*tragifunny životne blagodeti*

21/12/2007

Da se ne lažemo, mada ja radije bih

Ne znam da kažem "č". Pri čemu to niko nije primećivao jedno 20 godina do mog senzualnog dečka koji me je ceeelu neizmerno voleo, a samim tim, jasno, i to svoje otkriće a moje "č". E onda je on posle otišao a celo moje društvo ostalo da me zeza i vreba izgovorene reči sa bilo kojim slovom iz te klape.

UGLAVNOM,  

stojim ja kod "Čukur česme" i zevam u onaj kafić na ćošku ne bih li mu saznala cenjeno ime jer mi ne pada na pamet da izgovorim Džoniju gde tačno stojim. Napolju je nepojmljivo hladno, teorija haosa na delu, javili iz Hidrometeorološkog zavoda da je bilo nemoguće predvideti ovakvu hladnoću i duboko saosećaju sa nama koji čekamo na sred ulice nekog kretena koji kasni ceo svoj pederski život.  Hvala im, jako mi znači bilo koji oblik topline trenutno, pa makar to bila i ona ljudska toplina koju isijavaju zvanična saopštenja. 

UGLAVNOM (po drugi put, i neću više)

mi na moru pre jedno 5 godina, putovali toliko sati da smo počeli da sumnjamo u stvarnu destinaciju putovanja, stigli nekako, nabacali 17 kofera na 2x5 kvm, Bože moj, bitno je društvo a ne gde si i koliko tamo kvadrata za život pod krovom ima. Izlećemo napolje, svi euforični, ja pod dejstvom jačih antidepresiva, jer meni je SVE bitno. Samo još da vidimo gde je tu ta voda zbog koje smo i došli i ako može bar kvadrat peska da dobijemo ikakvu inspiraciju za slanje "puno mokrih, slanih pozdrava, šta li, ili kako ono već ide...
Na sveopšte zaprepašćenje - naše, jer u celom mestu gde smo se kukale nam majke obreli, žive duše nema - Cica spazila more! Mislim se, da l' da tražim Malakaja da nam kaže ko nas ovde tačno zajebava i gde je prvo prodajno mesto dobrog girosa, al' oćeš, ovi svi već u moru. Plaža širine koja iziskuje hodanje k'o na konopcu ako nemaš nameru da zakačiš stopalom vreo beton pored, a oni umesto da rone suze sa mnom, uveliko rone izvan grčkih teritorijalnih voda.
E kad su se vratili nazad posle jedno 3 dana, za vreme kojih sam se ja tresla  u ćošku koji sam zamislila, teškom mukom autosugestije poverujem ja kako je život jedan, a ja na moru samo 10 dana godišnje (Bogu hvala na tome) te kako bi zaista trebalo da uđem u fuckin' more.
I uđem ja. Hm, nije loše. Ugledam čak i jednog prolaznika gore na mestu za koje smo želeli da verujemo da nije šetalište. Drznem se da pomislim da negde postoji još jedna fioka tamo gore na vr' brda gde smo smešteni. Da neću poginuti u povratku. I evo stvarno, nisam. Al' ni one fioke nije bilo, većina ih je držala stvari na podu.
Bože, nikad više sa njima na more, tad sam konačno odlučila. Volim ja njih i sve to, smejemo se non-stop, baš smo se nekako našli, pravi su drugari, al'....
Al' izadjem ja iz vode, i Tanja mi kaze da ponesem cigaru i čašu vode, na šta je ja onako tugaljivo pogledam u fazonu, "nije joj valjda opet sunce udarilo u glavu kao kad je u Banovcima kod babe bila u bunilu 15 dana".. Kad ono, nije njoj. Džoni me zove da prošetamo da on kupi nešto. Da prošetamo? GDE da kupi mučenik? Al' ajde, krenem ja, nemam snage ni za šta osim za suicid, pa ni za 312 podpitanja koja mi padaju na pamet. I napravimo mi pola koraka, ili sam ja možda zaboravila u narednom trenutku na sve korake koje sam u životu napravila, kad on meni saopšti da ima nešto da mi kaže.
Ceo ovaj put je ultimativna skrivena kamera? Obožavam Džim Kerija pa sam nekome dala ideju? Petar, ljubav mog zivota kog nisam srela par godina se obreo u istom ovom mestu predvođen ironičnom rukom sudbine? Dakle:

"Nikola, hoćeš li progovoriti?!"

"Hocu. E pa mico, ja sam gej. Tanananaaaaa!!"

"Misliš  t n n n t n n n  da bude u skladu sa celom ovom zonom sumraka? Ma šta te briga hun, ljubav pokreće svet."

"Joj mila, nemoj sad, znaš koliko sam se plašio kako ćeš ti..."

"Gej kažeš... A jesi uvek bio isfeminiziran, majku mu. I verovatno ni ove godine nećeš smuvati ni jednu ribu, a šmekeru? Ajde polazi, neću da gubim vreme ovde s tobom, i samo da znaš da si ipak tipičan muškarac, razočar'o si. "

Gura me od sebe, smela bih da se zakunem da se čak i postideo, ali zna da se šalim, moj je takav kakav je, šta ću sad... Možda da mu nadjem nekog bogatog Holandjanina da ne moram da slušam gadosti do kraja života. Pa ako još par puta dokažem koliko sam veran kao pas - prijatelj, i oni meni.
Ali sad kad se pojavi, pitaću ga kakva mu je pobogu to jakna, pa nek se i on smrzava narednih par dana dok ne pazari drugu... 

14:55, 21/12/2007 Poslao samojedino

Ni ja ne znam da kazem slovo c... He, he, a ni da ga napisem:-Þ

18:50, 22/12/2007 Poslao Maxine

Dž isto ume da bude problematiČno..:))
Ali dok niko ne primeti,sve je ok.