Padala je kisha kad smo se sreli prvi put onog dana.. Secash li se? Ja sam žurila na fakultet i mislila jedino o tome da li cu poloziti ispit.. Ti si ishao iz biblioteke, gde si zavrshavao poslednje stranice svog romana.. Padala je kisha jednako kao i sad..

Zaustavio si me dozivajuci moje ime i ja sam stala zachudjena shto znash kako se zovem.. Pozvao si me da odemo na chaj.. Nasmejala sam se, ali sam, iako sam te tad prvi put srela, pristala. Dogovor je bio za pola osam tog dana..

Po kishi sam doshla do kafica radoznala, nasmejana.. Rekao si da si saznao ko sam preko moje drugarice.. Naravno da ti tad nisam rekla koliko su mi se svidele tvoje crne ochi I koliko je tvoj pogled bio izazovan.. I da mi se josh vishe od toga svideo tvoj smisao za humor i to shto je vreme prestalo da bude vazno u tvom prisustvu.. Jedino je bilo bitno da te slusham kako prichash..

Otpratio si me do stana.. Ishli smo pod jednim kishobranom. Secash li se?

Moja cimerka te je videla i kada sam ushla u stan cichala je blesa mala i govorila kako si mnogo sladak i da bash imam srece sa momcima.. Ja sam se samo smeshkala.

Svakako da sam jedva chekala da me ponovo pozovesh da proshetamo i da nije bilo shanse da te odbijem kada se to i desilo.

Tada si me odveo u muzej gde smo gledali izlozbu slika Urosha Predica. Znao si da volim umetnost, bash kao i ti. i bash kao shto smo voleli mnogo istih stvari.

Pada kisha jednako kao i prvog dana nasheg poznanstva.. Lupka po prozoru bez prestanka, vec chini me se, vekovima..

A padala je kisha i onda kada smo otishli na knjizevno veche u gradsku biblioteku na prezentaciju tvoje knjige. Bila sam tako ponosna shto te poznajem. A ti si se samo s vremena na vreme smeshkao gledajuci me ispod oka.. Secam se – zacrvenela sam se.

U nedelju, sunchanu i lepu, mesec dana posle nasheg prvog susreta otishli smo na izlet. Sami. Shalili smo se i smejali kao i uvek i izgubili smo se u shumi.. Secash se?

Ali smo na kraju nashli proplanak sa kog smo imali panoramu grada na dlanu. I onda, kao sasvim sluchajno, ali sa velikom cheznjom - poljubili smo se. Naravno da ti tad nisam priznala koliko sam bila srecna zbog toga, ali si ti to i sam znao sigurno.

I od tog dana sam postala zavisnik od tvojih poljubaca, zagrljaja, lepih rechi.. Zavisnik od tvog prisustva. Bilo je nezamislivo da te ne vidim bar na pet minuta..

I secash se sigurno da sam bila luda od srece kada si mi dozvolio da chitam tvoj novi roman dok si ga josh pisao.. Ili kad si rekao da ti inspiraciju daju i moje slike, koje sam u slobodno vreme slikala..

Cimerka, ta blesava, slatka devojchica, bila je presrecna shto sam te nashla i svaki dan me zapitkivala da joj pricham o nama.. Divna devojka…

Volela bih da moze vechno da traje nasha prva zajednichka noc. Bio si tako nezan, pazljiv.. A ja sam drhtala u tvom zagrljaju. Drhtala od srece, zaljubljenosti, strasti, velike ljubavi, zelje, od tvog daha.. Secash li se – na liniji su se redjale jedne za drugom balade Nore Dzons, pa Alishe Kiz, Arethe Franklin..

I tada je padala kisha.. Lupkala po prozoru bash kao I sada shto lupka.

Mnogo sam noci posle toga provela kod tebe. Obozavala sam da se budim kraj tebe I da se smejemo zajedno od ranog jutra.. I da nas zajedno greju prvi zraci sunca kroz prozor tvoje sobe.. Da doruchkujemo i da onda blazena i izgubljena od toga shto te uopshte poznajem jurim na fakultet..

Za godinu dana od nasheg prvog susreta si mi poklonio ono shto sam ceo zivot prizeljkivala.. Muzichku kutiju sa malom balerinom koja se vrti.. Tada sam znala da si ti sve i svja u mom zivotu i da ce to tako i ostati.

Na mnogo smo mesta zajedno otishli.. Zajedno smo disali, plakali, smejali se.. Chitali smo jedno drugom misli i dovrshavali rechenice onog drugog. Volela sam svugde da se pojavljujem s tobom. Bila sam tako ponosna i velika u tvom drushtvu.

…Pada kisha josh uvek. Padala je I onda kada sam te pratila na vishednevni put u Francusku zbog tvoje knjige.. Kako je bilo teshko ziveti bez tebe..

Petstoti dan nasheg poznanstva sam se probudila u tvom krevetu. i ti si me iznenadio spremljenim doruchkom na osunchanoj terasi… A na stolu buket hrizantema.. Bilo je to najlepshe jutro nasheg zabavljanja.

Brinuli smo jedno o drugom kad se prehladimo. I grdio si me uvek kad ne popijem lek, a imala sam taj obichaj..

Chesto smo se igrali, secash se, raznih igara, od karti do zanimljive geografije. Ali nikad nisam uspela da te pobedim u kaladontu.. Smejao bi mi se zbog toga, a ja bih samo kao ljutito napucila usnu znajuci da volish kad to uradim..

Dve godine nakon shto smo se upoznali vishe nismo imali toliko vremena jedno za drugo. Ja sam zavrshila fakultet i pochela da radim u agenciji, a ti si imao puno posla kao sve popularniji pisac u nachoj zemlji. Mada sam te i dalje ishchekivala sa cheznjom..  

..

Danas sam se probudila sama u svojoj sobi.

Probudila me je kisha josh u ranu zoru.

Pogledala sam kroz prozor i videla neke nepoznate ljude, kako zurno idu nekud.. Verovatno da se sklone sa ove kishe.

Okrenula sam se od prozora i videla sobu i tishinu u kojoj stojim. Tishinu u kojoj vec sedam dana zivim..

Sigurna sam da se secash kada si prvi put rekao da imash obaveza i da dodjem neki drugi dan kod tebe. i kada si odbio moj poziv u shetnju jer si morao da se nadjesh sa nekim drugom. Mesec dana si me odbijao skoro svaki dan i kada sam reshila da otvoreno razgovaramo rekao si da vishe ne vidish sebe u toj vezi i da to sve treba da se zavrshi. Naravno da nisam izdrzala da ne pustim ni jednu suzu. Ali sam videla da je kraj i bila sam primorana da jednostavno odem. Chak ni zbogom nismo rekli.. Sve se zavrshilo, sve je umrlo u jednom trenu.. Dovoljno malom, ali ipak dovoljno velikom da menja sudbine..

Zashto?

To ni do jutros, dve godine nakon shto si mi poklonio najlepshi poklon u mom zivotu, tri godine nakon nasheg prvog susreta na plochniku trga, slushajuci ovu kishu kako surovo i jednolichno tupka po prozoru, iako mozda smeta celom chovechanstvu, nisam uspela da shvatim.. Da li samo vishe nije bilo dovoljno vremena za nas? Da li smo nashe vreme potroshili? Ili su se mozda emocije jednostavno rasprshile i nestale u prostoru..?

Secash li se..? Da li se ti uopshte danas vishe ichega secash? Da li nekad bar razmishljash o nama? Da li ti bar ujutru kad se probudish sam, padne na um neki od bezbroj lepih zajednichkih trenutraka? Da li ikad pustish bar jednu suzu?

Da li ti bar na ovoj kishi nedostajem? Kao shto.. Ne, ne zelim da ti kazem da mi nedostajesh.. To sad verovatno nije ni bitno. Sreca je ionako samo apstraktan pojam bez realnog znachenja i prisustva u stvarnosti..

Mada bih volela vishe nego ishta da sad pozvonish na vrata i da popijemo chaj od lipe.. Kao nekad..

Necu danas nigde ici..