Ja sam ona koja nema ime, prezime, lik, oblik, obim, visinu, težinu… Ja se odazivam na boju glasa koja uspe da prodre između zidova koje sam izgradila, mukotrpno, slažući istine i laži, strahove i želje. Moj lik je samo imaginarna silueta koja se prikazuje kada za to dođe čas ili trenutak ili želja da se prikaže ono što se može ili treba biti. Svako vidi drugačije… svako stvara svoj lik o meni.. ja ga ni ne poznajem. Niti želim. Dobro mi je ovako. Ili tačnije, navikla sam se.

 

Hodajući, balansirajući, mereći težinu koraka kojim hodim, obišla sam galaksiju. Ne kao slučajni šetač! Nikako!!! Svaki kamen koji sam preskočila bio je unapred ukalkulisan. Svaku milju koju sam pretrčala, unapred sam prebrojala u snovima. I išla sam dalje. I uz brda i preko balta, preko snežnih smetova …ali išla sam. Do sada. Onada sam se zaustavila u vremenu i prostoru. I okrenula pogled ka nazad. Zakopala stopala kilometrima pod zemlju, nasula tone kamenja na njih i stala. Sa očima ka napred i telom ka nazad. I prestala da sanjam….

 

Zemlja je usisala moju energiju, stopala su utrnula pod teretom istine…

 

San….

Java…

Kako god…

 

…umorila sam se…

 

……………. Zvezdano nebo nad glavom………..

Pošalji komentar ::

eej :)

postojiš

i to je tvoje ime.

teret istine?
ma daj, S.
keep walking!

ajlavju, a ti vidi kako tjesh izatji na kraj s tom chinjenicom.

Zvezde će te izvući iz tog gliba...
daće ti ime, obik i smisao...a ti ćeš se toga prisećati
kao tamne noći bez meseca u kojoj pokušavaš da nađeš put. Jedne oblačne noći.

Ej @ff, da...valjda... hm... više ni sama ne znam... Loš trenutak...ili sam nepopravljivi "pesimista" ...što bi moja mama rekla "drkoš" ;)

@shejn sta reći! Stalno neke hebene istine koje me ubiše... al¸ko što rekoh dragoj nimfi, trenutek...

@Gazda, :) e pa ovo ću teško podneti... :) Počinjem da obradjuem ;)

@lady, ima nešto u tim zvezdama...