Kako opisati scenu kada Mick Hucknall peva neke od najlepših
pop balada svih vremena a oko vas se čuje horsko pevanje
zaljubljenih parova? Kako opisati njegov glas, njegov osmeh,
vrhunske muzičare koji su uz njega i vibracije od kojih vam drhti
celo telo? Ne bih se upuštao u takvu egzibiciju! Jednostavno:
Simply Red!
Dva bisa, rasprodate karte i 10.000 duša su dovoljan dokaz da
je ovaj koncert zaslužio neki veći prostor i neko bolje ozvučenje,
no, neću da zanovetam, stajao sam dovoljno blizu bine i dovoljno
blizu meni dragih ljudi da bih sada razmišljao o lošoj organizaciji.
It's only Love, Something got me started, The right thing... su samo
neke od pesama koje su uništile kilometre trake mojih audio
kaseta. Bilo je lepo večeras biti na Kališu.

   Rock N' Roll Train je protutnjao Beogradom! Grmljavina i škripa kočnica
prilikom ulaska voza na stadion i adrenalinski šok od kojeg se jedva ostaje živ.
AC/DC!!! Hiljade crvenih rogova koji svetlucaju, fanovi u delirijumu i 500.000 vati
ozvučenja... veče za pamćenje. Dva sata i 20-ak pesama od toga 4-5 sa novog
albuma i more hitova koji ostaju za sva vremena. Rosie je jahala voz dok je
Angus na centru stadiona cepao žice. Vatromet konfeta koje je vetar raznosio
po celom stadionu, zaglušujuća detonacija iz 12 topova koji su se pojavili
niotkuda i vatromet za kraj... To su samo neki od momenata zbog kojih je vredelo
čekati sve ove godine.
   Iskreno, ne znam da li imam tu sposobnost da vam opišem kakav spektakl
priredjuju AC/DC. Reči i slike nisu dovoljne da se opiše atmosfera koja je vladala
pre, za vreme i posle koncerta. Naravno, pokušaću da stavim neke fotke kako
bi se video bar delić spektakla. Moje mesto bilo je u  fan-pitu :))) ali sam izašao
i van ograde da bih napravio nekoliko snimaka.

   Sportska dvorana u Dimitrovgradu nosi njegovo ime, svirao je bas gitaru

u grupama Deep Purple i Black Sabbath, poznat je i pod nadimkom The Voice of

Rock… Njegovo ime je Glenn Hughes! Dom Omladine, Beograd i glas koji se

čuje jednom ili nijednom u životu, glas koji sam bezbroj puta slušao na slušalicama

walkman-a, mp3 plejera, gledao DVD do iznemoglosti konačno sam doživeo da

čujem i uživo. Pesme koje su klasika Rock muzike, Burn, Sormbringer i meni

posebno draga Mistreated koja je u izvođenju Glenn-a i ekipe trajala čitavih 20

minuta dovele su masu do delirijuma. Naravno i pesme koje su deo njegove

solističke karijere bile su fenomenalno interpretirane. Nadam se da će uskoro sve

biti ponovljeno u nekom većem prostoru jer Dom Omladine je 13og maja bio premali.

 

 

 

 

 

Pariz početkom 19. veka, Latinska četvrt, četiri boema muku muče kako da plate
stanarinu i skrpe kraj sa krajem. Slika koja nam je toliko poznata, bar nama koji
živimo na ovim prostorima. Boemi, siromaštvo, ljubav, kafana, bolest, smrt...
Da li smem da Vam priznam da sam jedva uspeo da ostanem miran na kraju predstave,
suze su bile u očima ali im nisam dao da poteku niz obraze, glumio sam i ja...
mačo mena... ali džaba sve, aplauz i ovacije koje je dobio moj brat ipak su me
pretvorile u... eh...

Uloge:
Rodolfo (pesnik) - Saša Petrović
Mimi - Danijela Jovanović
Marčelo (slikar) - Vasa Stajkic
Mizeta - Natalija Voronkina
Šonar (muzičar) - Ivan Nikolić
Kolin (filozof) - Goran Krneta
Benoa (stanodavac) - Igor Ksionžik
Alčindoro (gradski većnik) - Vladimir Zorjan
Parpinjol (prodavac igračaka) - Branislav Cvijić...

Dirigent - Đanluka Marčano, Italija
Reditelj - Katarina Panti Liberoviči, Italija

Sledeći Boemi su u petak 3. aprila, velika sala će opet biti puna, početak je u 19h.














Za kraj, nešto kao P.S:
Vasa Stajkić je dobitnik godišnje nagrade SNP-a, dodela nagrada je bila pre nekoliko dana
tako da smo svi još pod utiskom svega što se desilo :)))

     Scream for me Belgrade bile su reči Bruce Dickinson-a nakon kojih se iz 15.000
grla prolomio vrisak koji se pamti do kraja života. Skoro dva sata svirke i to kakve!
Hitovi su se ređali jedan za drugim. 2 Minutes To Midnight, Wasted Years, The Number
Of The Beast, Run To The Hills, Iron Maiden, Fear Of The Dark, Hallowed Be Thy Name...
Atmosfera za pamćenje, Brus koji je ceo koncert pretčao i skakao sa zvučnika na binu
pa sa zida na... ko zna gde. Perfektno muziciranje Steve Harris-a, Dave Murray-a,
Adrian Smith-a, Nicko McBrain-a i Janick Gers-a. Publika koju bi poželeo da ima svaki
bend na ovom svetu, cela Arena i svako zna svaki stih svake pesme, fanovi kakve retko
koja grupa ima. 
     I još nešto, samo želim da napomenem još jednom da me je Brus Dikinson ponovo
oduševio.  Pa čovek ima ravno 50 godina, za neverovati kakve vratolomije pravi na onoj
ogromantnoj bini. Sa svojih 36 godina i kao još uvek aktvan sportista dobro bih razmislio
da li sam sposoban da sve to istrčim i izpreskačem :) A Brus inače vrsni istoričar,
strastveni mačevalac, pisac tri tiražne knjige, napisao je i nekoliko filmskih scenarija,
bio je i producent, voditelj na BBC radiju, radio je i emisije za Discovery, bio je i glumac
i voli da leti u one krajeve u koje niko neće jer on je ujedno i profesionalni kapetan
linijskih letova, danas nam je svima pokazao kako se voli muzika, kako se voli Metal,
kako se voli Rok i kako se poštuje publika koja dolazi na koncerte.
     A ja, evo dobro sam, živ sam mada još pod utiskom velikog spektakla.
Grlo sam pocepao na sto delova ali sam uspeo da opalim nekoliko fotografija na kojima
se na žalost ne vide vatrometi, svetlosni efekti, vatre koje plamte iz zida, velike
prskalice... ali vidi se Edi i nadam se da se vidi bar deo atmosfere iz Arene. Bilo
je ovo veče za pamćenje, kao i ono iz 2007. Beograde bio si divan, hvala TI.











Ova zadnja fotka je ustvari prva ali nije bitno, popio sam jedan crni Ginis pa nek ide život ;)

    

     I kao da je bilo nekad i kao da je bilo tu... a utorak je tako blizu :) i osmeh na mojim usnama raste i raste. Samo mali podsetnik na ono što je bilo pre dve godine. Ne, ne očekujem veći spektakl, ne očekujem duži koncert, jedino čemu se nadam je bolji zvuk, mada... hmmm, ma ne treba mi ni to, samo hoću onaj osećaj, onaj žmarac što ide iz pete do temena glave, hoću da se još jednom stresem kao pre dve godine, hoću još jednom da čujem taj huk i urlik koji para nebo. Želim da još jednom upijem deo te energije koja će me držati danima i danima, nedeljama, mesecima...

     Karte za Iron Maiden, Depeche Mode, EXIT09 su već u mom džepu, nadam se da ću uskoro nabaviti i karte za AC/DC ali koncertna 2009. godina je za mene već počela :)
     Ovo nije bio prvi koncert grupe Charlie B kojem sam prisustvovao ali je svakako bio jedan od najboljih a i povod ovog koncerta je svakako nešto što me jako raduje! Charlie B su izdali novi album pod nazivom "Reč" a izdavač je PGP-RTS. Promocija novog albuma je održana u novosadskom klubu Irish Pub i bila je skup ljudi koji prate ovu grupu od samog početka, društvo malo ali odabrano, nas stotinak koliko može da stane u ovaj klub a verujem da bi nas bilo mnogo više da je promocija održana na nekom većem prostoru. Takođe, bilo je u publici more novosadskih muzičara, ljudi koji se posredno i neposredno bave muzikom, primetio sam postavu Čombe(Amajlija), Aleksandar(Osmi dan), Lee Man, Milan Mumin(Love Hunters), Šandorov(Perpetuum Mobile)...
     Koncert je poceo kao što je i najavljeno tačno u 22h i trajao je otprilike do ponoći a zabava se nastavila i nakon završetka koncerta. Svirka je bila po mom skromnom mišljenju perfektna, zvuk fenomenalan a pesme sa novog albuma su odlične. Naravno na repertoaru su se našle i pesme sa prvog albuma što je mene posebno obradovalo, daaa! U jednom od prvih spotova ove grupe glavnu ulogu igra moj bata a u drugom spotu se na kratko pojavljuje i moja malenkost :)

Charlie B:
    Lazar Drecun - vokal, gitara
    Emil Saks - klavijature, vokal
    Čaba Kiš - gitara
    Andraš Išpan - bas-gitara
    Slobodan Stanojević - bubnjevi

     Neke od ovih ljudi znam više od 20 godina a neke sam upoznao pre par godina ali to nije razlog da sada odužim moje pisanije i da nastavim da ih hvalim, mada oni to svojim delima, odnosom prema publici i svojim radom zaslužuju.
     Za kraj evo i nekoliko fotografija sa koncerta cisto da vidite šta ste propustili a na oficijelnom sajtu
www.charliebmusic.com možete preuzeti i preslušati neke pesme i spotove jedne od najboljih pop-rock
grupa sa ovih prostora. I da ne zaboravim: na MTV Adria se emituje najnoviji spot pod imenom Ništa se ne menja :)

     plakat na ulazu u Irish Pub

     Čaba, Laza i Bandika

     Bandika i Emil

     detalj iz Irish Pub-a

     Laza i Sloba

     Čaba i Laza

     17 pesama :)

     kraj koncerta

     sa Muminom

     sa Lazom

     sa Emilom

     Da li ste čitali roman “Dama s' kamelijama” koji je napisao Aleksandar Dima Sin? Jeste, niste, nema veze, svejedno, upravo u tom romanu inspiraciju za libreto Travijate našao je Frančesko Maria Pijave.

     Pariz, XIX vek, ljubav, raskoš, tragedija… Ako ste iz Novog Sada ili ako ste u poseti Novom Sadu, svratite do Srpskog narodnog pozorišta i pogledajte operu koja je na repertoaru više od 60 godina.

    

     U izvedbi koju sam ja juče pogledao podela uloga bila je:

Violeta Valeri - Natalija Voronkina

Flora, njena prijateljica - Jelena Končar

Anina, Violetina služavka - Laura Pavlović

Alfred Žermon - Saša Petrović

Žorž Žermon, njegov otac  - Vasa Stajkić

Gaston - Igor Ksionžik

Baron Dufol - Vladimir Zorjan

Markiz D'Obinji - Ivan Nikolić

Dr Grenvil - Goran Krneta

Đuzepe, Violetin sluga - Aleksandar Manojlović

Florin sluga - Jovan Pejić

 

Dirigent – Zoran Juranić, gost iz Hrvatske

Režija – Mladen Sabljić

Obnova – Voja Soldatović

 

     Nadam se da ste primetili ime i prezime operskog pevača koji je igrao ulogu Žorža Žermona

 

     Opširnije o ovoj a i drugim operama i celom repertoaru na http://www.snp.org.rs

 

     Travijata već danas(subota) ponovo na repertoaru SNP, velika scena će biti puna posetilaca zato dođite bar pola sata ranije da bi ste nabavili karte. Vidimo se u SNP-u. Za kraj evo i nekoliko fotki sa jučerašnje premijere u ovoj sezoni:

 

 

 

 

 

 

 

 

Nemam reči kojima bih opisao ovaj koncert, ukratko bi to izgledalo ovako: previše emocija, mnogo suza, Fredi sa nama, Rapsodija svetla i zvuka, preko 20 hitova... jednostavno Nezaboravno!

Kaiser Chiefs sam propustio u Bg Areni a kao da sam ih propustio i u Zagrebu.  Na koncertu sam, zbog neverovatne gužve bio svega nekih pola sata ali... video sam Zagreb... a nisam ga video 19 godina. Lep je još uvek, možda i lepši nego što je nekada bio. 4 autobusa iz Beograda i 3 iz Novog Sada je krenulo na Tuborg Green Fest, mislim da pola nas nije ni bilo na koncertu, sretali smo se po Savskom bulevaru, na Trgu Bana Jelačića, po klubovima i pabovima Zagreba... Doživeo sam kulturni šok za samo nekoliko sati provedenih kod komšija. U kafićima se sluša Azra, Haustor, Killersi, Coldplay, Beatles, Rolling Stones, Billy Idol, na ulicama nema ni jedne devojke sa golim stomakom, momci ne izlaze uveče u grad u belim Nike patikama sa upasanim Diesel duksevima, ne pije se pivo iz dvolitri na sred ulice, atmosfera je sasvim opuštena, nisam se osvrtao gledajući koja će me volina u skupim kolima pokupiti dok prelazim ulicu na pešačkom prelazu, na semaforima svi čekaju da se upali zeleno svetlo, neverovatno, zaista neverovatno!










Još samo da napomenem da je dvorana Dražen Petrović premala za ovakav festival, da napomenem da su nas mrcvarili na našoj granici a pustili na hrvatskoj, da napomenem da nam je EXIT kao suorganizator obezbedio u saradnji sa hrvatskom policijom pratnju uz pomoć koje smo 15ak puta prošli na crveno svetlo na semaforima i brzo stigli do dvorane, da napomenem i to da su cene kod komšija iste kao i kod nas, da napomenem da sam oduševljen Zagrebom. Na mojoj lestvici gradova popeo se na visoko 3. mesto. Prvi je naravno Novi Sad, zatim Prag i eto Zagreba ispred Herceg Novog i Soluna.