I vino,

parče sira,

taj ukus iz čaše na nogicu,

zvuk nazdravljanja.

I jedne oči boje vina

u jednoj noći boje grožđa

I jedna istina o nama.

I taj prsten na ruci

kao zavet.

Kamen boje rubina.

Moja bela haljina.

Kao da je Bog povukao crtu na zemljinoj kugli, izmedju gornje i donje polulopte i odlučio: Oni koji teže za materijalnim vrednostima, živeće na severu, biće im hladno i neće imati prirodne lepote.

Oni koji budu živeli na jugu, imaće prirodne lepote i vrednosti, biće veseli, razdragani ali siromašni.

I zaista kada malo razmislim, i Južna Amerika, i Afrika, i Indija, tako lepe i tople, tako siromašne.

Bog sigurno “nije pogrešio” kada je Egiptu dao večno sunce i najlepše more na svetu.

Pokušaću da vam opisno dočaram lepotu mora.Prozirno od najsvetlije plave, zatim tirkiz/ takodje u nijansama od boje tirkiza kamena do boje rustičnih vrata na ostrvima Grčke/, do neke “rojal-dinastijsko” plave, kao nebo leti u suton..kao pomalo ljubičasto do svetlo teget, ka purpurnoj , te sve tamnije i tamnije teget do skoro-crne.

Sučeva svetlost Crvenog mora, na pučini stvara jednu tanku liniju između mora i neba. I ta linjija je crvene boje. Priča se da je po tome dobilo ime. Ili, kako je nama vodič šturo ispričao “zbog boje crvenih korala”.

Mada mi je priča starog egipćanina Ahmeta , grnčara iz Kaira mnogo interesantnija- naime, davnih godina neki stranac je želeo da izronjeni koral crvene boje prokrijumčari i iznese iz Egipta. Vraćajući se sa ronjenja, čamac je zakačio koralni hrid i stranac je potonuo. Njegova krv rasula se po moru koje poprimilo crvenu boju/ čak i deo pustinskog peska obojen je tom krvlju u crveno!/

Moja mora

Ne brojim vreme

prolazećim danima

ni satima

moje se vreme

meri morima.

Moje je more veliko

i široko

i svako ima svoju priču-

i tajnu.

To su moja mora

na linijama dlana.

Da li će laste i ove godine zaboraviti na mene?

Ako je istina

da se samo jednom u životu voli,

ja više neću voleti.

Ali će možda to biti

On -koji do tada

nije voleo-pa će voleti mene.

Kao ja tebe.

Nekada.

Obris

Grebe me

čežnja

cima me

tuga

utapa me

suza

nepravdi

i

laži.

Kaži-

kome si sada potrebna i koliko?

Gorka istina boli.

Gde

Gde su moje nade

gde su moji snovi

Gde su male tajne

da to srce voli

Gde su strepnje

leptiri u duši

Gde su granice

srca kojeg patnja guši

Gde su vere

i bele cipele

Gde su one ruže

bele u buketu , svele

Gde su svatovi

veseli i bučni

Gde su osmesi

poljupci samo jednom slični

Gde su proleća

leta jeseni i zime

Gde je, gde da ga tražim

kad mu ne znam ime?

Kažu- da znaš

Kažu- da znaš.

Tačno znaš kada

nam se pogledi budu

sreli i poklopili.

Da ću ja znati da si to ti.

I da ćeš ti znati da sam to ja.

Kada ti budem čula glas-

imaću onaj čudan osećaj

u stomaku-

kao da leptiri uzleću.

I da ću znati.

I da ćeš znati.

Da ćemo se prepoznati.

Kažu- da znaš.

Tačno znaš kada

ti nepoznati glas

( odozgo)

bude javio-

da dođeš ovde,

ili da ideš tamo,

jer te tamo čeka

žena koja te voli

i koju ne smeš

pustiti da čeka dugo.

Kažu-da ću znati.

Da ti se osmehnem.

Da ti pogled ne spustim.

Znaću da si to ti.

Dođi.Da saznam.

San u dlanu

Moja san

odsanjan

dosanjan

umnožen

sabran

skriven

otkriven

topao

beo.

Moj san

čvrst

smeo

realan

sjajan.

Moj san

u dlanu

jednom.

Kada bih morala u par reči da opišem Italiju, verovatno bih rekla sledeće:lepota, muzika, osmeh, ljubav i raskoš, vino i masline.
Kada bih morala da biram koji grad da preporučim da obiđete , zaista ne bih mogla da izdvojim..Koji grad u Italiji nije lep?

Iako proleće kalendarski još nije počelo, ovog su me februara okupani suncem dočekali gradovi Vicenza i Verona.I tako ponekad, kada pomislim na neki grad u Italiji mislim na njegovu boju jer po mom mišljenju kao da svaki grad Italije ima svoju boju.

Bologna je sva crvena, kao i Vicenza- zidine, crkve, trgovi, kule, čak i zavese. Verona je žuta, kao i Firenza, Venezia je nekako mermerno bela a Rim je zelen, kao deo italijanske zastave…

Za dan zaljubljenih/ eh, kao da sam birala…/ , u vreme najvećih mogućih rasprodaja, u vreme kada trgovi počinju da “žive” svoju veselu sunčanu priču, u vreme najvećih sajmova/ Arhitektura, dizajn i gradjevina , a potom poljoprivreda/ , u vreme kada mi je OSMEH ljudi bio najpotrebniji, šaputali su mi svoje tajne palate Palazzo Palmarana, Breganze, Vescavile i Chiericati u Vicenzi.

Ispijala sam najfiniji illy caffe‚ na Corso A.Palladio i u senzi Basilica na Piazza Signori “lovila” parče raja crkve Duomo/ svaka najveća crkva italijanskih gradova je DUOMO, da Vas ne zbuni!/.

Naime, taj mali gradić Vicenza,nadomak Verone, zapravo mi je bio baza jer sam odsela u prelepom ambijentu hotela Castagna/ Via Arhimede 2, Alte di Montecchio Maggiore/

www.castagnahotel.it

Cene su od 65 do 100 Eur, sa odličnim doručkom i garažom za auto.

Nedaleko od hotela , na putu ka centru Vicence ima jedan manji / za njihove standarde/ tržni centar sa odlično snabdevenom samoposlugom i dve- tri radnje cipela Grande ditte al stock / u prevodu, skup velikih zvučnih firmi sa korektnim cenama iz ranije kolekcije/. Ko voli nek izvoli..ali baš i ne znam ko ne voli italijanske cipele.

Evo jednog primera, cena cipela 69,00 eur , popust 59.90 eur, dakle PLATILA sam ih 9,10 Eur! Sačuvala sam račun jer sam znala da mi niko neće verovati.

Verovatno da poseta grada Verone zahteva posetu kući Julije/ postoji i Romeova ali manje poznata/ sa čuvenim balkonom. Da bi se popeli na balkon neophodno je da platite/ čini mi se oko 6 eur/, ali ja Vam predlažem da se fotografišete u dvorištu , jer sama kuća upropaštena je navalom turista iz celog sveta, papirima, flomasterima, natpisima , žvakama i sličnim, i nemojte da vam ta slika ostavi loš utisak , pa da vam se smuči ceo grad.

Prošetajte via Mazzini do trga piazza Erbe, popijte / opet!/ najbolji espresso u caffe Malta na piazza Posta/ cena 1,10 eur!/.

Morate voditi računa da u periodu od 12.30 do 15.00 ne rade radnje i da je to period kada CELA Italija obeduje, pa bi bilo dobro da i vi posetite neku tratoriju, restorančić ili pizzeriju!Možete probati NAJBOLJU pizzu u Veroni, u pizzeriji San Marco/ cena od Eur 4 do 8!!!/.

I nije sve tako skupo, kao što svi mislimo!

Na putu ka Vicenzi, na izlazu / ili ulazu/ u Veronu, nailazite na predivan CENTRO COMMERCIALE LE CORTI VENETE, koji svakako nemojte propustiti ako imate vremena.Sigurno ćete nešto naći za svoju dušu!

Ako ništa više, duša će Vam se osmehnuti!

A nema ništa lepše, nego kada se duša smeje…
Postoje predrasude koje nosimo i u koje verujemo. Neke su normalne ukoliko smo sami žrtve istih i nosimo ih kao iskustvo.

Ali, nemojte imati predrasudeu o ljudima koje ne poznajte, o gradovima koje niste obišli, o hrani koju niste probali.

Ja bih lično, volela da svakome od vas razbijem i otklonim predrasudu o ovoj prelepoj zemlji jer sam sigurna da svakome od nas može nešto u Italiji da se dopadne, ako ništa drugo , sasvim sam sigurna da vam nešto može izmamiti osmeh.

Ne zaboravite BELLA ITALIA je najlepša u proleće, kada svi izlaze na ulice, kada gradovi “dišu” trgovima, i ljudi plene osmesima, kada se zagledate u jednu pa u drugu pa u treću strvar i kažete: Bože, kako je lepo! I onda obećate sebi da ćete se vratiti, sigurno ponovo.Sa osmehom na licu…

Roman LJUBAV BEZ MASKE

delovi.........................

a na jesen vec u prodaji...

 “Lagano umire onaj koji ne putuje,

koji ne čita, ne sluša muziku,

onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi…”Pablo Neruda

Više puta sam sebi obecala da zimi, na minusu neću ici severnije od Beograda/ jer sam letnje dete, i zimu mrzim!/ , ali put me je naveo da Novu 2008. godinu dočekam u Beču!

Naravno, nisam se pokajala.

Sigurna sam, da nigde kao na zapadu , ne možete da osetite tako intenzivno novogodišnju atmosferu…miris cimeta i peciva, punča i kuvanog vina, okićene ulice, raskošne jelke..sve to doprinosi da grad dobije jednu svećanu notu i da vas,bar za momenat, izmesti iz naših problema i strahova i nekako nas natera da se osećamo bogato, da trošimo, kupujemo, pijemo, jedemo, slikamo, obilazimo, kao da smo najbogatiji na svetu.

A jesmo, bogati smo svaki put za jedno novo iskustvo, jedno novo putovanje, naše stvarno sa utiscima i fotografijama /a za mnoge čitaoce gdedestinacije, virtualno/ali ipak putovanje!

Odavno sam odustala od agencija! Zašto, ako znate jezik, imate internet i dobru volju/ ai vizu/ ne biste sami sebi organizovali putovanje?

Opcija Beograd - Beč- Beograd je sledeća:

-automobilom / trošak oko 200 - 250 eur/

-autobusom / oko 60 eur , oko 10 sati/

-vozom / oko 62 eur , nepunih deset sati, tacan i na vreme!/

-avionom/ ili 190 eur ako ranije rezervisete ili oko 300 eur/.

Opet, podsećam da je vrlo bitno kada se kreće na put, jer bez obzira na komfor koji pruža avion, u zimskom periodu može vam stvoriti niz peripetija/ magla, sneg, led/ i da vam avion ni ne poleti!

Tako da je moj izbor pao: vozom!

Pre nego što predjem na sam opis Beča, još da napomenem, da sam lično vrlo prijatno iznenadjena madjarskim carinicima koji su verovatno prošli obuke evropske unije, ljubazni, fini i brzi!

Odlaskom iz Beograda na -4, Beč me sačekuje na -7!Sneg..ali kada napada, ujutru ga više nema! Čisti se i negde nosi!!!Rad , red i disciplina, tako bih u tri reči opisala Austriju! Odgovor je svakako u kaznama koje su velike za nepridražavanje pravila!

Metropola, kao sto je Beč, zahteva obilazak od nekoliko nedelja.Naravno, opet ponavljam, mnogo ćete više a i lepše doživeti Beč po lepom vremenu.

Za početak, uspela sam da obidjem Belvedere: bivša letnja rezidencija princa Eugena, sada je tu smeštena nacionalna galerija

Belvedere se nalazi u ulici Princ Eugen 27. Ulaz je 12,50 eur. Više na www.belvedere.at

Ausrijanci veličaju svog umetnika Gustava Klimta, zapravo je ceo Beč u njegovim radovima, ali ima i dela Paul Sezana, Herberta boeckog, Van Gogha..

Zatim, u samom srcu Beča, nalazi se Graben, i katedrala Sv.Stefana, gotička prelepa katedrala.

U pešačkoj zoni, odatle , prolazite pored crkve Sv.Carla, pa na Operu i nailazite na predivan Rathause- gradsku skupstinu.

Na trgu ispred Rathausa se i ove zime održavao božićni sajam sa lepim drvenim kućicama gde se prodaju suveniri, kuvano vino i punč, kobasice i perece, razni roze prasići -plišani, plastični- koji po predanju donose sreću.

Ono što sam ovoga puta propustila da fotografišem zbog vremenskih /ne/prilika je:

Prater, najomiljeniji gradski park sa velikim točkom pomoću koga , kada nema magle i snega možete da vidite Beč kao na dlanu.

Zatim, nisam slikala Šembrun/ Schonbrunn/ jedan od najpoznatijih dvoraca na svetu, prepun jezerca, fontana i lavirinta.

Nisam stigla ni do Hofburga, nekadasnje bečke carske palate, interesantnu po tome sto je svaki vladar do 1918. ostavio svoj trag.

Beč je podeljen u nekakve zone ili krugove, oni to zovu bicirung/ ne znam kako se piše/ i negde u 13 , čini mi se nalazi se, na moje iznenadjenje skluptura našeg Vuka Stefanovića Karadžića.

Još više me je iznenadio natpis ispod, na ćirilici/!/ i latinici!

U neposrednoj blizini Vuka, nalazi se neobična prelepa zgrada, delo austrijskog umetnika Fridriha Hundertwassera/ www.hundertwasser-village.com/, koja dominira celim kvartom.

Zgrada ima neravne podove, vrtove na krovu i jedinstvene prozore. Zovu je bajkolika kuća a sam Hundertwasser je rekao da je želeo da pokaže kako sa malo mašte može materijalizovati raj na zemlji!

Kao Gaudi u Španiji/koji beše arhitekta/ Hundertwasser se oslanja na prirodu, traži inspiraciju u biljkama i životinjama, a s obzirom da je bio likovni umetnik, arhitektonsko rešenje mu je fenomenalno uspelo.

Fazon je što taj kompleks zgrada zapravo služi za stanovanje, i ima oko 50 ak stanova , u kojima živi oko 200 ljudi. Eto, kako praktično može biti lepo.

Zaobljeni tornjevi, nepravilni prozori, keramička linija, stubovi, krovni vrtovi, ukrasi, pločnici…sve to čini sklad.

Postoji još jedna interesantna stvar: priča se da se on zapravo prezivao STOWASSER, i da je kasnije prevedeno njegovo prezime u Hundertwasser, što nam govori da je možda imao i neko naše poreklo.

No, ono što vam svakako predlažem je da posetite ovo zdanje / čak je i zimi lepo/, obidjete galeriju/ ulaz je besplatan/ i osetite bar na trenutak ” raj na zemlji”…

Umorni od obilaska i šetnje predlažem jednu od mnogobrojnih poslastičarnica u centru sa bogato-ukusnim kolačima i tortama/ oko 3 eur/, espresso u Segafredu / oko 2 eur/ ili fenomenalan kakao u Starbucku / oko 3,5 eur/.

Ili ako ozbiljno ogladnite obavezno svratite u neki Hojrige, tipični austrijski restoran, na knedle, sladak kupus sa kimom i kobasice.

Za večernje varijante SKYBAR / jer vas zaista vodi do neba/ sa fenomenalnim pogledom na centar Wiene, jedino što svakako morate biti prikladno obučeni i računati na mnogo veće cene pića/ oko 10 eura/!

Ponoć.Neizbežan vatromet osvetlio je veći deo centra! Ljudi su nazdravljali šampanjcima, šoljama sa punčom, sa jedne od bina čula se Madonina “Jump..”, italijani sa svojim “auguri..”.

Bilo je preko desetak bina , iako na različitim trgovima, činilo se kao da je jedna celina jer su ih ljudi povezivali.

Ono na štoa su posebno ponosni austrijanci u ovom trenutku je evropsko prvensvto u fudbalu u junu ove godine, tako da je grad pun plakata i reklama nagoveštavajući “ludnicu” tokom prvenstva!

I onda već drugog januara radnje se otvoriše, a rasprodaja koliko voliš!? Od giganta IKEA / čiji sam fan!/ do radnji u ulici Marijahilfer ili nekog tržnog centra.

E, da moram da vam dam komentar na sledeću slicicu: naime , ispred IKEA nalazi se ova kućica. Ubacite 1 eur zakačite psa/ tako reći parkirate ga u kućicu/ dok ste vi u kupovini!

I za kraj,ono što svakako osim divnih uspomena morate probati i poneti kao suvenir iz Beča je čuveno, njeno veličanstvo MOCART KUGLA! Neobičan i jedinsven spoj čokolade, marcipana i badema.Kugla može biti i medaljon ili liker varijanta, kakva god, aristokratski upakovana, zlatna sa likom Mocarta, svaki put kada je budete probali osetićete taj skoro neopisiv osećaj slasti koji će vas na momenat podsetiti na veličanstven Beč.

                          Komedija jednog čina

            «Da li je čovek dobar ili zao?»

Napomena: Svi likovi u komediji su izmišljeni.Svaka sličnost sa bilo kojom osobom je slučajna.

Mesto dešavanja: foaje Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ispred 

                            oglasne table.

                           Na oglasnoj tabli spisak ispita.

Lica:

Milomir: student ekonomije iz unutrašnjosti , selo Tubići kod Kosjerića.Visok, zgodan telom, četvrtaste glave, krivih šiški. U krem košulji sa zavrnutim rukavima i braon pantalonama sa faltama. Totalno retro. Cipele blatnjave, sa kićankom. Drži «stoun-wash» texas jaknu preko ruke. U drugoj ruci torba- ceger iz koje viri mladi crni luk, jaja, kajmak.

Milodarka: student ekonomije  devojka iz unutrašnjosti , selo kod Obrenovca, iz vidno siromašne radničke porodice. Osim sela, vašara i Beograda ništa drugo nije videla. Obučena jeftino, napadno, sa velikim dekolteom, i mini suknjom, krupna pa joj sve zateže. Poluofarbana, na sred glave štipaljka za kosu sa štrasom, veštački nokti ( pre liči na pevačicu nego na studenta.).Pokušava da priča beogradski ali joj ne uspeva.

Miroslav: student ekonomije, Crnogorac iz nekog sela kod Mojkovca, visok, crn, u kožnoj jakni. Vidi se da ima novca, sat , narukvica, prsten, ogrlica- sve od zlata, krst u prvom planu,  mobilni i kožna torbica ispod miške.

Milanka: student ekonomije, devojka iz Beograda, intelektualan tip, obrazovana, sva u hipi fazonu, duga suknja, dugačak mantil, cvetna široka bluza, torba sa knjigama vuče se skoro do ramena po podu. Vokmen. Ima jasne filozofske stavove, ime dobila po babi. Sa cvetom u kosi.

Ekonomski fakultet, ispred table sa spiskom ispita.

Stiže Miroslav, prepisuje sa table nešto u organajzer, zvoni  mu mobilni.

Miroslav: Alo, ko je to ?( viče) Kooo?Vazda me tražiš ?Evo sam doša da viđem koje ispite treba da platim…( zbuni se) ovaj, da polažem , ‘oću reći.

( sluša)…nema puno.Pet.No što ću, no ću ih upisat’oću reći polagat!

( Pristiže Milodarka.Lupaju joj štikle o pod, žvaće žvaku, zveckaju joj minđuše, šušti kesa koju nosi...odmerava Miroslava koji od «silne»njene buke ne čuje sagovornika.)

Miroslav ( podiže obrvu gledajući Milodarku, odmerava je , muca)  Ovaj, ajde sa se čujemo poslije, baterija mi popušta. Da,da...

( vraća mobilni telefon u džep jakne, pa gleda u Milodarku i njenu pozadinu, dok ona brzo prolazi pogledom po tabli, ništa ne zapisuje, kao da gleda a ništa ne vidi.)

Miroslav: Jes ti sa moju grupu?

Milodarka: Mooolim leeepo?

Miroslav. ( glasnije): A jes ti đevojko, ljepotice sa moju grupu?

Milodarka: Nemam pojma o gruama ( glupavo i površno). Reče mi sestra da nađem nazive tih nekih predmeta koje će ona, ovaj

( zbunila se, gleda levo desno), ja, u stvari, polagati. ( posmatra Miroslava pa ispravlja bluzu a grudi joj još više ispale iz dekoltea).

Miroslav: Ja sam sve prepisao. Ima pet.Nemoj trošiti vrijeme, da mi popijemo slatku kafu neđe, ljepotice ?

( Stiže Milomir, sav dronjav, vidi se da je tek stigao iz sela, blatnjave mu cipele, nosi jaknu i torbu, u kosi još ima sena, sav smrdi na sir i balegu.Spušta torbu ispred table, gledaju ga upitno Miroslav i Milodarka).

Milodarka:Da znaeš ( sad već vuče akcenat po svom Obrenovačkom selu) da bi mogli , ko sve ne ( poluglasno dane čuje Milomir) studira ili pokušava da studira , da ti otpadne šatirung s glave?

Miroslav: Da se upoznamo. Ja sam Miroslav iz Mojkovac!( pruža ruku Milodarki pa njenu prihvata da poljubi, a njoj neprijatno jer joj je lak okrzan, ali ne odustaje)

Milodarka: Milo mi je , Miroslave. Ja sam Milodarka iz … Beograda ( smeje se, sva ponosna žvaće žvaku otvorenih usta)

( U tom trenutku Milomir, koji sve vreme gleda tablu)

Milomir: I ja sam bre, Milomir. Đed mi dade tako lepo ime jer smo po tradiciji mili i  mirni, mirni smo ( kao za sebe klima glavom)

Milodarka ( da ne čuje Milomir): Možda ste po tradiciji mili, ali niste čisti! ( Mršti se jer Milomir smrdi na sir i balegu)

Miroslav: Viđe ovoga, lud si li, đevojka se sa mene upoznaje , tebi nijesmo ništ’rekli! ( kao ljutito staje ispred Milodarke, ispravlja se)

Milomir: Ne brini, neću vam upadam u reon, čuo sam svoj ime..

( pravda se polutiho, oseća strah od Miroslava, iako je viši i širi). Došao sam da prijavim ispite ( da bi skrenuo pažnju gleda na tablu) auuu, al su poskupeli, ko dve kile sira!

(Miroslav i Milodarka se zagledaju, stiže Milanka, sve su vuče po podu, puši, gledaju je svo troje u čudu, skida vokmen, slušalice sa glave i kaže:

Milanka: Šta je, niste nikada čuli za Dženis Džoplin?

Miroslav:Ko mu dođe pa taj?

Milodarka: To je neka, ženska, ali koja ne znam!

Milomir:  Jel to nova profesorka?

Milanka: E, jeste mi vi neki studenti?Kako li ste samo srednju školu završili?

Miroslav: Ne vrijeđaj! Moji su uvijek bili bogati! Pošteno smo sve platili!

Milodarka: A meni , da poživi moja sestra, postaću doktor nauka! Ona voli da uči i čita, jadnica…( ispravlja se isprsi, kao ponosna na sebe ili sestru!?

Milomir: Nije bilo lako, proznajem, ali kad zapne i bika smo znali da prodamo, neće više samo kajmak i sir…( češka se po glavi, kao razmišlja usput vadi seno iz kose i baca na pod)

Milanka: To sam mogla i da pretpostavim! Svako ima neku šemu po kojoj prolazi u životu! Ko ima para plati ( gleda ka Miroslavu), jer  “Para vrti gde burgija neće”, ko ima pametnu sestr u( gleda ka Milodarki) taj gleda što više sebe da unakazi, a ko sir siri…po ceo dan smrdi ( mršti se gledajući u Milomira)

Milodarka( kao uvređena, vidno uzrujana): Pa, šta, vidim da su se sve usrećile one pametnice što mnogo znaju, počev od moje pametne sestre!

Miroslav:Tako je , vazda šale zbijaju na njihov račun, moj rođak pošten ( ha, smeje se i klima glavom), eno još u Kolašin! A mi svi u Beograd! ( ponosno diže glavu i namešta se)

Milomir: E, bolje Kolašin, nego selo ( češka se po glavi i gleda svoje blatnjave cipele). Šta mi ovo društvo može dati! ? ( kao on uvređeno i uznemireno, pomalo tužno). Obrađujem zemlju pa mi državana kraju  plati minimalno za maline, a ja po ceo dan jedem pasulj ( pa prdne!)i ležem u devet jer je i struja toliko slaba da jedva vidim i onaj dnevnik u pola osam!

( Svi klimaju glavom i staju na stranu Milomira, osim Milanke)

Milanka: Dobro, dobro, bre šta ste se urotili protiv mene ?Sve što kažete je živa istina.Ali niste vi njen tvorac.

( Zauzima govornički stav, svi bulje u nju, Milodarka prestaje da žvaće žvaku, Miroslav se uozbiljio i približio a Milomir se ispravlja i pažljivo sluša)

Okolnosti i događaji u ovoj zemlji doveli  su vas u položaj da se snalazite. Ali ne treba da se prepuštate! Zašto vi ne budete krojač svoje sreće !?

( Pa ide od jednog do drugog pričajući sve u krug i zagledajući ih, a oni je prate pogledom ali se ne pomeraju već je pažljivo slušaju)

Zašto ne poradite na sebi, na svojim životnim stavovima, opredeljenjima i razmišljanjima?Nemojte biti površni! Budite vi pokretač svoje sreće i pozitivnih struja! Kada bismo se svi malo probudili i malo više menjali i ovo društvo bi se promenilo.

Možda bi nestala korupcija ( gleda u Miroslava), mito ( gleda u Milomira), sponzorstvo i prevara ( gleda u Milodarku)! Probudite ono zaspalo dete u sebi i napravite od njega čoveka kakvog biste vi voleli da sretnete!

( Smirenijim glasom, jer svi prate i slušaju, klimaju glavama kao da ih mama kori!)

Videćete da ćete biti sretniji jer činite dobro, pre svega sebi, a ovaj vaš đavo okovan nemoralo-pohotnim aktivnostima će uminuti. Budite anđeo ( svi se blaženo osmehuju), pa ćete videti koliko anđela oko sebe okupljate.

Postiđeni klimaju glavama. Odlaze za Milankom. Milodarka skida štipaljku sa glave i baca, Milomir skida kožnu jaknu i baca, ali se vraća da izvadi mobilni telefon, Milomir ostavlja torbu i baca teksas jaknu. Milanka ih prati pogledom da li je svi parte i odlaze.