova/ Arhitektura, dizajn i gradjevina , a potom poljoprivreda/ , u vreme kada mi je OSMEH ljudi bio najpotrebniji, šaputali su mi svoje tajne palate Palazzo Palmarana, Breganze, Vescavile i Chiericati u Vicenzi.

Ispijala sam najfiniji illy caffe‚ na Corso A.Palladio i u senzi Basilica na Piazza Signori “lovila” parče raja crkve Duomo/ svaka najveća crkva italijanskih gradova je DUOMO, da Vas ne zbuni!/.

Naime, taj mali gradić Vicenza,nadomak Verone, zapravo mi je bio baza jer sam odsela u prelepom ambijentu hotela Castagna/ Via Arhimede 2, Alte di Montecchio Maggiore/

www.castagnahotel.it

Cene su od 65 do 100 Eur, sa odličnim doručkom i garažom za auto.

Nedaleko od hotela , na putu ka centru Vicence ima jedan manji / za njihove standarde/ tržni centar sa odlično snabdevenom samoposlugom i dve- tri radnje cipela Grande ditte al stock / u prevodu, skup velikih zvučnih firmi sa korektnim cenama iz ranije kolekcije/. Ko voli nek izvoli..ali baš i ne znam ko ne voli italijanske cipele.

Evo jednog primera, cena cipela 69,00 eur , popust 59.90 eur, dakle PLATILA sam ih 9,10 Eur! Sačuvala sam račun jer sam znala da mi niko neće verovati.

Verovatno da poseta grada Verone zahteva posetu kući Julije/ postoji i Romeova ali manje poznata/ sa čuvenim balkonom. Da bi se popeli na balkon neophodno je da platite/ čini mi se oko 6 eur/, ali ja Vam predlažem da se fotografišete u dvorištu , jer sama kuća upropaštena je navalom turista iz celog sveta, papirima, flomasterima, natpisima , žvakama i sličnim, i nemojte da vam ta slika ostavi loš utisak , pa da vam se smuči ceo grad.

Prošetajte via Mazzini do trga piazza Erbe, popijte / opet!/ najbolji espresso u caffe Malta na piazza Posta/ cena 1,10 eur!/.

Morate voditi računa da u periodu od 12.30 do 15.00 ne rade radnje i da je to period kada CELA Italija obeduje, pa bi bilo dobro da i vi posetite neku tratoriju, restorančić ili pizzeriju!Možete probati NAJBOLJU pizzu u Veroni, u pizzeriji San Marco/ cena od Eur 4 do 8!!!/.

I nije sve tako skupo, kao što svi mislimo!

Na putu ka Vicenzi, na izlazu / ili ulazu/ u Veronu, nailazite na predivan CENTRO COMMERCIALE LE CORTI VENETE, koji svakako nemojte propustiti ako imate vremena.Sigurno ćete nešto naći za svoju dušu!

Ako ništa više, duša će Vam se osmehnuti!

A nema ništa lepše, nego kada se duša smeje…
Postoje predrasude koje nosimo i u koje verujemo. Neke su normalne ukoliko smo sami žrtve istih i nosimo ih kao iskustvo.

Ali, nemojte imati predrasudeu o ljudima koje ne poznajte, o gradovima koje niste obišli, o hrani koju niste probali.

Ja bih lično, volela da svakome od vas razbijem i otklonim predrasudu o ovoj prelepoj zemlji jer sam sigurna da svakome od nas može nešto u Italiji da se dopadne, ako ništa drugo , sasvim sam sigurna da vam nešto može izmamiti osmeh.

Ne zaboravite BELLA ITALIA je najlepša u proleće, kada svi izlaze na ulice, kada gradovi “dišu” trgovima, i ljudi plene osmesima, kada se zagledate u jednu pa u drugu pa u treću strvar i kažete: Bože, kako je lepo! I onda obećate sebi da ćete se vratiti, sigurno ponovo.Sa osmehom na licu…

Roman LJUBAV BEZ MASKE

delovi.........................

a na jesen vec u prodaji...

 “Lagano umire onaj koji ne putuje,

koji ne čita, ne sluša muziku,

onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi…”Pablo Neruda

Više puta sam sebi obecala da zimi, na minusu neću ici severnije od Beograda/ jer sam letnje dete, i zimu mrzim!/ , ali put me je naveo da Novu 2008. godinu dočekam u Beču!

Naravno, nisam se pokajala.

Sigurna sam, da nigde kao na zapadu , ne možete da osetite tako intenzivno novogodišnju atmosferu…miris cimeta i peciva, punča i kuvanog vina, okićene ulice, raskošne jelke..sve to doprinosi da grad dobije jednu svećanu notu i da vas,bar za momenat, izmesti iz naših problema i strahova i nekako nas natera da se osećamo bogato, da trošimo, kupujemo, pijemo, jedemo, slikamo, obilazimo, kao da smo najbogatiji na svetu.

A jesmo, bogati smo svaki put za jedno novo iskustvo, jedno novo putovanje, naše stvarno sa utiscima i fotografijama /a za mnoge čitaoce gdedestinacije, virtualno/ali ipak putovanje!

Odavno sam odustala od agencija! Zašto, ako znate jezik, imate internet i dobru volju/ ai vizu/ ne biste sami sebi organizovali putovanje?

Opcija Beograd - Beč- Beograd je sledeća:

-automobilom / trošak oko 200 - 250 eur/

-autobusom / oko 60 eur , oko 10 sati/

-vozom / oko 62 eur , nepunih deset sati, tacan i na vreme!/

-avionom/ ili 190 eur ako ranije rezervisete ili oko 300 eur/.

Opet, podsećam da je vrlo bitno kada se kreće na put, jer bez obzira na komfor koji pruža avion, u zimskom periodu može vam stvoriti niz peripetija/ magla, sneg, led/ i da vam avion ni ne poleti!

Tako da je moj izbor pao: vozom!

Pre nego što predjem na sam opis Beča, još da napomenem, da sam lično vrlo prijatno iznenadjena madjarskim carinicima koji su verovatno prošli obuke evropske unije, ljubazni, fini i brzi!

Odlaskom iz Beograda na -4, Beč me sačekuje na -7!Sneg..ali kada napada, ujutru ga više nema! Čisti se i negde nosi!!!Rad , red i disciplina, tako bih u tri reči opisala Austriju! Odgovor je svakako u kaznama koje su velike za nepridražavanje pravila!

Metropola, kao sto je Beč, zahteva obilazak od nekoliko nedelja.Naravno, opet ponavljam, mnogo ćete više a i lepše doživeti Beč po lepom vremenu.

Za početak, uspela sam da obidjem Belvedere: bivša letnja rezidencija princa Eugena, sada je tu smeštena nacionalna galerija

Belvedere se nalazi u ulici Princ Eugen 27. Ulaz je 12,50 eur. Više na www.belvedere.at

Ausrijanci veličaju svog umetnika Gustava Klimta, zapravo je ceo Beč u njegovim radovima, ali ima i dela Paul Sezana, Herberta boeckog, Van Gogha..

Zatim, u samom srcu Beča, nalazi se Graben, i katedrala Sv.Stefana, gotička prelepa katedrala.

U pešačkoj zoni, odatle , prolazite pored crkve Sv.Carla, pa na Operu i nailazite na predivan Rathause- gradsku skupstinu.

Na trgu ispred Rathausa se i ove zime održavao božićni sajam sa lepim drvenim kućicama gde se prodaju suveniri, kuvano vino i punč, kobasice i perece, razni roze prasići -plišani, plastični- koji po predanju donose sreću.

Ono što sam ovoga puta propustila da fotografišem zbog vremenskih /ne/prilika je:

Prater, najomiljeniji gradski park sa velikim točkom pomoću koga , kada nema magle i snega možete da vidite Beč kao na dlanu.

Zatim, nisam slikala Šembrun/ Schonbrunn/ jedan od najpoznatijih dvoraca na svetu, prepun jezerca, fontana i lavirinta.

Nisam stigla ni do Hofburga, nekadasnje bečke carske palate, interesantnu po tome sto je svaki vladar do 1918. ostavio svoj trag.

Beč je podeljen u nekakve zone ili krugove, oni to zovu bicirung/ ne znam kako se piše/ i negde u 13 , čini mi se nalazi se, na moje iznenadjenje skluptura našeg Vuka Stefanovića Karadžića.

Još više me je iznenadio natpis ispod, na ćirilici/!/ i latinici!

U neposrednoj blizini Vuka, nalazi se neobična prelepa zgrada, delo austrijskog umetnika Fridriha Hundertwassera/ www.hundertwasser-village.com/, koja dominira celim kvartom.

Zgrada ima neravne podove, vrtove na krovu i jedinstvene prozore. Zovu je bajkolika kuća a sam Hundertwasser je rekao da je želeo da pokaže kako sa malo mašte može materijalizovati raj na zemlji!

Kao Gaudi u Španiji/koji beše arhitekta/ Hundertwasser se oslanja na prirodu, traži inspiraciju u biljkama i životinjama, a s obzirom da je bio likovni umetnik, arhitektonsko rešenje mu je fenomenalno uspelo.

Fazon je što taj kompleks zgrada zapravo služi za stanovanje, i ima oko 50 ak stanova , u kojima živi oko 200 ljudi. Eto, kako praktično može biti lepo.

Zaobljeni tornjevi, nepravilni prozori, keramička linija, stubovi, krovni vrtovi, ukrasi, pločnici…sve to čini sklad.

Postoji još jedna interesantna stvar: priča se da se on zapravo prezivao STOWASSER, i da je kasnije prevedeno njegovo prezime u Hundertwasser, što nam govori da je možda imao i neko naše poreklo.

No, ono što vam svakako predlažem je da posetite ovo zdanje / čak je i zimi lepo/, obidjete galeriju/ ulaz je besplatan/ i osetite bar na trenutak ” raj na zemlji”…

Umorni od obilaska i šetnje predlažem jednu od mnogobrojnih poslastičarnica u centru sa bogato-ukusnim kolačima i tortama/ oko 3 eur/, espresso u Segafredu / oko 2 eur/ ili fenomenalan kakao u Starbucku / oko 3,5 eur/.

Ili ako ozbiljno ogladnite obavezno svratite u neki Hojrige, tipični austrijski restoran, na knedle, sladak kupus sa kimom i kobasice.

Za večernje varijante SKYBAR / jer vas zaista vodi do neba/ sa fenomenalnim pogledom na centar Wiene, jedino što svakako morate biti prikladno obučeni i računati na mnogo veće cene pića/ oko 10 eura/!

Ponoć.Neizbežan vatromet osvetlio je veći deo centra! Ljudi su nazdravljali šampanjcima, šoljama sa punčom, sa jedne od bina čula se Madonina “Jump..”, italijani sa svojim “auguri..”.

Bilo je preko desetak bina , iako na različitim trgovima, činilo se kao da je jedna celina jer su ih ljudi povezivali.

Ono na štoa su posebno ponosni austrijanci u ovom trenutku je evropsko prvensvto u fudbalu u junu ove godine, tako da je grad pun plakata i reklama nagoveštavajući “ludnicu” tokom prvenstva!

I onda već drugog januara radnje se otvoriše, a rasprodaja koliko voliš!? Od giganta IKEA / čiji sam fan!/ do radnji u ulici Marijahilfer ili nekog tržnog centra.

E, da moram da vam dam komentar na sledeću slicicu: naime , ispred IKEA nalazi se ova kućica. Ubacite 1 eur zakačite psa/ tako reći parkirate ga u kućicu/ dok ste vi u kupovini!

I za kraj,ono što svakako osim divnih uspomena morate probati i poneti kao suvenir iz Beča je čuveno, njeno veličanstvo MOCART KUGLA! Neobičan i jedinsven spoj čokolade, marcipana i badema.Kugla može biti i medaljon ili liker varijanta, kakva god, aristokratski upakovana, zlatna sa likom Mocarta, svaki put kada je budete probali osetićete taj skoro neopisiv osećaj slasti koji će vas na momenat podsetiti na veličanstven Beč.

                          Komedija jednog čina

            «Da li je čovek dobar ili zao?»

Napomena: Svi likovi u komediji su izmišljeni.Svaka sličnost sa bilo kojom osobom je slučajna.

Mesto dešavanja: foaje Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ispred 

                            oglasne table.

                           Na oglasnoj tabli spisak ispita.

Lica:

Milomir: student ekonomije iz unutrašnjosti , selo Tubići kod Kosjerića.Visok, zgodan telom, četvrtaste glave, krivih šiški. U krem košulji sa zavrnutim rukavima i braon pantalonama sa faltama. Totalno retro. Cipele blatnjave, sa kićankom. Drži «stoun-wash» texas jaknu preko ruke. U drugoj ruci torba- ceger iz koje viri mladi crni luk, jaja, kajmak.

Milodarka: student ekonomije  devojka iz unutrašnjosti , selo kod Obrenovca, iz vidno siromašne radničke porodice. Osim sela, vašara i Beograda ništa drugo nije videla. Obučena jeftino, napadno, sa velikim dekolteom, i mini suknjom, krupna pa joj sve zateže. Poluofarbana, na sred glave štipaljka za kosu sa štrasom, veštački nokti ( pre liči na pevačicu nego na studenta.).Pokušava da priča beogradski ali joj ne uspeva.

Miroslav: student ekonomije, Crnogorac iz nekog sela kod Mojkovca, visok, crn, u kožnoj jakni. Vidi se da ima novca, sat , narukvica, prsten, ogrlica- sve od zlata, krst u prvom planu,  mobilni i kožna torbica ispod miške.

Milanka: student ekonomije, devojka iz Beograda, intelektualan tip, obrazovana, sva u hipi fazonu, duga suknja, dugačak mantil, cvetna široka bluza, torba sa knjigama vuče se skoro do ramena po podu. Vokmen. Ima jasne filozofske stavove, ime dobila po babi. Sa cvetom u kosi.

Ekonomski fakultet, ispred table sa spiskom ispita.

Stiže Miroslav, prepisuje sa table nešto u organajzer, zvoni  mu mobilni.

Miroslav: Alo, ko je to ?( viče) Kooo?Vazda me tražiš ?Evo sam doša da viđem koje ispite treba da platim…( zbuni se) ovaj, da polažem , ‘oću reći.

( sluša)…nema puno.Pet.No što ću, no ću ih upisat’oću reći polagat!

( Pristiže Milodarka.Lupaju joj štikle o pod, žvaće žvaku, zveckaju joj minđuše, šušti kesa koju nosi...odmerava Miroslava koji od «silne»njene buke ne čuje sagovornika.)

Miroslav ( podiže obrvu gledajući Milodarku, odmerava je , muca)  Ovaj, ajde sa se čujemo poslije, baterija mi popušta. Da,da...

( vraća mobilni telefon u džep jakne, pa gleda u Milodarku i njenu pozadinu, dok ona brzo prolazi pogledom po tabli, ništa ne zapisuje, kao da gleda a ništa ne vidi.)

Miroslav: Jes ti sa moju grupu?

Milodarka: Mooolim leeepo?

Miroslav. ( glasnije): A jes ti đevojko, ljepotice sa moju grupu?

Milodarka: Nemam pojma o gruama ( glupavo i površno). Reče mi sestra da nađem nazive tih nekih predmeta koje će ona, ovaj

( zbunila se, gleda levo desno), ja, u stvari, polagati. ( posmatra Miroslava pa ispravlja bluzu a grudi joj još više ispale iz dekoltea).

Miroslav: Ja sam sve prepisao. Ima pet.Nemoj trošiti vrijeme, da mi popijemo slatku kafu neđe, ljepotice ?

( Stiže Milomir, sav dronjav, vidi se da je tek stigao iz sela, blatnjave mu cipele, nosi jaknu i torbu, u kosi još ima sena, sav smrdi na sir i balegu.Spušta torbu ispred table, gledaju ga upitno Miroslav i Milodarka).

Milodarka:Da znaeš ( sad već vuče akcenat po svom Obrenovačkom selu) da bi mogli , ko sve ne ( poluglasno dane čuje Milomir) studira ili pokušava da studira , da ti otpadne šatirung s glave?

Miroslav: Da se upoznamo. Ja sam Miroslav iz Mojkovac!( pruža ruku Milodarki pa njenu prihvata da poljubi, a njoj neprijatno jer joj je lak okrzan, ali ne odustaje)

Milodarka: Milo mi je , Miroslave. Ja sam Milodarka iz … Beograda ( smeje se, sva ponosna žvaće žvaku otvorenih usta)

( U tom trenutku Milomir, koji sve vreme gleda tablu)

Milomir: I ja sam bre, Milomir. Đed mi dade tako lepo ime jer smo po tradiciji mili i  mirni, mirni smo ( kao za sebe klima glavom)

Milodarka ( da ne čuje Milomir): Možda ste po tradiciji mili, ali niste čisti! ( Mršti se jer Milomir smrdi na sir i balegu)

Miroslav: Viđe ovoga, lud si li, đevojka se sa mene upoznaje , tebi nijesmo ništ’rekli! ( kao ljutito staje ispred Milodarke, ispravlja se)

Milomir: Ne brini, neću vam upadam u reon, čuo sam svoj ime..

( pravda se polutiho, oseća strah od Miroslava, iako je viši i širi). Došao sam da prijavim ispite ( da bi skrenuo pažnju gleda na tablu) auuu, al su poskupeli, ko dve kile sira!

(Miroslav i Milodarka se zagledaju, stiže Milanka, sve su vuče po podu, puši, gledaju je svo troje u čudu, skida vokmen, slušalice sa glave i kaže:

Milanka: Šta je, niste nikada čuli za Dženis Džoplin?

Miroslav:Ko mu dođe pa taj?

Milodarka: To je neka, ženska, ali koja ne znam!

Milomir:  Jel to nova profesorka?

Milanka: E, jeste mi vi neki studenti?Kako li ste samo srednju školu završili?

Miroslav: Ne vrijeđaj! Moji su uvijek bili bogati! Pošteno smo sve platili!

Milodarka: A meni , da poživi moja sestra, postaću doktor nauka! Ona voli da uči i čita, jadnica…( ispravlja se isprsi, kao ponosna na sebe ili sestru!?

Milomir: Nije bilo lako, proznajem, ali kad zapne i bika smo znali da prodamo, neće više samo kajmak i sir…( češka se po glavi, kao razmišlja usput vadi seno iz kose i baca na pod)

Milanka: To sam mogla i da pretpostavim! Svako ima neku šemu po kojoj prolazi u životu! Ko ima para plati ( gleda ka Miroslavu), jer  “Para vrti gde burgija neće”, ko ima pametnu sestr u( gleda ka Milodarki) taj gleda što više sebe da unakazi, a ko sir siri…po ceo dan smrdi ( mršti se gledajući u Milomira)

Milodarka( kao uvređena, vidno uzrujana): Pa, šta, vidim da su se sve usrećile one pametnice što mnogo znaju, počev od moje pametne sestre!

Miroslav:Tako je , vazda šale zbijaju na njihov račun, moj rođak pošten ( ha, smeje se i klima glavom), eno još u Kolašin! A mi svi u Beograd! ( ponosno diže glavu i namešta se)

Milomir: E, bolje Kolašin, nego selo ( češka se po glavi i gleda svoje blatnjave cipele). Šta mi ovo društvo može dati! ? ( kao on uvređeno i uznemireno, pomalo tužno). Obrađujem zemlju pa mi državana kraju  plati minimalno za maline, a ja po ceo dan jedem pasulj ( pa prdne!)i ležem u devet jer je i struja toliko slaba da jedva vidim i onaj dnevnik u pola osam!

( Svi klimaju glavom i staju na stranu Milomira, osim Milanke)

Milanka: Dobro, dobro, bre šta ste se urotili protiv mene ?Sve što kažete je živa istina.Ali niste vi njen tvorac.

( Zauzima govornički stav, svi bulje u nju, Milodarka prestaje da žvaće žvaku, Miroslav se uozbiljio i približio a Milomir se ispravlja i pažljivo sluša)

Okolnosti i događaji u ovoj zemlji doveli  su vas u položaj da se snalazite. Ali ne treba da se prepuštate! Zašto vi ne budete krojač svoje sreće !?

( Pa ide od jednog do drugog pričajući sve u krug i zagledajući ih, a oni je prate pogledom ali se ne pomeraju već je pažljivo slušaju)

Zašto ne poradite na sebi, na svojim životnim stavovima, opredeljenjima i razmišljanjima?Nemojte biti površni! Budite vi pokretač svoje sreće i pozitivnih struja! Kada bismo se svi malo probudili i malo više menjali i ovo društvo bi se promenilo.

Možda bi nestala korupcija ( gleda u Miroslava), mito ( gleda u Milomira), sponzorstvo i prevara ( gleda u Milodarku)! Probudite ono zaspalo dete u sebi i napravite od njega čoveka kakvog biste vi voleli da sretnete!

( Smirenijim glasom, jer svi prate i slušaju, klimaju glavama kao da ih mama kori!)

Videćete da ćete biti sretniji jer činite dobro, pre svega sebi, a ovaj vaš đavo okovan nemoralo-pohotnim aktivnostima će uminuti. Budite anđeo ( svi se blaženo osmehuju), pa ćete videti koliko anđela oko sebe okupljate.

Postiđeni klimaju glavama. Odlaze za Milankom. Milodarka skida štipaljku sa glave i baca, Milomir skida kožnu jaknu i baca, ali se vraća da izvadi mobilni telefon, Milomir ostavlja torbu i baca teksas jaknu. Milanka ih prati pogledom da li je svi parte i odlaze.

KRAJ

U mirisu zutog limuna…

27. Avg 2007.

Na jednoj razglednici napisala sam:

“U mirisu žutog limuna,zelene masline, tirkiznog mora i melodične muzike krije se čarolija Grčke.”

To mi nekako zvučalo kao iz turističkih kataloga, ali mi sada baš zvuči autentično. Ovog leta ”osvajala” me je  Lefkada.

Lefkada je jedno od ostrva u Jonskom moru.

Osim popularizovanog Krfa, i malo manje Zakintosa, malo ko zna za Lefkadu/ tu su jos i Kefalonija, najvece u Jonskom moru, zapravo posle Krita najvece u Grckoj/, Itaka, Megalonisi, Scorpions/Onazisovo ostrvo/, i više manjih.

Lefkada je dobila ime po belim stenama, jer na grčkom lefkas znači belo..Olakšavajući dolazak na Lefkadu je avionom do Perveze, pa se jedinstvenim mostom predje na Lefkadu ili malo težim kolima iz Beograda…

Srećom , imala sam sreće da budem u prvoj grupi..Let je oko jedan sat, s tim što je čarter organizovan da prvo sleti na Krf, pa onda nas nekolicinu da preveze do Preveze/ zapravo je vojni aerodrom što će reći jedna zgrada i nekoliko predstavnika grčke carine /.

Kada dodjete na jedno mesto prvi put pokušavate sto više da “upijete” slike i trenutke, kako bi se vremenom sve to sleglo i kako bi ste dobili potpunu sliku o mestu.

Kategorije su pre svega vreme, ljudi, mesto, plaza, more, toplina mora…

Ono sto je specificno na Lefkadi je boja mora.

Sa istocne strane koja “gleda na kopno” more je tamno zelene boje, providno i čisto, toplo i pitomo.
Sa te strane su mesta Nidri, Nikiana, Lignia i Poros. Jednim delom Lefkas. Plaže su šljunkovite, u borovoj šumici ili oplemenjene žalosnim vrbama, maslinama i cvećem. Jedna od najlepših je Desimi plaža. Sa dve taverne, kampom, par kućica ali divnom plažom sitnog šljunka i neverovatno toplim morem. Hteli ne hteli gledate na jedrilice, brodiće i jahte…znaju oni šta je dobro…
Prelepa mesta poput Sivote i Porosa nude mogućnost degustacije najboljih salata grčke i tzaziki/naravno ko voli/ musake, pasticia, “punjene cipele tj.plavi patlidzan punjen mlevenim mesom i fetom pa zapečen/, raznih vrsta riba i naravno vina.

Sa zapadne strane more ide od bledo tirkiz , jače i intenzivne tirkiz da bi dobilo ka dubini onu grčki plavu boju koja osvaja!Sa zapadne strane, koja “gleda”ka Italiji, ali se ne vidi naravno, nalaze se najlepše plaze. Može vas u prvi mah iznenaditi temperatura mora, koja je znatno niža u odnosu na istočnu stranu.

Mada i zavisi od vetrova i kakav je dan i koje je doba dana.Po meni plaža koja me je odmah osvojila i koju bih vam svakako preporucila je Kalamizi. Jeste teže stići/ mi smo rent a car pandom osvajali serpentine …ali smo uspeli…kad nešto želiš…/Dakle, beli šljunak, more nemirno a toplo, sunce mazi..i na kraju “sunce se ljubi sa morem”.Po neki beli suncobran i drvena ležaljka/2 ležaljke i suncobran 5 Eur, ali napomena UVEK ali UVEK se cenkajte ako želite/

Zatim , sa te zapadne strane su i plaže: najplaža Porto Katsiki, Egremmi,moj favorit Katisma, zatim Agios Nikitas i Milos.

Mogućnost da, osim Lefkade obidjete a samim tim probate kefalonijsku pitu, fino pitko belo vino na Itaki i osetite bas, bas draz one prave autenticne Grčke sa kockastim stolnjacima /a preko papir sa kartom ostrva na kojem ste/ ,tihom muzikom u pozadini i familijarnim usluzivanjem/ cerka ce vas pitati sta pijete, mama ce vam doneti hleb , escajg i salvete, brat ce doneti vino i case, tata ce doneti salate, drugi brat eventualno jelo…i tako sve sa osmehom sve u fazonu lako cemo !/ Dakle, mogućnost da sve to vidite nude vam mnogobrojne agencije obilaskom brodićem ili brodom . Moj izbor je Makedonia palace jer je lep i nov brod za oko 300 ljudi, stabilan jer su talasi sa zapadne strane veliki, a mogu da budu i ogromni!Talasi su lepi kada ih gledate sa kopna , na plaži, ali veliki talasi na nestabilnom brodu mogu da vam pokvare izlet, da vam bude loše i na kraju krajeva , ti manji brodići ne obilaze toliko plaža kao ovi veći.

Ovaj Makedonija palace je kretao u 09.30 iz Nidrija, da bi obišao južni deo ostrva i zaustavio se na Porto Kaziki plaži.Usput smo videli svetionik najjužnijeg dela ostrva Lefkade gde se po legendi ubila Sapfo/grčka pesnikinja/ zbog neuzvraćene ljubavi..samo se špekuliše da li je neuzvraćena ljubav prema muškarcu ili ženi?!/Zatim smo se spustili do Kefalonije/ sada, u trenutku kada 50 % Grčke gori a ja pišem o nj9oj sve mi kreću suze…/, severnog dela. Kefalonija je veoma šumovita, malo je divljija od Lefkade, ali mi se mnogo dopada. Možda će baš sledeća destinacija biti Kefalonija.Sa južne strane/ koju sam obišla prošle godine boraveći na Zakintosu/ nalazi se čuvena Milos plaža iz filma Mandolina Kapetana Korelija.

Što se tiče obilaska Scorpionsa, ostrva koje pripada familiji Onazis, tako reći samo Atini Onazis kao jedinoj naslednici, nema šta mnogo da se kaže.Lepo je, šumovito onoliko koliko vidite sa broda, deluje pusto, prazno, jer i jeste tako.Mada kažu da ima još posluge na ostrvu kao da su svi Onazisi živi!

Ono što je na ovom obilasku ostavilo najveći utisak na mene je Itaka.

Osrtvo čuvenog Odiseja, kao da i dan danas odiše atmosferom stare Grčke. Ko voli autentičnost, parvu slatku, pomalo siromašnu ali nasmejanu i toplu Grčku, dopašće mu se Itaka.Brod se vraća na mesto polaska oko 19.00 a vi puni utisaka.

Ma, takva su skoro sva ostrva Jonskog mora. Imaju duha..Ne kažem daostala nemaju..ali ova su mi najsveža u memoriji.

Osim, mnogobrojnih plaža, tipičnog duha Grčke , prilično pristojnih cena, zelenila i prirodnog hlada, lepote ostrva Lefkade čini vino. Svratite na putu od Sivote ka Vasiliki u vinariju Lefkaziki, zapravo se zove Muzej vina i ulja. Tu će vam omogućiti besplatan obilazak vinarije, slikanje a i degustaciju pet vrsti vina koja se prave na ovom ostrvu. Cene vina u ovoj vinariji niže su za 1-2 eura u odnosu na radnje po gradu Lefkas ili Nidri. Jedino ne znam da li se mogu kupiti i u samoposluzi. Inače, kad smo već kod cena, skoro svi suveniri su jeftiniji po manjim mestima. Grad Lefkas mi se učinio najskuplji. Cene u tavernama su vrlo pristupačne. Glavno jelo je od 4-8 eura, salate od 3-5 eura, bezakoholna pića 1-3 eura.Tako da za oko 10 eura možete lepo ručati ili večerati. Moja vam je preporuka nemojte ići u taverne gde su stranci, i tamo gde vas mame da udjete, već u one taverne gde se hrane Grci, gde nema nikoga ispred jer cela porodica radi/ kao što sam već napisala./

Za kraj, a već bi bilo vreme da završim, napisala bih vam Onazisovu poruku koja se nalazi na njegovoj skluptiri na rivi gradića Nidri/napravljena je tako, kao da on šeta sa vama po rivi/: ČOVEK MORA SAM DA STVARA SVOJU SUDBINU…

I ja dodajem, putujte ljudi kad god možete, to je vaše i samo vaše bogatstvo koje vam niko nikada neće oduzeti!

E,da jedna je stvar kada odete negde, kao turista po prvi put ili odlazite cesce , ali opet kao turista u posetu nekome ko zivi u tom gradu.A sasvim je druga situacija kada treba da pisete o gradu u kojem zivite. Sve mislite , ta svi znaju o Beogradu, sta ja sad tu da filozofiram.

Mozda ce ga ipak bolje i verodostojnije opisati neko sa strane , ko dodje u posetu. Neko kome su samo ostale one vizuelno-emocionalno-dozivljene slike , bez tricavih traceva, losih delova, ozoglasenih kafica, beskorisnih ljudi, zagadjenih reka, neljubaznih osoba….

Ipak , svako ima pravo na svoje misljenje.

Cesto mi je zao sto slabo ili retko pricam o svom gradu prijateljima koji dodju sa strane.Tek kada mi ti stranci u ovom gradu, skrenu paznju na pojedine lepote, “usudim se” da hvalim!

Negde sam procitala da covek mora biti otvoren za promene ukoliko zeli da mu zivot bude ispunjen i da barem jednom godisnje treba da ide negde gde nije bio nikada pre.

Znam mnoge koji zive u pojedim delovima grada Beograda a da nikada nisu bili na Adi, na Uscu, na Avali,da nikada nisu usli u hram Sv.Save, da nikada nisu probali najbolji( po meni) sladoled u gradu , pocetak Sremske kod SATA…

Ali, zato i postoji gdestinacija da nas informise, zaintrigira, nauci, natera da nesto posetimo…( nisu mi platili da ih reklamiram, majke mi!). I ja bih sama volela da mi neko preporuci neko mesto u gradu gde nisam bila!

Dugo je bio raspisan konkus za simbol Beograda, kao da on ne postoji! Mislim da 88% od nas pomislimo na Pobednika na Kalemegdanu kad kazes Beograd! Pa onda, na Kalemegdan globalno, pa na Adu, reke Savu i Dunav, vrapce…

Mozda neko pomisli na zoloski vrt ili Tasmajdanski park, zbog pozicije.

Ma, kad bolje razmislim najbolje bi bilo da napravim mojih top 10 u Beogradu, tako cu se i sama podsetiti sta volim u svom gradu! Dakle:

1.Makiska strana jezera Ade, setnja oko jezera, nescafe u jednom od kafica , mozda i voznja vozicem …

2.Kalemegdan, setnja do Pobednika, pogled na reke, Nebojsinu kulu. Sv. Petka , koja nosi neki neverovatan mir.Zo vrt i retko bilje po parku, ili obilazak brodom , pa sve to sa strane reke…

3.Skadarlija, kaldrma i tako, kao da je vreme stalo…ipak, lepota devojaka vraca vas u stvarnost…ziva mizika iz kafanica, i ono prelepo visece cvece ispred SESIR MOJ, zatim kuca Djure Jaksica itd.

4.Tasmajdanski park, centar, ziv, radostan uz crkvu Sv.Marka, nosi pecate naseg odrastanja, predaha, legende,i simbolicki nazin kafane POSLEDNJA SANSA…

5.Kazu da je svaki grad lep leti..pa dobro, moka kafa u nekom od Grineta prijace u svako doba, ili moka u Coffe dreamu na kraju Kneza!Odlican espresso je u Bircaninovoj jedan od kafica..cini mi se bas onaj preko puta nemackog konzulata, a nije los ni u Alo-Alo pizzeriji , u Svetozara Markovica ili kako se vec danas zove ta ulica…jeste, kafedzija sam pravi , OBOZAVAM kafu i vrlo mi je bitno kako je napravljena, servirana, kada je donesena( nikako hladna!) i da li je uvek dobra! Odlican espresso je u kafe Diplomat( Strahinjica bana), prvo je odlican ukusom, serviran u malim tankim soljicama za espresso, na srebrnoj tacni uz srebrnu kasicicu, uz malenu crnu cokoladicu ili keksic.E, sada ce neko da kaze ova preteruje..samo da vam kazem, italijani su odlucili da zastite espresso kao svoj brend, zato sto ne zele da se svuda po svetu prave svakave kafe i kopije tog istog espressa. Bravo, italijani!

6.Vracam se u Beograd, dakle, sledece mesto je jedna divna, mirna crkva Sv.Lazara odnosno sv.Mine koja se nalazi na Zvezdari.

Zasto? Onaj ko zna oticice tamo i znace zasto spominjem bas ovu crkvu…

7.Neizbezna je poseta Avali. to je kao da covek nema detinjstvo.Avala je detinjstvo Beograda.Kako? Lepo, jer svi mi imamo uspomene sa te Avale iz detinstva..nemojte dozvoliti da i vasa deca nemaju isto..nema veze sto nema tornja, bice opet…

8.Pecat Beogradu daju i dogadjai, bio to FEST, BITEF, ili BELEF, festival piva,koncert Brajan Ferija ili Paco de Lusije, ili bilo koji drugi koncert, desavanje , otvaranje izlozbe ili sama akcija DAJTE KRV na Trgu Republike, u Beogradu je zivo..trenutno je izlozba cveca kod Doma Sindikata, pa svratite..

9.Svakome od nas pecat nosi i sam kraj u kojem zivimo ili smo rodjeni i odrasli, skola, prijatelji, parkic gde smo se prvi put poljubili ili gde smo se skrivali kad pobegdemo sa casa..Ili fakutet i okolni kafici, biblioteke..Moje najlepse doba zivota je studenski zivot, Filoloski fakultet i okolina setnja Knezom do Gradske biblioteke i kafa kod Inexa, knjizara Plato i koncerti na Kolarcu..Nekome je i Znak pitanja, najstarija kafana u gradu ili unikatnost Zemuna, i vecno pitanje da li je deo Beograda ili ne?

10. Jeste, nisam spomenula te famozne splavove, nocni zivot, i silikonsku dolinu, motoriste oko mosta ili vec sta…Sad sam ih spomenula. Jel ok?

Meni je vaznije da spomenem predivne drvene kucice na vodi koje kao iz bajke plutaju oko Save i u kojima po velikim gradskim vrucinama i usijanom betonu, uspevamo da pronadjemo ono malo raja, kao parce mora u Beogradu, oazu mira, druzenja i smeha..ali to u nekoj drugoj prici.

Dosta je i ovo za jednu razglednicu iz Beograda!

Kažu da leto traje onoliko koliko ga iskoristiš?! Zato kada god možeš pruži sebi oduška, avanture, vikend ispunjen sadržajem, putuj,putuj…putuj Evropo pevao je Balašević…a ja neću da putuje bez mene!

Iz inata!

Vikend sunčan, lep, prijatan , veseo. Idem na espresso u Trst.

Sećam se da je neko skoro na koncertu napolitanaca u Sava centru jako viknuo u pauzi pesama TRST JE NAŠ! Na šta smo se svi smejali…da li svi od sreće ili neki sa setom..No, nije ni mesto ni vreme da budemo tužni, nego uz ove prelepe fotografije da podsetim neke na vikend u Trstu/kao nekad krajem osamdesetih../ a ovim mladjima da bar malo dočaram atmosferu!

Dakle, kolima autoputem Bg-ZG-Ljubljana-TS ima oko 6 do 7 sati.Zavisi od stajanja, opuštanja, gužvi,carine, zelenih kartona, vremena, ograničenja brzine i slično.To će vas koštati oko 20 eura .Bez benzina.

Od Sežane do Opićine ima otprilike kao od Sava centra do Autokomande. Stižete u najlepšu zemlju na svetu.To je moje mišljenje ali i mišljenje 83% populacije na zemlji!

U prvi mah, pri ulasku u Trst očaraće vas prisustvo mediteranske klime, toplota, palme, zatim, zujanje vespi, nasmejani ljudi, miris kafe i kolača.Trst je stvarno lep grad, šteta što pri pominjanju Trsta svi pomislimo na pijace, švercere, farmerke, i slično.

Boje, mirisi, autentične zgrade, trgovi, pešačka zona, izlozi, poslastičarnice, male prodavnice suvenira i razglednica, mali restorani sve nekako malo a tako lepo upakovano može vam se urezati u pamćenje da pamtite ceo život/ tratoria “Del Pepe” od 1897!/.

Zamislite , ako je Trst tako plemenit i lep, kakava je Firenza ili Roma?No comment.

Dakle, parkirate kola na Lungo Mare/ parking 1 sat 1 euro, 8 sati 6 eura/.Ni ne pokušavajte da prevarite sebe ili parkig servis jer su kazne veoma velike! Samo je za pričanje preko mobilnog dok vozite oko nekoliko stotina eura, a za ostalo ne znam.

Prednost parkinga na rivi je blizina centra, siguran parkig, uvek možete da produžite, niste ograničeni vremenom, dakle nije zona i slično, i jako brzo ćete posle izaći iz Trsta…puni utisaka.

Ovi stariji putnici možda se sećaju samo farmerki, robnih kuća i Bate/ pri tom da podsetim BATA je nemačka firma- vlasnik nemac, pa je stvarno glupo doći u Italiju i kupiti” nemačke cipele”! /ali niko ne može da mi ospori lepotu, ma kakvu lepotu, SAVRŠENSTVO espresso kafe u Italiji. Ko voli, naravno! Postoji više vrsta kafe, u Trstu piju ILLY jer je on iz Trsta.Dakle samo neke informacije:

ristretto je vrlo jak kratak espresso

corto je kratak espresso

normale je normalan, srednji

lungo je produženi, malo vodnjikav po Italijanima

macchiato je mali espresso sa malo tople mlečne pene

cappuccino je espresso sa više tople mlečne pene.

Savršenstvo Italije čini savršena italijanska cipela,/nero giardini, cinti, dea../ i onaj pravi sladoled od mleka/ razne ali baš razne vrste- nešto slično možete probati u Sremskoj, Bgd/, zatim dizajn automobila, boje i oblici, trgovi i fontane, fasade, istorija, moda/ preuzeta “vlast” od francuza sedamdesetih godina/. Lepotu Italije čini i jezik, melodičan i pričljiv, i ljudi njihova srdačnost/ obavezno svuda recite da ste iz Srbije jer nas mnogo, ali MNOGO više vole nego…ove druge, i daće vam popust i popričati o starim dobrim vremenima kada su živeli bogato zahvaljujući nama/.

Opet seta…eh, idemo dalje.

Stvar je ukusa a hvala bogu ukusi su različiti šta ko želi, može i hoće da kupi u Trstu.Primaju sve naše kartice, tj viza master i slično svih postojećih banaka kod nas. Bez ikakvih problema, u hotelu, restoranima, kafićima, radnjama, auto putu…Svi daju fiskalni račun, koji vam preporučujem da uzmete jer finansijska kontrola može da vas sačeka po izlazu iz radnje i traži fiskalni!

Jedno vreme, dok smo išli u Trst znali smo da noćimo u Sežani, a onda da ujutru idemo do Trsta. Nije loša varijanta/ hotel Tabor Sežana/ za male novce, ali ovaj put je postojala želja za pravim užitkom.

Izbor je pao hotel TRE NOCI-Sistiana-Duino-Aurisina TS/, 85 eur za 2 osobe sa doručkom.

Preporučujem da probate Vino frizzante Veneto Villa degli olmi Chardonnay, indicazione geografica tipica. Nije skupo a ima i po radnjama da se kupi. Fino, svetlo, pitko, lagano, vrlo malo sladi i prija hladno, naravno.

U povratku iz Trsta setila sam se italijanske izreke MEGLIO UN GIORNO DA LEONE CHE CENTO DA PECORA/Bolje jedan dan kao lav nego sto kao ovca/ i sve više verujem da ima istine u tome.

Ciao, ci vediamo alla prossima!

Osetiti Afriku zaistinski, lično, to je već druga priča. To vam kaze plava devojka, koja je izričito , posle Turske, bila protiv odmora u muslimanskim zemaljama, jer su me tamo gledali kao svetsko čudo, pipali, maltretirali.

Ali, želja beše jača od straha i tako reših da krenem put Egipta.

Avion je preletao jedan veliki žuti kontinent, gde su se samo uz Nil mogle nazreti zelene površine.

Sve ostalo pustinja…Aerodrom u Hurgadi je avantura za sebe. Jedinstven aerodrom u svetu od šatora, koji zapravo podsećaju na džinovsko beduinsko selo! A onda, onaj afrički vetar, koji asocira na opuštanje, čaj, plažu, ljubav,muziku, istoriju.

Kaže legenda, ko se ljubi pored Crvenog mora , širi ljubav oko sebe…probajte…

Grad kao grad Hurgada, ništa naročito ali more! Ljudi moje, najtoplije more na svetu /konstantna temperatura 28 c u toku cele godine/ jer je najpliće i usko, zbog korala i bogatog podvodnog sveta zabranjeno je velikim brodovima da tuda plove , pa je čisto, čisto, ČISTO!

Obavezno ronite i videćete , zaronićete u svoje snove!

Plivajte, istražujte, osluškujte more, drugačije je, jer vetar drugačije duva!

Ukoliko budete imali prilike, idite na krstarenje, samo možete više videti.I biti, puno, puno bogatiji!

A onda, uveće, priuštite sebi nezaboravnu egipatsku masažu, uz zvuke predivne muzike, uz eterična ulja koja leče dušu i telo, uz svetlost sveća koje se prelamaju preko mirišljavih nergila i šarenih jastuka…

Kada svane, uz obilan i raznovrstan doručak, uputite se u Kairo/čisto da se puno ne opustite/.

A Kairo je tek priča za sebe: 17 miliona stanovnika! Preko godine bude i 24 miliona jer dolaze iz celog Egipta u Kairo na studije, na rad, zbog trgovine i slično.Kairo je spoj bede i sjaja, spoj novog i starog, spoj one kulture i one kulture i opet one kulture..jer će vas fascinirati koliko su ti stari egipćani bili zapravo veoma napredni i inteligentni.I više ih nema!?

Afrika ili vam se dopadne ili ne!

Ili prihvatite cenkanje i uzivate u kupovini, pijete sa trgovcima čaj i sa Koptima/pravoslavni egipćani/ pričate o jednom bogu, pušite aromatičan duvan iz nargili/i obavezno se cenkajte ako mislite da pazarite/, ili vam se sve gadi, i jedva čekate da se vratite u svoju “lepu “čistu” “bogatu” zemlju.

Ja sam se poonovo vratila u Afriku, samo 2 meseca posle , i opet ću…možda se sretnemo na nekoj pijaci…pazite na plavusu…

Habibi