Staze vremena

...

U grudima postoji jedno mesto.

To je ono mesto na koje cesto stavljamo dlan.Mozda zato sto tu "zivi" dusa.

Niko ne zna kako dusa izgleda, niko sa sigurnoscu ne moze da tvrdi da postoji a ipak, tu na tom mestu u grudima neceg ima.

Nicim se ne mogu zabeleziti procesi koji se tu odvijaju.Ne postoji uredjaj koji ce ocitati informacije koje sa tog mesta dolaze.

Ponekad se na tom mestu stvori praznina.Stvaranje obicno rezultira necim konkretnim, samo stvaranje praznine u dusi rezultira nicim.

Dusa ima sopstvenu logiku.Ako imamo srece, logika duse uglavnom bude u skladu sa logikom uma.

Ili bar dovoljno dobro saradjuju, pa ne zivis konfliktan i frustrirajuc zivot.

Medjutim, ponekad dusa preuzme kontrolu.Ponekad to ucini um.To je ok.Posmatras procese koji se odvijaju u tebi.Zanima te ko je mocniji.Cija je rec poslednja.

Um kalkulise.Obican digitron.

Dusa svoje procese obavlja u tisini.I nepoznanica je, ma kako dobro covek bio sa sobom.

Cini se da je dusa ta koja donosi konacan sud.Mudrija je od uma.

I ume da stvori prazninu.Kako, kada i zasto dusa tako odreaguje na odredjene pojave, misterija je.

Um moze da pokusa da da odgovor na pitanje.Ali nikada dovoljno dobar.Jer je slabasan, neuk i sicusan pred silinom kojom dusa "lupi pesnicom od sto".I kaze da je kraj.

Kakva i kolika je ta praznina ne znas.Ako se dovoljno dugo bavis tim pitanjem moze da ti se desi nesvakidasnje iskustvo.

Umiris um, izvadis mu baterije da ne ometa proces stupanja u kontakt sa sopstvenom dusom.

To nisu nikakve razradjene tehnike, to se prosto desi, ako si dovoljno otvoren za iskustva tog tipa.

I onda se desi nesto predivno.Dobijes sliku tamno-sivog, gotovo crnog, malog ali beskrajnog prostora, maglicastog, potpuno praznog a opet tako ispunjenog "necim".To "nesto" osetis na kozi.Kako...ne znas.

Onda se u tom prostoru nadjes ti.Vidis sebe kako lezis na nicemu sa rukama ispod glave i dobro ti je.

Ni previse, ni premalo, dobro ti je taman koliko treba.

Odakle se stvorila ta slika, pojma nemas.Mozda to i nije bila slika.Mozda si to bio u svojoj dusi da vidis prazninu koja te je zanimala.I naposletku, mozda si niko i nista u odnosu na silu koja zivi u tvojim grudima.

Vratis umu baterije.Jadno izgleda svaki pokusaj da se objasni emocija koju si imao tada.

Zato neces vise ni pokusavati.

Da ne pokvaris ono sto si osetio.

Zakljucices tada samo, da nista sto je covek u stanju da smisli, nije ni do kolena, svemu sto je u stanju da oseti.

Ako to sebi dozvoli.

Kinooperater

Rechi....

Padaju kao vrele kapi

letnje kishe,

po meni.....

Grgutave,zhubore....

tvoje rechi.....

poput ljubichastih plodova

pucaju po veni......

Osmeh mi

treperi

u stomaku!

Вечита игра

*

Poziv menja sve...

 Oshtro  odzvanja  ehom

taj jednolični zvuk

unutar hodnika  moga uma.

 Kroz ušne školjke,

 zadire u svaku moju poru,

 i čini suštinu svake moje misli.

 ’’T0u-Tu-T0u-Tu’’,

udara o membrane ,

uporno -čuje iz slušalice.

Blebetavi crvic pochinje

pljuckanje po meni....

Rovari ,vrti se,

uz tut-tut-tu po taktu...

izgovara optuzhbe,kritike....

Sve ono shto vec

rekoh sebi....

Ja sam paradoksalni apsurd.

 Ja sam sama svoj tužilac,

svoj sudija i svoj dželat.

Ti,  sekira, oružje u

 rukama ubice i samoubice. 

 Ja svoj zhivot   uzalud trošim!.

’’T0u-Tu-T0u-Tu’’,

udara o glavu

kao pesnica teshkasha....

CigaNJski punk!

Trip

A jel' moraju da imaju nos od sargarepe?

Hajde kazi mi kako

 da postanem superheroj?

Dobri moj doro

Djiha, djiha ... četir noge, sve četiri krute,
Djiha, djiha....
osedlao poglavica dorata
i sprema ga, vala - za daleke pute ....

Blogerke oću da me čeka ladno pivo i neš za pregristi sa roštilja
kad vam pristignem u mahalu,
dobro...de...  može i prasetina sa ražnja...
za dorata ladna kofa vode i bala sena...

... eto skromni smo i ekonomični za održavanje...

Samo još mamuze da nabacim i krećemo....
Yeaaahhh !!!

Kazem

U ulici lipa sam....

Bla bzvz

Pazi ovog macora!
 Zamisli njegov trip u glavi....

 Kao lezao je  -snimio je nesto u cosku
 i konta:
 "Ma sta je ono pizda mu materina
 idem sad da vidim!"
A lenj je.....

Ljudi obichni

Postoje ljudi oko nas .

Zhive takvi i sa nama.

Ljudi koje neki nazivaju;

-obichnim

-dosadnim

-tradicionalnim

Ti ljudi u nashim zhivotima

pletu dane  pazhnjom,

lepom rechju,

podmetnu rame pod nash obraz,

o njihov rukav obrishesh slinavi nos...

sklone ti  suzu kazhiprstom....

Ti ljudi drzhe ovaj svet na okupu!

Hvala ti obichni,dosadni,

tradicionalni choveche

shto chuvash me

da ne izgubim samu sebe!

Лепота - Љубав - Сигурност

*

*

Neke foke nikad ne polete!!!

Sve je iluzija kazhesh.....

Foke se obichno nasuchu...

Ne zato shto su im krila premala

da bi poletele.....

Vec zato shto lutaju....

ne znaju gde bi....

Ne vide te foke nebo!

Ja da ti kazhem,slepe su te foke....

I nisu prazne....

A stvarna je i ona cupava

pchela sa kojom chuchish na

onom  krovu sa koga opada crep...

A pasti necemo,obecavam; )))

Secam se

Secam se Studenskog parka,

klupe pod brojem 4.....

Wc-a u kafani Smederevo

 gde si drhtavih ruku gurao kljuch

 u bravu i gledao me

 nesigurno preko ivice

naochara....

Secam se zida u 

 Zmaja od Nocaja obraslog

 brsljanom koji si preslikao

o moje leviske dok smo

 hvatali vazduh izmedju mrshenja,

guzhvanja,

rvanja.....

Secam se Manjezha

- tvoje samozadovoljno cerenje

dok  si ne trepcuci fokusirao

 moje ja(pocrvenelo jedno ) !

Sa druge strane si  stola

jednom rukom mrveci,

motajuci,savijajuci rizlu

-liznuo,

-zalepio,

-ponudio

a uzeo...

Secam se mog prstena

 na tvom prstu zaglavljenog,

sapuna...

 I rupica na tvojim obrazima

 se secam....

Secam se nasheg cutanja

 u kolima

koje si pozajmio

da bi me vratio kuci ,

moj kaish mantila

ostao kao suvenir

zgrchen  izmedju sedishta....

Ko...da i ne!

Hoću da ne moram
da stisnem shake !

Majmunska posla

Majmun ostaje majmun i bez grane kada ostane
To ništa nije mudro i novo
Što već ne znate
Jel tako ?

Ali majmun zatvoren u staklenoj bašti
Skrivenoj od pogleda očiju
Može postati pelcer egzotične i retke biljke
Ljubavnim sokovima što se hrani
I raste
Raste
U prelep cvet
Čekajući trenutak
Kada će ga nežnim dodirom ruke
Voljena osoba ubrati

E to niste znali ...

Tvrdjavica

Bilo lepo......imala sam kosu preko bulje ,milion kozhica oko glezhnjeva,iscepane farmerke i starke za hiljadu ziherica i potpisa.....
Imali smo lokal gde smo visili nas 30 i kusur .KCB (ili ti kulturni centar Beogradakod palate Albanije).Na jednu chashu koka kole ishlo je bar 6 slamchica tu smo dolazili kad pobegnemo od kuce,skole ili problema....
Kica konobar nas maltretirao da mu iglom razdvajamo loknice.Povezali smo se mi klinci iz svih krajeva ,harali po diskotekama,zhurkama i bili slozhni ko jedno.Menjali smo garderobu kad bi izlazili aj bilo je travke,alkohol nam bio fuj.....
Njih 6-ica su imali motore ,najsladje vreme je bilo leto.Prvo odlazak do Bgdjanke da marnemo bar po dva kupaca ,peskire i kremice a onda u turama voznja do ade na kojoj nije bilo ovih lezaljki,niti ovih kafica....Makishka strana je bila mochvara.
Za pljesku bi obradili kojeg pitkopatjenika ,samo bi treptale mi devojchice okicama a stomaci su krchali i bilo nam skroz ok da jednu pljeskavicu delimo na po dva griza svako i smejemo se dok se otimamo ko vuchici ....
Nase noci bi zavrsavale na tvrdjavici Kalemegdana uz gitaru ,koji dim i crno vino ....Djino ,Berta i Sale karanfil bi svirali a ja bih lezala na travi,sklopila ochi i mrmljala u bradu rechi pesama tog a i ovog vremena.
Imali smo najachu ekipu,najachu rok scenu,bili smo najneviniji ,najneverovatniji i mislim jedino tad toliko iskreni bez straha da cemo biti povredjeni bash tad tih 80-tih-i nismo umeli da mrzimo.....
Nekad bi nas pokupila neka matorka u kucu u Dalmaciji ili bi choporativno spontano poneli vrece i stopom zapalili na more....
Gledam ovu danashnju decu i zhao mi bre niko im nije dao shansu da budu prirodni i svoji i slobodni....Rastu u ajkule kako se ispile a ako se i dogodi koji emotivac i dobrica okolina ga vec tupne po glavi nechim da ne shtrchi.....

Kockasti svet

Moja ulica je slagalica

chetvrtastih kocki sa  redom

izgradjenih u ono "Titovo"vreme.

 Invenstitori bez ukusa danashnjice

isharashe ih-nadogradishe,

pogrbishe!

 One u tom   zelenilu chuche.

 Izmedju njih vijugaju 

 pravolinijske staze.

Idemo red parkitja-ljuljashke,klackalice

,parking,kocka!

Uz ivicu svakog trotoara

 guzhvaju se limeni lepotani

 ponosnih vlasnika 

 koji negde u tim mrachnim prozorima

 trenutno podriguju,

cheshu pozadinu

ili gledaju u plafon

mucheni nesanicom.

Sedim na stepenicama ulaznim.

Svice.....

Teske grane lipa povijaju

 se se u mraku....

Prvi zrak sunca pali

kupolu hrama Svetog Save ,

stavljam naochare

za sunce(ili ti protiv)

i bezhim u mrak svoje

kockaste spavaonice....

Da vidimo sada...