Popodnevno izlezavanje u zamracenoj i tihoj sobi, posle visemesecnog izlaganja Suncu koje nemilosrdno przi je lek za sada vec izmuceno telo.Vrucina ubija.Srecom pa joj se nazire kraj.
Lenjo protezanje se pretvorilo u kontakt sa nekim drugim dimenzijama.Utonula je u san.Lagano, neprimetno je presla iz budnog stanja u stanje koje ce nakon budjenja zahtevati samoposmatranje i trazenje veze izmedju simbolike sna i zivota na javi.
Putovali su nekuda autobusom u kom je bilo crvenih, zutih i belih balona.Ona i njoj poznati ljudi obuceni u uniforme slicne uniformama koje nose americki srednjoskolci.Ljude je u snu poznavala ali su joj lica bila nepoznata.Nikada pre vidjena.
Napravili su pauzu, izasli iz autobusa i oko nje su se iznenada stvorili prilicno bucni, pomalo divlji ljudi koji na sebi nisu imali nista do malo tkanine koja je prekrivala polne organe.Delovali su uzurbano, govorili njoj nepoznatim jezikom a ipak je razumela da moraju nekuda da je odvedu.U prvom momentu joj se nije dopala ta ideja, jer se sve odigravalo prebrzo ali se nije uplasila.Onda je odnekud cula poznat zenski glas koji joj saopstava da On zna sta radi.
Poveli su je sa sobom.Nikakav put nisu presli a nasli su se na vrhu brda.Nije bilo podnozja od kog bi krenuli, niti uspona koju su morali da savladaju.Vrh sa kog je pucao pogled na nizbrdicu obraslu zutom travom, na kojoj su u crvenim haljinama lezali tibetanski monasi izmedju pravilno rasporedjenih plavih vetrenjaca.Nisu bili mrtvi.Samo su lezali.Dopao joj se prizor.Osetila je bliskost sa tim mestom.Kao da je nekada, mozda u nekom proslom zivotu tu zivela ili bar provela neko vreme.Izula sa i bosa krenula nizbrdo.Zuta trava je bila nestvarno meka i prijatno vlazna.Stigla je do podnozja, usput posmatrajuci monahe koji su lezali i nista vise od toga.
Sacekalo je nekoliko bucnih i uzurbanih zena koje su odmah pocele da joj mazu lice i kosu crvenom bojom koja je mirisala na maline.Govorile su istim jezikom kao i ljudi koji su je poveli sa sobom i Ona je razumela da ce sada morati da plese sa njim da bi On saznao da li je ona Ta.Uostalom On je trazio da je dovedu.Obukle su je u nesto malo vise odece nego sto su i same imale na sebi, pokusale su da joj pokazu pokrete kojim ce ga zavesti, medjutim On se pojavio pre nego sto je stigla bilo sta da nauci.
I ples je poceo.To zapravo nije bio nijedan poznat ples.Oni su se kretali kako su zeleli i bili vrlo skladni.Oboje su znali da je Ona Ta.
Stvorila se veza izmedju njih.Jaka, zivotinjska.
A onda su ga pozvali.Morao je nekuda odmah da ode.Nju je odveo na drugo brdo koje je sa jedne strane bilo ravno kao zid a sa druge je licilo na stepeniste obraslo crvenom travom.Bilo je to ogromno, prilicno lose rasporedjeno stepeniste.Izgledalo je nemoguce popeti se i sici tuda.Medjutim, njih dvoje su bili na vrhu.Bez prethodnog uspona.Rekao joj je da ce tu biti sigurna do njegovog povratka.
I otisao.Ostala je na vrhu i pomislila da to nece moci tako.
- Sigurna sam dok imam sebe - pomislila je i bacila se niz to stepeniste.Padala je dugo, ali nije osecala bol.
U podnozju su je docekali opet neki ljudi.Sada neki novi, bez lica i bilo cega po cemu bi ih se secala.Odveli su je u brvnaru koja se nalazila ko zna gde i opet bez putovanja koje bi prethodilo svemu sto ce se u brvnari desavati.Nesto su joj govorili.Nije cula ni rec.Gledala je u prozor iza koga se video samo mrak.
Iznenada se na prozoru pojavio On.Zavijao je kao Vuk.Cinilo se da je doziva.Strastveno i bolno.Prozor je izgledao prilicno star, medjutim staklo je bilo skoro neprobojno.Otrgla se od ljudi koji su joj nesto govorili i prisla prozoru.Zavijala kao vucica dok su se gledali u oci.On i Ona.
Udarali su celima, nosevima, usnama u staklo, drhteci pratili pokrete onog drugog.
Sve su jace udarali sada vec cinilo se vucijim njuskama ne osecajuci bol na krvavim licima.
Lizali su ocajnicki a strastveno krvavo staklo na mestima gde se sa druge strane nalazilo bice sa kojim je trebalo spojiti se.Jednom i zauvek.
Probudila se.Napolju je bio mrak.A san je bio u boji i mirisao na maline i krv.
Prva pomisao nakon budjenja je bila
- Jebote, ja nisam procitala knjigu Stepski vuk -
propast ne poznaje granice.
još uvek je daleko od njih. ponekad kada im pridje, ispituje ih.
voli da ih pomeri, kada je u prilici.
moja propast je šarmantna i hipnotišuća.
ona je lepša od hiljadu lepih žena.
ona je snažnija od hiljadu dizača tegova...
moja propast je prava zavodnica, koketna.
ona dozvoljava i drugima da u našoj igri učestvuju.
znam da joj nisam dovoljan i nesebično je delim.
kada smo sami gledamo se dugo. tada je nežna.
ponekad otvara kišni mantil i pokazuje mi svoje bezdane.
otkriva mi svoje tajne. pažljivo mi sklanja pramen sa vlažnog čela.
njen dodir je mek kao svila...
njeni su poljupci hladni.
pogled uvek vatren.
njena jedina konkurencija je moja smrt.
ona to zna i zato žuri ka njoj. žuri da se sa njom obračuna,
kao stara, ljubomorna supruga sa mladom ljubavnicom.
znajući ipak, da tu bitku ne može dobiti.
jedan oftopik... čuo sam da "blogeri" tvrde da su medalje na olimpijadi
u stvari napravljene od olova...
pa kad tvrde "blogeri"... mora da je tačno..
kao i za sve drugo što tvrde "blogeri" ;)
dok ti nebo šapuće svoje tajne, ti zviždućeš i gledaš u zemlju.
hodaš bez cilja dok sveci marširaju. daleke pesme dalekih zemalja zovu te,
ti ispijaš svoje piće u tek otvorenoj bašti,
razmišljaš da odeš... a ne odeš nikad.
pa komentarišeš prolaznike...
i prolaznice.
novi svetovi čekaju da ih otkriješ dok žuriš na ručak, voziš se taksijem.
prelaziš ulicu dok ti zvezde tiho govore da kasniš,
da zauvek kasniš na sastanak sa svojom sudbinom,
negde u predgradju. ;)
eto
prodje odmor... slava mu i hvala.
vidim nisam mnogo propustio... jel ste čuvali decu? pink, punk... svi na broju?
ok.
dobro je i da zvezdana (škorpija11... pitaj boga kako se još naziva u tom svom razmnožavanju) nije prestala da mi piše preteće poruke. svaki put me obraduje jer znam da neko misli na mene. sad, što to razmišljanje ide u pravcu scena u kojima se klatim obešen o neku granu ili zapomažem dok se giljotina obrušava na moj vrat, zaista nije bitno. bitno je to da me moja drugarica nije zaboravila. stoga, zvezdana thanks :)
*********
znate da moje interesovanje za magiju, alternativnu medicinu i kojekakve druidske fazone nikada nije bilo malo... medjutim, posle pretvaranja belog maga dabića u dr. karadžića, više nemam ni trunke sumnje. rešio sam da se bacim na «madjiške» kako te operacije jedna moja drugarica veštica zove. nemam nameru da se pretvorim u nekog drugog, to je posao za vrhunske adepte, ali da napravim jedan vrhunski magični napitak, to mogu.
elem juče još prijatelj mi dade parče svog kućnog ljubimca, odnosno kućne ljubimice.
kako to brutalno zvuči... ali zaista je tako. pošto ju je doneo sa (original) tibeta, nastanio ju je u tegli, gde ova gremlinka sada živi i radi.
posle kratkotrajnog jurcanja po toj istoj tegli, moj prijateljje izvuče i onako drhtavu preseče makazama na pola. – tako se to radi, tako treba – rekao je – niš' ne brini, narašće nova... –
od jedne nastaju dve, od dve – četiri... kad bi tako moglo sa klaudijom šifer, pa da jih valjamo crnogorskom rukovodjstvu! alaj bi se namlatili kinte...
eh klaudija, što nisi gljiva...
klaudija je desno
eto... sad rekoh sve.
kućna ljubimica je gljiva. gljiva?
pa nije baš... više je simbioza plesni i bakterija al' ajd' sad...
kad ceo svet kaže pečurka...
i ta pečurka-gljiva, budj i bakterija se zove kombuha. kada u google budete ukucavali, pod uslovom da vas zanima, ukucajte – kombucha.
kada se kombuha uroni u zeleni ili crni čaj počinje fermentacija koja traje nedelju dana. finalni proizvod je kombuha napitak, isti onaj koji možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane a papreno je skup.
kažu da je taj napitak dobar za...
u stvari nije dobar za sve bolesti ovog sveta i šire. ;)
ne morate biti bolesni, u bukvalnom smislu, da bi ga pili. mada, slobodan sam reći da smo ovde na blogu, svi na neki način bolesni... evo da krenem od sebe: boli me: besparica, duša i srce a najčešće me zabole baš .. za sve što se dešava. i sve će to kombuha da sanira... jednog dana.
da ne ulazim u detalje, kao što rekoh tata-google će sve to podrobno da objasni...
nego da nabacim par sitnica, verovali ili ne, jeste li čuli da...
su u kombuha klubu recimo: madona, šer, suzan saradon, barbara strejsend...
ali i ronald regan i... i... i... staljin jeeeeeeee!!!!!!!!!!!!!!!
(koji više nije aktivan član iz opravdanih razloga).
pa kad može hazjain da cirka... što ne bi i aj... vid'la žaba... jel?
i rusi su u modi ovijeh dana pa preporučujem malo ruske magije rusi1 rusi2
moja preporuka: http://www.kombu.de/index.htm
kao jezik izaberite esperanto, a ne kao šar pej, plavi... i uživajte...
u neimanju pojma
nit blage veze sa vezom.
baš kao i ja... s' tim što ja nemam pojma opušteno, uz kombuha čaj... uta ta!!
*na slikama su klaudija i kombuha... bez dabitja ;)
a evo i malo 'zike.. na ovu toplotu :))
Beskrajno polje, veselo, nasmejano... kao Ti! :)))
Malo su se nakrivile... možda od pića ;)
Pa nije rodjendan svaki dan :)))))
Da si nam živa i zdrava još sto godina!
:*******
Stigoh večeras iz Beograda, otvorih naslovnicu Mojbloga i samo što ne padoh u nesvest: BIBA U BEOGRADU :))))) Ovde vesti putuju brzinom munje :)))))
Da, bila sam u Beogradu kod ćerke, ali sam odavno želela da upoznam blog prijatelje iz Beograda i da se vidim sa onima koje sam ranije upoznala.
Prve večeri, Anči i njen muž, priredili su mi sjajan provod u kafiću "Nušić". Mislim da će sledeće fotke dočarati bar delić atmosfere o kojoj je Anči sve napisala na svom blogu :)))
Sutradan sam se videla sa "starim" prijateljicama sa Blogoya. Druženje sa njima je počelo posle podne u SKC-u, nastavilo se ručkom u "Poletu" , šetnjom Beogradom, kafom u Bulevaru, kolačima u "Pelivanu"... Već se odavno smrklo kad smo se razišle sa konstatacijom da nam je vreme bilo prekratko :)))
Sledećeg dana smo Miriam i ja pozvale prijatelje sa Mojbloga i Blogoya. Neki su došli, neki su opravdano bili odsutni, neke smo čekali skoro do ponoći ;) Ali, sve je bilo sjajno, šalili smo se, smejali... ponekad vodili žučnu raspravu o čistoti srpskog jezika... ponekad zabrinuto razgovarali o blogerima koje je bolest sprečila da budu sa nama... mame su se usput zabavljale crtajući sa najmladjima...
Sve u svemu, vidi se na fotkama radost što smo zajedno :)))
Sinoć je, kako Anči reče, bilo "veštičarenje" na Vračaru :))) Sastale se Anči, Biba i Lanči :))) Nedostajala nam je Frili i nedostajala nam je - baterija u fotoaparatu da se slikamo :((( Ali, ispratile smo goste i zatvorile kafanu, negde oko tri sata... malo pre svanuća :))))) Pa, veštice, eto ;)
Sve vreme sam bila presrećna što sam sa ljudima sa kojima sam se "našla" na blogu. I sve vreme mi je bilo žao što nemam telefonske brojeve od još nekih sa kojima bih volela da se vidim, ali pošla sam iznenada za Beograd, a kod ćerke nisam imala internet.
I da me koleginica nije zvala i rekla da je direktor zakazao sednicu Nastavničkog veća za sutra ujutru, još bih bila u Beogradu... Našla bih ja načina da pronadjem i ostale, ali to se sad odlaže za avgust, kad planiram ponovo da dodjem.
I ko kaže da smo se "navukli" na blog?!
Eto dokaza da se može bez njega i cela četiri dana... doduše u društvu blog prijatelja ;)
PS Sad se vi pitate koji su blogeri bili i ko je ko :))) Na prvo pitanje ću odgovoriti: Anagram, Lanna, Shejtan, ShArgaRePiCa, Anahrist, Miriam, Drvo, Ksenix, Sljivka, Planinar, Samojedino i ja. Na drugo ćete naći odgovor ako sledećeg puta dodjete i vi ;)
nadam se da se nećemo sudariti glavama jureći poljupce.
biću tu, a ti budi ono što jesi. pričaj mi šta misliš. ne stidi se i ne sakrivaj ono što osećaš.
budi, budi ti... kao što znaš da kažeš...
svaki put je prvi put. ne znam odakle smo počeli, ni kuda idemo. kraja sigurno nema...
učimo da se prepuštamo ovim strujama. glupost je i pomisliti da ih možemo kontrolisati.
ležimo na ledjima, ležimo izukrštani i isprepleteni...
putujemo daleko...
sve dalje od očiju, sve bliže srcu.
mislio sam da sačekam ime mandatara i da ostavim ovu zabelešku, ali.
baš je svejedno...
pitam se kako će se slagati sps i ds...
nacionalno pomirenje... toliko priželjkivano jedinstvo.
shvatam koliko duboko sam ganut, za malo da pustim suzu...
brinem da li će gospoda socijalisti pokazati gospodi demokratama neke stare fore džeparenja i da li će im tadićevci uzvratiti pokazivanjem novih, evropskih metoda lopovluka.
baš brinem.
nova vlada će imati 27 članova i dva nova ministarstva: za gradjevinu i prostorno planiranje, i za ljudska i manjinska prava. javlja mi se da će jednog dana, svaki gradjanin srbije biti ministar...
za tren pomislim kako je šteta što narodnjaci, radikali i dačićevci nisu uspeli da se dogovore, jer je to jedini način da se završi s' njima... najzad...
ali shvatim da sadašnjoj vlasti odgovara tako mediokritetska opozicija – dok postoji gori, nismo najgori! – kao da je grunfova kovanica...
zato ih i nisu zabranili petog oktobra. prazno opoziciono mesto bi bila šansa za neke ozbiljne i inteligentne ljude, mada opet, ovo je srbija pa se takvi guraju pod tepih.
najbolje ne rizikovati, a sa radikalima rizika nema...
budućnost je izvesna koliko i kvadratura tominih nekretnina.
brinem se i kako će moj imenjak preživeti gubitak funkcije. e moj vojo... moj vojo... pa zar večeru za veru?
...pre će biti da se čovek preračunao.
još sam hteo nešto da napišem o novoj vladi, pre nego što nas ivica sve po'apsi, ali neću. dovoljno su odvratni sami po sebi.
nego da zapalimo po jednu. najnovija istraživanja medjunarodne zdravstvene zadruge govore u prilog pušenju... citiram predsedavajućeg gosn. pajkića (muža od one, znate koje), koji veli: cigarete su ljekovite!
trudim se da nadjem neku prigodnu,
groznu muzikicu... pa da probam...
ona misli da je dovoljno grozno..
kako da se ne složim ;)dakle
lejdis end džentlmen mister bob heris!!
u neidentifikovanom letećem objektu, koji je bio nevidljiv za zemljane, u orbiti plave planete, kapetanski entitet, nalaktio se na komandni pult: - ne možemo osvojiti zemlju... zemljani su prebrzi za nas. njegov prijatelj, ali i potčinjeni, koji se takodje nalaktio na pult, posle osam dana odgovorio je: - možemo uvek probati. zemljani nam ne mogu naneti veliku štetu. kapetan se zamislio. dilema je bila da li da probaju sami ili sačekaju pojačanje. pobeda bi značila mnogo. sam savladati novi i nepoznat svet... unapredjenje u službi ali i trijumf srednjegalaktičke zajednice. poraz, poraz bi bio ravan katastrofi. njegova karijera bi se srušila, ali bi i zemljani bili upoznati sa njihovim postojanjem, kao i namerama. kratko je vagao, te je posle tri meseca pogledao nižeg po činu prodornim pogledom... gledao ga tako dva dana i rekao: - možda da pozovemo pojačanje? mi smo ipak izvidjački brod... i tu funkciju nećemo menjati. ali ćemo budno posmatrati zemljane... niži po činu se odmah, posle tri dana, složio sa njim. nakon neodredjenog vremena poziv je upućen.
* dva ogromna razarača srednjegalaktičke zajednice stigla su na tačne kordinate, u tačno dogovoreno vreme... ali sem njima prijateljskog broda ničega tu nije bilo.
kuda ideš čoveče?
- nikud.
gde si bio i šta si radio?
- nigde, i ništa nisam radio.
vraćaš se... odlaziš?
- da bih se vratio, morao bih, pre toga, negde da odem,
ja ne idem nikud.
negde si morao biti, možda se ne sećaš?
- nemam svoja sećanja.
a želja? sigurno ih imaš. gde bi želeo da budeš?
- daleko, to je jedino što znam.
da li si živ?
- to ne znam. ponekad osetim kako krv struji mojim žilama.
znači osećaš?
- da, osećam ponekad.
sme li se znati šta?
- osećam sneg i kišu na licu.
osećam da sam ti prijatelj.
ko te je stvorio?
- ti... i samo dok se okreneš,
prestaću da postojim.
sačekati povoljniju priliku znači odustati od ove ovakve,
nikakve, mada ipak prilike.
jer pojaviće se negde... nekada... bolja.
jednom se ionako sve izravna. jednom, svi ćemo doći na nulu.
neko će se umanjiti, neko uzvisiti.
čemu onda žurba?
uvek je dobro sačekati, strpeti se.
na taj način se, ne mali broj puta i uštedi.
sačekati znači ne potrošiti.
ne potroši se ni život tako.
samo... život ipak prodje...
i nepotrošen.
kada krenete negde, sačekajte malo.
sačekajte sebe,
znate koliko ste spori i koliko vam vremena treba.
ne žurite.
ponesite sebe kao dobru garderobu, kao lepu frizuru.
nije lepo pojaviti se negde bez ...
budite sebi dobar drug ;)
evo i ja ću sačekati...
taman koliko da odzviždućem:
i od mene...
ako želite malo brži internet a koristite mozillu.
dakle, otvor'te mozillu pa u adress bar ukucajte
about:config
otvoriće vam se upozorenje, a vi slobodno kliknite na "I'll be careful, I promise"
ovo obećanje ne važi samo za ovu operaciju već, ako želite brži internet
morate postati pažljiviji generalno, a naročito prema drugim ljudima.
pa pošto ste obećali...
gledajte da počnete i da ispunjavate :)
sada pronadjite podešavanja:
- network.http.pipeling - false
pa duplim klikom u true
- network.http.pipeling.maxrequests
po defoltu je 4, mislim da je bezbedno povećati brzinu (uslovno rečeno), do 30...
- network.http.pipeling.ssl - false
duplim klikom u true
u slučaju mog compa... radi :))))
izvolite jedan lep jubitu spot pa proverite na licu mesta ;)))
i tako
mislim o tome...
šta smo mi prema univerzumu... što bi rekao pred skok
jedan lalinski samoubica.
mislim kako je već deplasirano reći da je sve u ovom gradu... a što je bilo dobro
i što je ovaj grad činilo ovim, odnosno onim... nestalo.
otišlo, otputovalo, zbrisalo, pomrlo,
ili se zaglavilo.
nasukalo se na obalu evropske kanalizacije,
i tu u miru, pomrčini i smradu, ispušta svoju dušu.
još samo postoji svest o agoniji.
eh, moj beograde – što bi rekla ceca
mislim o tome...
na šta će ličiti nova vlada.
stari i novi ....... (upiši po želji), ujedinjeni pred masom praznih džepova.
i nekako mi ih dodje žao.
jer nije lako.
da se čovek obogati nisu više potrebni dani, par završenih poslova,
već nedelje i meseci, čitavi nizovi zakulisnih radnji i mahinacija...
nadam se da će se snaći i da će nas palma, limeni čovek, penzioner, vuk, strašilo, lav kukavica, ivica i ostala menadžerija, obradovati :D
uel... što bi rekla jedna prava dama, vejn... pardon! džejn kaunti...
a široke narodne mase potvrdile i složile se
oooogromnim aplauzom !!!
...
gore u brdima gore vatre, dole u dolini je vlaga
noć provlači svoje crne prste kroz našu kosu.
noć diše svoj noćni vazduh i raste
pokazuje nam svu raskoš noćnog neba
šapuće svojim noćnim jezikom.
duži naše senke dok ne potonu u potpunu tamu.
ko dugo noću bdi, nauči ponešto o njoj
recimo kako da tiho tapka po kući a da ne probudi ukućane,
kako da otvori frižider a da to niko ne čuje.
mi smo deca noći i noćni grabljivci, naša lovišta su špazevi i ostave.
ližemo prste umočene u džem, ne paleći svetla
čula su nam oštra, već sasvim dobro vidimo u mraku
i mrak nam prija.
da, svaka noć je prava
prošle noći sam uhvatio malo DATAROCK-a...
bojim se da ću i ove noći na njih potrošiti par sati
( ne na način koji vam je prvo pao na pamet ;)
Srecan Rodjendan Drvce 
Na prvo pitanje ću odgovoriti: Anagram, Lanna, Shejtan, ShArgaRePiCa, Anahrist, Miriam, Drvo, Ksenix, Sljivka, Planinar, Samojedino i ja. Na drugo ćete naći odgovor ako sledećeg puta dodjete i vi ;)
