Hm...

 

Bilo je to ono veče, tiho veče u meni, koje se borilo sa glasovima i uzvicima gomile. Ugodan je to osećaj… tišinom se braniti. Pogledaš oko sebe lica, posmatraš mimiku tela, blago talasenje koje u sledećem momentu prelazi u očajničko nastojanje da telo dobije što nevereovatniji oblik. I neka unapred odlučena sreća. Treba se radovati!!! Ta rečenica je ispisana na licima gotovo svakog iz te mase, koja nije masa, ali nije ni pojedinost..koja se svakim minutom menja od pojedinca ka gomili, i nazad .

 

Ja se pokušavam stopiti… mirnoćom…tišinom…nepomičnošću mišića. Jedino oči prave brze i nagle pokrete odajući me. One prijavljuju moju prisutnost.

 

I onda ugledam svoju senku, koja mi se u prvi mah učinila spasom. Nisam se prepoznala u njoj… samo mi je dala nadu da još neko tako stoji…i posmatra…Osetila sam potrebu za istim… sličnim… onim koji razume. I pokušala sam pronaći te srodne oči u toj lelujavoj gomili. Tražila sam pogledom…gledala…i pronašla. Pogledala sam duboko u te oči , u obrisima neke male zelene razbijene kuglice za jelku… i prepoznala sam ih. Toliko dugo se gledamo da sam i zaboravila da su tu… Još jedan pogled… i nestadoše opet, u mrvicama zelenakstih staklića na podu.

 

Nema veze… opet će doći neka nova gomila..ili masa ili hiljadu ljudi sa podignutim glavama, koji lelujaju i vrište..i opet ću pronaći neku krhotinu zelene boje…i videti ih…i  osetitit srodnost…i….

 Nema veze...

Pošalji komentar ::

Честитку пишем ♥
Срећна ти 2♥♥8.

madam, 100 godina... veoma prijatno na dushu lega tvoja prisutnost ovde.

hoćeš

Heh Gazda, dobro mi došao u ovaj prostor... ;)

@O100JA ... hvala za čestitku... i tebi srećna ova pridošla...

@nemiri,..da hoću... nadam se tome...