Postoji vreme ćutanja. U tom vremenu svaka izgovorena reč izgleda nepotrebno. I moja i svačija. To je ono vreme kada posmatram stvari i pojave istovremeno vodeći sa sobom neki čudni dijalog u kome samo menjam likove i jezike. To je ono vreme kada mi svaki spoljni nadaražaj stvara bolno ježenje kože, svaki ton čujem kao urlik a svaku intonaciju kao iritantnu. Jednostavno padam u neku vrstu hibernacije...za spoljni svet. A u meni se vode beskrajne priče, oživljavaju događaji, prelaze kilometri... U tim periodima mrzim san i dopuštam mu tek po koji minut da me otrgne od mene. Mrzim i hranu... ona me usporava u mislima i opterećuje telo. Tada mi je dovoljna velika šolja kafe i paklica cigareta... I to je to...

 

Jednom, davno, u nekom vremenu koje sam odživela napisala sam

 

« psssssssssstttt ... probudićeš tišinu u meni.... jauk ili smeh... ne znam! Zato .... pssssssssssssst!»

 

....................

 

Danas, posle tog odživljenog vremena i mnogih ćutanja., shvatila sam da je ono postalo deo mene. I svako ko uspe da me stigne na tom mom čudnom putu i bude dovoljno lud da ga korača uporedo samnom, moraće da nauči da ja imam svoje «vreme ćutanja». Ne tražeći razloge za to niti pitajući da li to ima veza sa hiljadu stvari oko nas... jednostavno će morati da nauči. Ili će jednostavno, bezbolno, zastati. I ostati....

 

...................

PS. A koncert Oktobra tih kasnih osmdesetih u tadasnjem "Filmskom gradu" ostavio me je bez daha...

Pošalji komentar ::

Dopada mi se ...ali pssstttt ;)

zao mi je sto ne mogah da ispratim tekst koji prelazi na stranu donjeg rublja! Lepa fotka al u mom slucaju neprakticna, pa nemam komentar

da.
apsolutno iritantno je kad neko nema respect za nečije vreme cutanja. onako...teskobno. dodje ti da budeš prek.

: )
filmskog grada...sečamo se, sečamo.
ne samo zbog te večeri.

@proslost.Drago mi je da ti se dopada... ne brini... psssssssst ;)

da da @nndjbv... naravno da se secamo mnogo cega iz tih dana... al mi nekako ovaj koncert ostao u dubokom secanju. I svaki put kada cujem njihove pesme prvo se toga setim... Doduse setim se i jedne M. koja je popila toliko votki i piva da kada joj je naisao stariji brat nije ga prepoznala pa smomorali celo vece da mu objasnjavamo kako je ona zapravo u nekoj cudnoj fazi meditacije... ma... deca...

jbt.
i ja sam tad pio votku.
užasi promiskuiteta : )

(sad se setio i imena najčešće u to vreme, pa mi nešto muka)
: )

hahahhahhah... ma to vreme je bilo pravo cudo... fantasticno ... :)

Postoji.

:). lepo te citati. toliko