Pa pa...

 

Odlazim iz ovog prostora ograničenog nekadašnjim nadam, uprtim očima u čudo koje se tražilo i očekivalo ali, na kraju krajeva kao i svako čudo, nije se desilo. I ne tražim više čuda po svim tim putevima koje sam prošla. Ne osvrćem se više za rečima, davno izbačenim iz nekih usta i mračne duše. O da... ni moja duša baš ne predstavlja belinu ... više bih je mogla opisati kao žonglera koji balansira po vrlo klimavoj i tankoj liniji događaja. I ljudi. Nekada pretegne na jednu, nekada na drugu, a najčešće se klati između mogućnosti i težnji. I to je to!

 

Ali ipak sada odlazim... ova nadmorska visina mi ne prija. Nekako je čudan ovaj pritisak koji steže svaki dan odozgo...odozdo...s’boka... Suzio mi je krvne sudove, pa krv protiče u vrlo tankim mlazevima, oštrim...tako oštrim da boli.

Nema širine....

Sada ću se lepo popeti na najvišu tačku željenog prostora... sesti i samo posmatrati. Udisati... ispuniti svaku poru potamnele kože nekim novim vazduhom. Razređenijim...

 

Mhm ... dobar osećaj unapred...i vidik... na sve strane....

 

Mah, mah...

Pošalji komentar ::

ma.. shta se dogadja? kuda cjesh? obavezno se vrati.. :))

Kad sedneš na najviši vrh najvišeg prostora, nemoj da zaboraviš da mašeš nogama, onako, lagano. I nikako, ali nikako ne zaboravi da poneseš par kutija tankih dugačkih cigara. Sorry za mamuze. One od zlata...kod mene su.

@bejb,ma vraticu se povremeno...samo da proverim i ne zaboravim zbog cega sam otisla ;)
@sejnnn... da da... mahacu nozicama i cigare, obavezno! A mamuze... ne trebaju mi... preteske su za mene... vukle bi me ka dole... :)

čistijim vazduhom napuni dušu :)

neka bude dobro

ja uvijek govorim u svoje ime i ime svojeg dozivljenog; dakle, kada sam jednom (samo) bjezala od kuce-namjera je bila ta....-Sirius-, tako ga zovu u porecu, ide po kaficima i cita e.a.poea (tek da se zna), kaze mi-mala , kamo god otisla sve svoje strahove i svjetove nosis u sebi...tako..ostadoh i evo me...ono .o.k., i ne bjezi mi se ...od sebe nikako, nekad samo....u mislima...p.s. i nisam vise mala.. :-) sretno

ih...kad bi to samo moglo...
pobeci od stvarnosti...
moze, ali tek na tren...
sve svoje sobom nosimo...

ko prica o begu od stvarnosti... to je samo premestaj u neku drugu stvarnost. Novu! To je kao II cin zivota, koji si planirao, osmisljavao i na kraju realizovao. Koji ti se ostvario jer si ga zeleo... A ja sve svoje sobom nosim... uvek... jer bez toga ja nisam ja...

mah mah
madamčice

:D

ma dej si ti poshla, a :P?

Grem...grem... v hribe!

jednom se mora otici....

...mora...mora... ako hodash...;)

"...Suzio mi je krvne sudove, pa krv protiče u vrlo tankim mlazevima, oštrim...tako oštrim da boli..."
Nesto mi ovo poznat osecaj, nakon saznanja da odlazis... Bez obzira sto cemo se pisati i povremeno vidjati...

...takvi su to osecaji... znani...

jel se ti to udajes, ili nesto jos gore, ako postoji gore?!

KTK bre, la vitta e bello!!!!!!! :)

Ма то: ја одлазим, не држи воду..
гдеЈ ћеш?!
Има ту неки блесави свет што прави промају,
па се притисак
сведе у нормалу, а видик пооца на све четири стране :)

Srećan ti put želim madamX, kao i lep opstanak tamo u novoj ksenofobičnoj sredini, nije to lako ali videćeš već sama kako će ti biti daj Bože da grešim, to je proces naravno a i ta nova sredina (priznajem ne volim je) nije Kastrova zemlja na deset dana gde svi vole strance... svaku sreću i dobro ti želim

Hvala Zan na lepim zeljama... a ja za ovih god dana nisam primetila ksenofobicnu sredinu... mozda sam samo imala srece :)