Danas definitivno nije moj dan. A nisam ni obratila paznju na to da je 13.juni i to petak. Vec je proslo dobrih sest meseci ove godine, 2008.,a ja tek sada shvatam koliko sam naivna i dobra bila prema drugima.

Jedna potpuno nebitna sitnica je danas bila kap koja je prelila casu punu besa i tuge u meni. Punu razocarenja u ljude i izgubljenog poverenja. Punu gorcine koja se akumulirala vec 7 godina u meni. Ili manje,ali sigurno dugo. Dugo.

Zamolila sam drugaricu da ode do skole i uzme nesto za mene,jer joj treba 5 minuta do tamo. Nije otisla. Ta stvar nije ni bila tako bitna. Jeste da mi je krivo sto je nastavnica cekala da dodjem,ali nije toliko vazno to. Meni treba dosta vremena do skole,pogotovo je nezgodno ako moram ici ujutro. Ali ta drugarica je rekla da ce otici. I nije. Nije stvar da li je otisla i uzela to ili ne,stvar je u tome sto je to rekla,a nije uradila. I to je ono sto mene pogadja.

Uvek kazem da je to "stvar principa". Ne znam jeste li,ili samo trazim opravdanje za svoj ocaj zbog gluposti. Ali mi je sada zaista dosta. I previse!

Covek se uci na svojim greskama. I ja sam naucila jednu bitnu stvar: ako nesto ne uradim sama,niko to nece uraditii za mene. Tako da vise nikoga nikada necu moliti za uslugu,niti mu verovati ako se ponudi da pomogne. Verovatno laze. Jer svi lazu. Ili samo tako izgleda. Mene su izgleda lagali svi moji drugovi.

Rekose mi jednom da su u osnovnoj skoli prijateljstva cista,bez interesa,da se deca druze jer su slicna,da nema velikih lazi,i da nema grize savesti. Ja imam grizu savesti,jer sam ikome od njih ikada verovala. Za mene vise niko on njih ne postoji. Toliko sam dobrih stvari ucinila za njih,pomagala im oko domacih,oko referata,nikada ih ne bih odala,bila sam spremna sve da uradim za njih,jer sam mislila da su mi prijatelji. Ali sam razmislila malo bolje danas,i shvatila da mi niko zaista nije vratio kako treba i kako zasluzujem. A to nije fer. Ja pomazem ljudima jer mislim da tako treba,i ne mogu da shvatim kako neko moze biti toliko ohol i sebican da ne uzvrati tu pomoc,i to u obliku najsitnije usluge koja se sastoji iz niza jednostavnih radnji obuci se-prepesaciti 5 minuta do skole-uzeti papir-vratiti se do kuce za 5 minuta . I to u zamenu za niz usluga koje sam cinila za nju. Za niz domacih radova i crteza iz likovnog,za petice koje sam dobila kada sam radila njen referat,i za to sto sam je smatrala drugaricom.

Mozda je problem u mojoj sredini. Mozda su ljudi zaista zli. Mozda samo gledaju svoje interese. A ja ne zelim da budem takva. Ali bojim se da cu verovatno ostati sama.

Put do pakla poplocan je dobrim namerama.

Bas sam sad citala o trendovima ove sezone,i razmisljam kako nikad u normalnim okolnostima to ne bih citala.[trenutno nisu normalne okolnosti :)] Nikad ne otvorim casopis,citam "must have ove sezone","in & out" i slicne rubrike. Kupujem ono sto mi se svidja i sto je meni...hm...cool. Kao moja nova Chuck Taylor torbica. Sasvim mala,samo za vestacke suze i kljuceve,i prebacim je preko ramena. I ide uz moje omiljene casual pantalone i uz sve starke koje imam. Da li je to trendi? Ne znam. Da li je u modi? Ne znam. I ne zanima me. Bitno mi je da je meni lepo,da mi se svidja i da se dobro osecam u njemu. I da volim neku stvar. Bilo mi je uzasno dok sam jedno vreme,hm,kao pokusavala da kupujem trendi stvari,i onda bih ih oblacila puna mrznje,i nadurena,jer su me nervirale. Otada,kupujem ono u cemu se prijatno osecam i sto je meni lepo. Da li je to trend u Parizu ove sezone ili nije,apsolutno me ne interesuje. Interesuje me da li je to za mene trend.

Vezbala sam i danas. Kao i svaki dan. I vezbacu jos. Jedva cekam da prodju ti prokleti dani ispita,i da pocnem opet da zivim. Sve sto sam u proteklih mesec dana radila imalo je veze uglavnom sa prijemnim ispitom. Imam osecaj da sam vezana. Da mi matematika i srpski vezuju ruke cak i dok kucam ovaj post.

Stalno imam neke sitne greske. Pravila sam kombinacije zadataka kao na prijemnom,i svaki put imam 19 od mogucih 20 poena. Mislim da je to ne zato sto ne znam,nego zato sto sam brzopleta i jednostavno cak i ne pogledam ono sto sam uradila jos jednom dok vezbam. Pretpostavljam da ce biti drugacije kad budem imala dva sata za 20 zadataka i svu potrebnu koncentraciju ovoga sveta. [pogotovo jer decko koji mi se svidja nece biti sa mnom u ucionici :P]

A i pored toga,dovoljno mi je da imam 19 poena iz matematike i 19 iz srpskog,sto je 38,a ja vec imam 60 iz proseka,znaci moci cu da upisem bez problema skolu koju zelim. A i da tu ne mogu,mogu upisati bilo koju drugu gimnaziju,za koju treba 85 poena. Ipak,ova koju zelim da upisem je najjaca u gradu,za npr. smer na francuskom treba 104 poena. To vec ne bih uspela,nikako. Ali hocu sigurno onaj obicni,prirodni za koji treba preko 97 poena.

Dvanaestog dobijamo svedocanstva. Ja cu dobiti u svecanoj sali,posto sam vukovac. Ostali ce dobijati u ucionicama,muhahahaha. Zabavljala sam se razmisljajuci ko je jos vukovac. Zakljucila sam da u mom razredu postoje jos dva vukovca,ali za ostale ne znam. Sigurno je tu i djak generacije...ne znam. Ja u stvari ne znam dovoljno ljudi.

Mene ti popularni ljudi ne vole bas. Mislim,ovi koji nisu iz mog razreda. Ne znam zasto tacno,ali me to i ne zanima. Popularni ljudi su ili glupi prirodno,ili,kao sto sam vec rekla,se prave glupi. Naravno,uvek ima izuzetaka. A oni pametni su uvek u pozadini i pisu ovim glupima domaci. Ja uvek svim drugovima napisem domaci. Verovatno me zbog toga i pozdravljaju kad su sa svojim drustvom.

Da,zvucim kao pravi autsajder. :) Autsajderi ili budu previse pametni ili previse cudni da bi bili u popularnom drustvu. Mislim da je kod mene kombinacija oba. I ne kajem se. Bolje da sad budem van tog drustva,koje ce kad odraste biti nesposobno,ili ce makar vecina njih biti,za zivot.

Dobila sam danas dvd sa snimkom maturske veceri.

Divno je  podsetiti se ovako. I videla sam sve ono sto tada nisam videla. Sve haljine,sve kosulje,sve. 

Bilo je zabavno. I mama je gledala sa mnom. I jele smo cips. I ukrala sam joj malo piva. :) Obozavam da se druzim sa njom.

Delimo isti "budalasti gen".

Videla sam na snimku i decka koji mi se [sada] dopada. Iiiiiii....decka koji mi se [nekada] dopadao. I njegovu [novu] devojku. I njegovu bivsu devojku. I bivsu devojku svog dobrog druga. i njegovu [sadasnju,brand new] devojku. I sve devojke. I sve decke.

I sve me je to zapanjilo. Sa 14 godina devojcice su vec okarakterisane kao "necije bevse [devojke]". Meni je to uzasno. 

Ima li normalne dece danas? [to jest one dece koja su za MENE normalna]

A,da. Mozda sam ja nenormalno ostrvce okruzeno atolom debila? Verovatno je to. Ne znam samo kako mi to nije palo pre na pamet.

Ili je mozda od piva.

Ko ce znati?

U svakom slucaju,zakljucila sam da sam previse introvertna licnost da bih se gurala u bilo kakvo drustvo tih...drugacijih tinejdzera. Inace je sad prekasno,sve i da hocu.

Da li trebam da se popnem na sto na maloj maturi i vrckam okolo? I da se zvalavim sa deckom dok mi usta ne pomodre? Sa 14 godina? Ah,da,i da obucem haljinu koja jedva pokriva gace,koja ima oooogroman izrez na grudima i da se popnem na decetke? Da bih bila popularna i cenjena?

Neeee,hvala. Radije cu biti ostrvce normalnosti [ili onoga sto ja smatram normalnoscu] i uzivati [pa makar bila i sama] i gledati njih kako prave budaletine od sebe potpuno nesvesni da ce se za desetak godina kajati sto nisu nikada bili zaista mladi.

Razocarenjima nikad kraja u zivotu.

Zamalo da postanema djak generacije. Pobeze mi mesto za dva glasa. Uciteljice su odlucivale na osnovu diploma. Gluposti. Sada ispade da je drugi kandidat postao djak generacije jer je glumio u skolskoj predstavi i jer je aktivniji na polju sporta. Izem im sport i sve. Izem ti ceo zivot.

Mene sto se tice,mogu svi da idu gde im srce zeli. Neka svi nestanu sa lica zemlje. Mrzim i tu skolu i sve.

Glupo.

GR.

Gotovo je i to.

Vrucina je ubitacna,a stepenice kao da nemaju kraja. Stojim kraj svog druga i stalno se trudim da budem na stepenici iznad njega. Hranim sujetu. Ispred mene oni polako ulaze. Iza mene,vracaju se van. Vruce,kazu. Napokon stajem na ulaz. Osecam kako me nesto bolucka. Glupi komarac me vec podugo grize. Ubijam ga,nervozna i besna. Vruce je,noge pocinju da bole,a ulazak tako blizak a tako dalek. Napokon nas pustaju unutra. Stajem pored druga,slikaju nas,stajem sama,slikaju me. Divno. Usli smo i seli. Cekamo sada da drugi udju. Dobro sam prosla. Oni su stajali jos duze. Vidim,vecina ulazi sa drugovima,retko ko ulazi sam. Gledam haljine,neke su lepe,neke obicne,neke kao pak-papir. Neke su elegantne,neke proste,neke skupe,a neke jeftine. Ali sve to gubi smisao,cim se svetla ugase. Jer,svi smo mi u sustini isti. I to vece nije bitno zbog haljina i cipela,zbog frizura i sminke,nego zbog nas samih.

Moja drugarica je u dugoj haljini. Lepa je. Trazim poznata lica u mraku,i nalazim ih. Cesto gledam. Mozda iz dosade,mozda iz radoznalosti,mozda i od tuge. Sumnjam da cu neke ikada ponovo videti. Da li je pravedno da ih poslednji put vidim u mraku u sparustini? Ko ce znati.

Ulazim u wc. A tamo devojcice stoje na plocicama hladeci noge. Bole ih stopala,haha. Sandalice na stikle stoje slozene kod kante. Tu ih niko nece dirati. One nastavljaju bose. Samo da ne stanu na neko staklo. Jer,decaci lude.

Parovi plesu. Ja plesem sa drugaricama. Nemam decka,a najbolji drug se ljubi negde u uglu sa ko zna kime. Plesem sa drugaricama iz razreda,onima koje nisu iz razreda,onima koje i ne znam,ali nema decaka. U tom drustvu ne znacim nista. Makar ne onim hrabrijim decacima. Ima jedan koji me gleda,ali nije hrabar. Vrag naj vzame. Neka ih. Jedan decko juri moju drugaricu da joj da ruzu. Ona nece da uzme. Uzimam je ja i setam okolo sa njom. Nek misle da je i meni neko nesto dao. Korisno je imati drugarice. Sigurna sam da su se pitali ko li je dovoljno velika budala da meni da ruzu. Aha.

Hodam okolo,ko zna gde,vise nije ni bitno. Muka mi je od trazenja. Sedam na ogradu,i vidim nekog lepog decaka. Ah,napokon,mislim,neko. Moja drugarica sede tik pored njega. Da odmori noge. Aha,a ja sam Ledi Di. Nebitno,kasnije te veceri se i on ljubio sa ko zna kojom devojkom. Na kraju,svi su se ljubili. Dobro,ja nisam .Cudi me ovaj svet. Mozda sam ja cudna,u stvari. Mozda jednostavno hormoni uticu na njih. Ili na mene. Nebitno.

Moja drugarica puca od muke. Decko koji joj se svidja se uporno ljubaka sa jednom drugom drugaricom. Ah,ali to je zivot. Meni on nije lep. A frajer je. Kao. Meni je jedan drugi pravi "frajer". Mozda nije prelep,ali ima nesto svoje. Nije stereotipan. A sedi sam. Ali ne znam,ja sam tu staromodna. Necu valjda ja da mu pridjem? Ne,ne. Svejedno. Nije bilo nicega.

Onda su na kraju svi plakali. Decaci posebno. Ja nisam. Meni je bilo smesno. Dragi mi svi jesu,ali..ne,ja retko pustam suzu. U stvari,da budem iskrena,plakala sam ja tek kasnije....Tada nisam. Kada su se svi lepo isplakali,doslo je vreme da idemo kuci.

Seli smo u autobus...i kraj. Bio je to kraj maturske veceri. Vise nisam ucenik te skole....

Čini mi se da je moj život na neki način neispunjen.

Da li je to zato što imam samo par drugarica,što živim daleko od društva pa ne izlazim sa njima,što sam van svih društvenih događaja u školi ili jer mi je dosadilo da me svi uvek traže ISKLJUČIVO onda kada im trebam-kada ja njih trebam,nikada nisu tu?

To je tužno. Ako razmišljam o tome. Ali ja retko razmišljam konkretno o nečemu. Uglavnom razmišljam o stvarima trenutno,jer sam vrlo impulsivna u tim stvarima. Uvek kažem ono što mi prvo padne na pamet,retko razmislim pre toga. I uvek sam iskrena. Prokleto iskrena. Mrzim laži. Lažem jedino one koji su loši prema meni.

Inače sam staložena. Zanimljivo je kako uvek kažem ono što mi prvo dođe,i razmišljam u trenutku,ali u mnogim životnim situacijama sam zaista staložena i smirena. Da li je to zato što sam puno puta primala iznenadne vesti,još kao mala,pa sam jednostavno oguglala? Kod mene retko kada ima šoka i panike. Osim kad stavljam i vadim sočiva. Tada dolazi do histerije.  Mada,hosterična sam i kada me nešto baš ne ide. To je verovatno jer sam navikla da sam u svemu najbolja,ili među najboljima,i da me sve uvek ide.

Evo,već sam skrenula sa teme. Ne mogu ja razmišljati o nečemu baš dugo. Zaboga. To je nezgodno. Misli mi lutaju. Osim kada mislim na nekog dečaka. Onda mogu i previše da mislim na njega.

Bila sam se posvađala sa partnerom za maturu. Sada smo se pomirili. Mada će obući bele pantalone.

Po meni,način oblačenja i izgled neke osobe zaista puno govori o njenom karakteru. Ne,ne mislim na izgled kad kažem da li je neko lep ili ružan,mada je i to zaista relativno,već na stil,način oblačenja i slično.

Par stvari-kako ja eliminišem dečake u momentu:

1.Probušeno uvo,usna,jezik,pupak,obrva,nos ili bilo šta drugo (takvi su obično ufurani mačo tipovi,frajeri i slični. naravno,uvek ima izuzetaka,nikada nisam isključiva,ne potpuno)

2.Bele pantalone,šorc,ili bilo koji donji odevni predmet bele boje (ti su obično fensi frajeri koji imaju PRAZNINU u mozgu. opet,kažem ima izuzetaka,ali su retki)

3.One gejaste torbice oko struka (to mi je jednostavno prokleto odvratno)

4.Uske fensi pantalone,farmerke ili bilo šta drugo (a,to je tako ženstveno,a ne MUŽEVNO! uske pantalone. nije cilj da im se ocrtavaju gaće,zaboga!)

5.Bele čarape na crne patike,ili crne čarape na bele patike (jin i jang se slažu,ali ipak bi trebalo uklopiti boje kada se oblači,pogotovo ako se nose kratke pantalone)

ima tu još stvari,sada mi ne dolaze u glavu. Zvučaće glupo,kao da sam ja neko ko gleda samo izgled. Ali to nije tačno. Na osnovu izgleda tačno možeš zaključiti mnogo o toj osobi. Znaš da se momak koji ima probušenu obrvu pravi frajerom,a da je onaj u košulji sa kravatom štreber. I jednostavno znaš da onaj koji ide okolo u belim pantalonama želi nešto da kaže o sebi,a ja to jednostavno ne tumačim pozitivno.

Ja volim boeme.

I gotovo.

I želim da budem u društvu boema. Čak iako nisam boem. To nije bitno.

(počela sam sa prazninom,završila sa boemima. sada nisam prazna. puna sam nežnosti.  )

Mala matura je za 4 dana. Jao,jedva cekam. Bas se radujem.

To mi je ujedno i poslednja prilika da vidim drugove iz drugih razreda.

Kupila sam vec haljinu. I ono sto cu na noge. Necu ni sandale,ni baletanke,nista. Bice to iznenadjenje.

Imala sam druga sa kojim sam trebala ici na tu maturu,ali se ispostavilo da je on neopevana svinja,i danas sam mu rekla "A ne,ne idem ja sa tobom nigde!" i otisla. Delovao je cudno. Niti tuzan,niti srecan. Verovatno mu je svejedno,kao i meni.

Imam neku infekciju na oku. Nadam se da ce proci do mature. Jako sam radoznala. Mene u stvari uopste ne zanima sta ce devojcice obuci-ili ce biti kao fukse,ili ce biti nekako "normalne". Znam da nece biti jos ekscentricnih slucajeva poput mene. Ali,mene zanimaju decaci,i kako ce se oni obuci. Neke kosulje,cuda,ali mene to uzasno zanima. Mene je u stvari uvek bilo vise briga za decake nego za devojcice. Decaci jesu vecinom svinje,ali su devojcice jos gore. Zasto sam se uvek druzila sa decacima,bas kao i sada,osim jedne najbolje drugarice. Uvek jedem cokoladice drugovima. "Daj griiiiiz,molim te",i odgrizem pola. :) :)

Nabavila sam sociva. Nosicu ih na maturi. Mnogo sam srecnaaaaaa, :D

Ne znam sta jos da pisem.  :P

Citala sam blog jedne drugarice,pre neki dan,i ona rece da je citala svoj stari dnevnik. I tako,uzmem ja lepo dnevnik iz sedmog razreda,i krenem da citam. Toliko uspona i padova u tih osamdesetak zapisa.... Koliko puta sam se samo razocarala u ljude,i zatim opet uvidela da nekima mogu verovati,a nekima ne,koliko sam se puta posvadjala i pomirila sa nekima,koliko su mi jedni bili dragi,a drugi ne,i razmisljala koliko se stvari mogu promeniti za godinu dana,i par meseci.

Glupo zvuci,ali ja zaista ne mogu da shvatim sebe i svoje postupke u nekim situacijama,i to pre samo godinu dana. Tada se nisam druzila sa mnogim osobama sa kojima se sada druzim. Nisam znala imena ucenika iz susednih razreda. Nisam obracala paznju na momke. Nisam vodila racuna o tome kako izgledam. Nekada sam cak zaboravljala da se cesljam,haha. Nisam se brijala,epilirala,nista od toga. Nisam nosila starke toliko intenzivno. Zelela sam dugu i romanticnu haljinu za maturu. Zelela sam decka,hahahahaha. Nisam zelela sociva. Imala sam dugu kosu. Brojala sam svoje ocene. I tako dalje....

Tako sam se jezila kada sam citala taj dnevnik. I razmisljam,tako sam fino i pazljivo belezila sve o svom zivotu u toj svesci. Ove godine nisam 3 puta napisala bilo sta u dnevniku. Tada sam cak i razne slike lepila. Razmisljala sam,i sama sam sebi izgledala kao dete,sa ove distance. Onda sam,daljim razmisljanjem dosla do zakljucka da sam ja i sad dete,i da nisam nista manje dete nego tada,nego sam samo dete na neki drugi nacin. Ili gresim?

Kako mi je samo smesna bila prica o nekom decaku,koji mi se dopadao,ahaha. Koliko je zabluda bilo tada... Osecam se cudno kada se prisetim svega toga. Zacudim se,zasita se zacudim kada shvatim koliko bitnih i nebitnih stvari zaboravim u zivotu.

I sada se kajem sto nisam pisala zivot.

Izgleda da sam,umesto da pisem o svom zivotu,zivela isti intenzivnije.

Dugo nisam pisala. Vidim,puno se toga promenilo.

Prva,bitna stvar je da sam bila na maturskoj ekskurziji. Isli smo do Bajine Baste i tu spavali dve veceri. Tj.imali smo dva nocenja. Nismo spavali. Stalno smo prolazili pored Drine,moje omiljene reke na svetu. :D Moja tadasnja simpatija je isla,decko sto bulji nije. :)

Super sam se provela,stvarno je bilo odlicno,svi osmi razredi iz nase skole su bili tu,i bilo je bas zabavno.

Losa stvar je sto je moja bivsa simpatija tamo nasla devojku. Gotovo je. Od trena kada sam to saznala,vise mi se nije dopadao.

Losa stvar je  i to da mi je,kada sam se vratila,decko sto bulji postao zaista simpatican. :) I sada je. :) Izgleda da opet pusta siske. I u skoli jede isto sto i ja.  Kiflicu sa cokoladom. I umaze se. I onda bude sladak.

Izgleda da me je razum opet napustio. Oh. Imam jednu prijateljicu koji muci isto. 

Saznala sam sve o njemu,ime,prezime,cak i sve ocene,sto je najslabiji deo biografije,mesto i datum rodjenja,i adresu,mada mi ne znaci nista. Informacije se inace,o svakom uceniku osmog razreda redovno stampaju zbog podataka za upis u srednju skolu,ali sam ja nosila papire i malo prelistala. Inace se to ne objavljuje,osim ocena. :) Elem,preziva se na M,bas kao i ja. Jedva sam zapamtila,da nema jednog slatkog sedmaka,koji se zove slicno njegovom prezimenu nikada ne bih zapamtila.

Bitan fakt je i to da se ispotpisivao po stolicama u celoj skoli. Ah,skoro svaki put sednem na stolicu sa njegovim imenom. Danas sam dobila i BINGO. Hahahaha,dva puta se potpisao.

Eto,tako,razum je spakovao kofer i otisao,hormoni preuzeli vlast,mozak potpuno poludeo sto se emocija tice,i dobijate novu Anu,koja ne lici na sebe.

Danas mi je bilo lose. Boleo me je stomak. Dobila sam probleme. I stomacni virus. Bleda kao krpa. Jos se gore osecam.

Jos cu se gore osecati u ponedeljak,jer imam dva pismena. Iz matematike-i to prvi cas. Izvezbacu jos malo,odlicno mi ide,ali kad god dobijem 4 to bude jer sam pogresno napisala zadatak,pogresno procitala ili napravila prostu racunsku gresku [poput 5+6=12]. Tako se ja,jedva borim za jaku peticu iz matematike samo zasto sto kada pomnozim 0.5 sa 6 dobijem 30,ili zasto sto sam zapisala "duzina stranice" umesto "duzina visine stranice". Svaki put zelim da se ubijem-ne zbog ocene,ocena se popravi,nego zbog svje brzopletosti i glupe nepaznje. Uvek na casu prva uradim neki zadatak,u 98 od 100 slucajeva je tacan,i uvek sledeci iza mene uradi zadatak dobrih pola minuta posle mene. I uvek upropastim sve zbog gluposti. Ali,bitno je da ja znam.

Drugi cas je fizicko. Odmor posle mate. Jedva cekam.

Treci cas je muzicko. Tu imam peticu. Briga me.

Cetvrti cas je pismeni iz srpskog. Tu inace fino napisem,malo filozofiram u prazno,a to nastavnici vole,jos ako upotrebim reci koje retko ko koristi,utoliko bolje. [utoliko. nisam cula svog vrsnjaka/inju 5 godina kako kaze utoliko. (:] Ali sada imamo 3 teme iz knjizevnosti,to nam je nastavnica obecala,tako da ce to biti malo teze. Uspecu. Ionako bez problema imam 5.

Posle toga istorija. Velicanstveno zanimljivo. Drugi svetski rat.

Poslednji cas bilogija. Oni sa losim ocenama ih ispravljaju. Ja imam dve petice. :D

...jedini razlog sto vam pricam ovako po casovima jeste sto mi je tako najlakse da se setim o cemu sam zelela da pisem.

ionako ovde nikada ne bih napisala bas sve sto bih pisala u dnevniku,pa nema veze.

Pozdrav svima. :D

Jedem bananu. Hladna je. Iz frizidera. Cudno je kako vecinu bitnih odluka u zivotu donosim bas dok jedem. Manje vazne odluke donosim,paaaa....isto dok jedem. Ipada da stalno jedem. Sto je tacno,u neku ruku.

Donela sam odluku. Vise necu izlaziti na odmore.

Ostajacu u ucionici. Ceo odmor. I mali,i veliki. Cele sledece nedelje. Trudicu se da izdrzim. I to samo iz jednog razloga. Zbog lika koji bulji. Hocu da ga mucim. Da shvati da sam ja kao dobro cuvana tvrdjava. Niko ko nije dostojan NE MOZE proci kroz kapiju. A ja spustam most na ulazu.

Ako je,slucajno smatrao da moze da ima nesto sa mnom,grdno se varao. To cu mu dokazati. Mada sumnjam da bi imao smelosti da me pita da budemo zajedno. I jos vise sumnjam da bih pristala. Mozda bi,slucajno mogla da razmislim o njemu ukoliko mi pruzi priliku da ga upoznam.

Ne bi bilo strasno da mi zatrazi broj moba. Dala bih mu. Ko zna,mozda bi se pokazao dostojnim. Ali ovako,jadno,da me prati i uhodi,samo sto ne udje u zenski wc za mnom,nece uspeti. Ovako ce,za kaznu,imati priliku da me vidja samo dok prelazim iz kabineta u kabinet. I na fizickom. A za ostalo-nek priceka sledecu nedelju. I ekskurziju,koja je za 3 nedelje.

Mozda on i nije tako los. ali nije moj tip. ne privlaci mi fizicki. psihicki ne mogu znati,kada ne komuniciram sa njim. A pored toga,ja na to ne mogu uticati. Ako bih zelela da komuniciram sa njim,ispalo bi da mi se on dopada,a onda ko zna sta bi to njemu znacilo. A i nije me toooooliko briga za njega.

Ponekad mi biva krivo sto me nervira to sto mu se,izgleda,svidjam. Ali ne mogu jos i da brinem o tudjim osecanjima,kada ne mogu da savladam ni svoja. Ako on zeli da ima bilo sta sa mnom,neka pokusa da mi pridje,bilo kako,kada i gde. Ja necu prstom mrdnuti da mu pomognem. Dodjavola vise sa tim decacima.

Neka shvati da nervira to sto me uhodi. Neka shvati da me ne zanima,ovako,sa distance. I neka pusti te siske opet.

Svaki put samu sebe zapanjim kada razmislim kako mora da izgleda neki dečko da bih gledala u njega duže od dve stotinke.

I svaki put pomislim da je potpuno svejedno,potpuno...osim....jedne stvari. Šiške. Na dečacima. Jedina stvar koja mi je tooooooliko slatka da počinjem da se topim i ponašam kao debil. Šiške. Preko oka,na čelu,bilo gde. Šiške. Ne mogu da verujem.

Ali moja simpatija ih nema. I zato.....kada vidim nekog dečka koji ih ima,zaboravljam na simpatiju,na sve sve,osim na lepu kosi u šiške. Ovo NIJE normalno.

Taj dečak što bulji u mene je imao diiiivne šiške preko očiju. Ali ih je skratio,ošišao,ili sklonio,ne znam ni kako ni šta već,samo znam da ih više nema. To je bila jedina stvar koja mi je fizički bila simpatična na njemu. O ostalom ne mogu suditi kada mu znam samo ime. Ali on je UNIŠTIO svoje divne šiške. I sada ne znam ni šta mislim o sebi,kada razmislim da mi on nije ni simpatičan otkako je promenio frizuru. Fascinantno. Kao da ne poznajem sebe.

Bio je još jedan dečko sa prelepim šiškama. I on se ošišao,skroz kratko. Šta im jeeeeeeeeee?

Ali glupo je što gledam šiške. I što su mi tako slatke. Možda baš zato što ih retko koji dečak ima.

Ili zato što sam glupača koja gleda frizuru. Ali šta mogu? To je izgleda podsvesno. 

Mislim,nije sada da mi se neko ne može dopasti ako nema šiške,ali šta ću ako jednom budem imala dečka,i budem šetala sa njim nekuda,bilo kuda,i kada vidim nekoga ko ima šiške,na sred ulice stanem,i raspametim se pred svojim dečkom "Jaoooooooo....šiškiceeeeee...kako su slatkeeeeee",što sada uradim svaki put,a ako sama idem,utoliko gore po okolinu,jer ako nemam nekoga da sa njim podelim oduševljenje,postajem glasnija.

Razumeeeee? ooooooooooooooooo,razume,gde siiiiiiiiiiiii? razume breeeeeeee!! vraćaj se,kad te moooooooooolim.....  

Imala sam prvi cas danas kontrolni iz matematike. Odlicno sam uradila.

Drugi cas je bio fizicko,gde sam imala priliku da se uverim da jedan lik iz drugog osmog razreda bulji u mene do granice nepristojnosti. Ruzan je,ako vas bas zanima.

Treci cas je bilo muzicko. O,radosti,moja simpatija je imala likovno,preko puta nas. O,radosti,ali nisam ga videla. Posle je bio kontrolni,to sam odlicno uradila,nisam morala ni da prepisujem. Posle toga,kada smo se peli [penjali,kako god] na srpski,o,radosti,moja simpatija je ostala u ucionici,a taj lik sto bulji u mene je,o RADOSTI posao stepenicama tik pored mene,i imao priliku da nastavi da bulji nekih 20 sekundi dok se nismo popeli. O RADOSTI,ne znam kako se nije skrljao niz one stepenice kad nije ociju skidao sa mene. O RADOSTIIIIIIIIIIIII nije prestao da bulji ni kada sam se popela. O RADOSSSSSSSSSSTIIIIIIIIII glava mu je ostala na vratima kabineta za srpki. Ja sam samo kolutala ocima.  [u drugom delu posta "o,radosti" je bilo upotrebljeno KRAJNJE i POPTUNO ironicno].

Cetvrti cas bio je srpski. Krajnje nezabavno,osim sto sam uspela da uslikam simpatiju,a i tog lika sto bulji,nazalost.

Peti cas je bila istorija. Nismo radili nista. Nisam ni videla simpatiju.

Sesti cas je bila bilogija.  Posla sam sa drugaricom u wc. I dok smo bile u wc-u,za vreme odmora,ja sam posla da pustim vodu nogom,ona je posla da pljune u solju,jer jo je bilo gorko u ustima [???]. I tako je pljunula na moju voljenu cipelu,cizmu,kako god. Sto ne bi bilo nista strasno da meni te cipele ZIVOT znace. Vec je bilo zvonilo za pocetak cas,a ja sam uzela maramicu u ucionici i posla u wc da obrisem to CUDO sa svoje voljene cipelice. Kako sam trcala,da sto pre stignem,ispred ucionice sam se okliznula,i zamisli samo,u koga sam udarila>u simpatiju. Dobro,pa nisam u onog lika,oci bi mu ispale,pa bih jos ja ispala kriva.  Vratila sam se na vreme,ali dusevni bol koji sam pretrpila zbog pljuvanja i padanja NA simpatiju nikada nece preci.

Eto,izjadah se.

Pozdrav svimaaaaaaaa!

Ucim geografiju danima.

Privreda Srbije. Ucim,ali polako ide,puno je ruda. Sada znam. Moram znati gde se vadi koja ruda. Sreca pa jos ne moram znati sve rudnike. Razumem ja da treba biti informisan,ali ipak...da li ce me neko kada odrastem pitati:"Gde u Srbiji ima hroma?". I da li cu se ja tada zaista secati da je to u rudniku Deva kod Djakovice? Sumnjam. Ali dobro,sto bi rekla jedna nastavnica,uvek mora imati materije za ucenje,ako nista,da mozak ne otupi.

E. Imam kontrolni iz muzickog u ponedeljak,sto ne bi bila tako losa stvar da nastavnica ne trazi APSOLUTNO SVE sto ima u knjizi,i da ne prepisuju bas svi,dobro,28 od 30 djaka na tom kontrolnom,a ja necu da krsim svoje nepisano pravilo,a to je da nema prepisivanja. Naucicu muzicko,desetak strabna napamet,a gde to izlapi,posle testa,sam Bog zna. Uvek kada naucim muzicko napamet,zaboravim vec do sledeceg casa,kada nastavnica vraca testove. Ali bolje i da znam dva sata nergo da ne znam nikada,kao moji drugovi. Jednom sam pokusala da prepisem i to je bio apsolutni fijasko. Ne smem ni da se setim.

A za komentare od juce>hvala puno!

Nisam ni nameravala da se menjam,ne vidim razlog. Samo...zelim,eto,da imam drustvo dok ne nadjem prave drugove. Naci cu ih,jednom.

Sada,eto,moram malo da se izjadam.

Dosadilo mi je da redovno budem vas drustvenih aktivnosti mojih drugova. Mislim. Kolega. Ali je to logicno,posto se ne sminkam kad idem u skolu,ne nosim nove zlatne patike i srebrenu koznu jaknu i nisam drska prema nastavnicima. Ali nije feeeeeeeeer.

Zar moram da budem ista kao oni i donekle propalitet da bih mogla da se druzim sa njima? Izgleda da da. I sada mi je muka od toga sto imam jednu jedinu drugaricu.  Mozda dve,uvrh glave.

Mislim,kul sam ja sa svima,sa apsolutno svima. I sa NJIM. Ali mi je glupo da budem izolovana jer sam odlican djak ili jer ne slusam narodnjake. Fljaks. Ali ja necu da se menjam. Samo. Samo.... treba mi vremena da nadjem nekoga ko mi je slicniji. Samo to.

A do tada....mogu da sanjam o zurkama,vezama i nekom vecem druzenju.  Ali.bice.bice.

Avaj. Razmisljala sam,i shvatila da mi se JAKO svidja decko koji je iz tog...hm..malo "fensi" i malo "mangupskog" drustva. I da se ja svidjam jednom decku,ili makar tako izgleda.

E sad,taj koji se meni svidja je,kao i svaki drugi decak koga poznajem,divna osoba kada razgovaramo nasamo,ili sa bilo kim ko nije iz tog njegovog stalnog drustva. Ali,kada je sa drugovima,postaje uzasan.  cak nece ni da me pozdravi. A jednom smo proveli 3 sata sedeci i pricajuci sa jos par drugova. I poznajemo se. Bas zivot zna biti glup.

A ovaj drugi,koji STALNO gleda u mene...je...ne znam. meni se ne dopada bas. I opet je plav. Mene idu plavi decaci. Svi koji su mi se "udvarali" su bili plavi. Kako? Zasto? Why,oh why?? Zelim nekog lepog crnookog decka.

Eto,izjadah se malo.

Makar znam da mi vi necete zameriti.

Pozdrav svima!

Pretpostavljam da ce se izvesni blogeri naci uvredjeni,ali moram reci da ne zelim nikoga da uvredim,vec iskljucivo da iskazem svoj stav,uopsteno.

Prosto me fascinira kakve "tripove" mladi danas imaju. Ne kazem da ih ja nemam,ali ja,za razliku od vecine,slusam starije,i izbegavam da cinim zesce gluposti i imam vece provale.

Volim pank. Obozavam. Voli zesci zvuk,ne mogu da uzivam u "gnjecavim" pesmama. Uvek sam iskrena,energicna,i relasta sam. Mrzim lazi i pretvaranja. Mrzim socijalne nepravde. Ne podnosim glupe izjave i debilno ponasanje.

Ne mogu da verujem da u vreme informacija neko ne zna da je metal vrsta muzike,i da je devojka koja fura taj fazon metalka,a ne METALIKA.

Ne mogu da verujem da neki kazu da slusaju pank,metal ili slicno,i onda odvale da su ceo dan trazili novi album Britni Spirs.

Vec rekoh da mrzim pretvaranje,i mrzim folere. Mrzim kada neko kaze da je panker da bi bio "faca" a da to ne voli da slusa?

Cemu maske,pretvaranje? Zasto su ljudi toliko glupi i licemerni?? Sta se desava kog djavola u ovom svetu? Jel sve ovo poludelo?

Ili sam ja poludela? Nema veze.

[kupila sam martinke,10kopci,ali modernu izvedbu klasicnih,lakse za obuti. i uvukla sam fluorescentno zelene pertle u svoje crne starke. ]

Zanimljivo je da stalno zaboravljam na ovaj blog,a onda kada se setim,i vratim,budem malo starija,mnogo zrelija i svakako MNOGO drugacija.

Hormoni. [moram imati opravdanje ]

Dakle,godinu dana sam starija,bio mi je rodjendan prvog februara. Drugu godinu sam tinejdzer. Jos samo 5 godina i prestajem nositi to cudno teen u broju godina.

Stalno menjam raspolozenja,stavove...jedino sto je uvek isto jeste moj uspeh u skoli. Hvala bogu. U stvari,hvala meni i mom mozgu.

Onda...sada trebam da se upisem u gimnaziju. Prijemni je za 3 meseca. Nema frke. Presla sam zbirku iz sprkog jednom,iz matematike 1 i po put. Za mesec dana.

Zaljubila sam se. Djavo me odneo. Ali problem je sto se i moja drugarica zaljubila u njega. Nema veze.  Jos tri meseca cemo biti tu,a posle...on ce u filolosku,smer nemacki,a ja...ko zna.

Zatim,prosla me je crna faza. I dalje volim svoje karirane stvari,ali sam normalna. Prvaci su me se plasili. Sada ne mogu.

Sta bih jos mogla da pisem...ne znam.

A,da,bolje se slazem sa svojim drugarima fenserima. Neka ih,ne znaju deca za bolje.

Pooooozdrav svima!

Lalala.

Tako nebitna i lagana stvar kao sto je prijemni ispit na kraju 9. razreda osnovne skole,
je ujedno i stvar koja toliko brine djake,da ih hvata panika do faze kada pocinju da vriste u novembru...
a prijemni je,zamisli,u JUNU.

Ali,i mene hvata panika,sada sam vezbala srpski,lepo mi ide,lako,bila sam na takmicenjima,matematiku ne smem ni POGLEDATI,ali imacemo pripreme,i necu ni da mislim o tome.

Psihicki sam dobro. Grudvala sam se danas,neko me klepio u glavu,verovatno je to.

Pomirila sam se sa time da su oko mene vecinom sve sami likovi,koji se guraju da slusaju Stoju,a sada ce jos na Rihanu. 

Neka dece,nema se drugo.

Inace sam srecna,idem u svajcarsku u cetvrtak,nema skole 4 dana.

Nema ni ludaka. Ni Rihane.

Eto,ukratko.

Pozdrav,dobri ljudi!

Hvala dobri ljudi,

sto ste ostavili komentare!

A sada,da napomenem,za pocetak,
da ja nikako ne diskriminujem ljude bez obzira sta slusali,oblacili ili kako izgledali. Cak,moja najbolja drugarice ne slusa isto sto i ja,a izgled je neuporediv.

Mene samo nerviraju oni koji se prave da su nesto drugo,i koju su sada kao "fensi" a u stvari pojma nemaju ni o cemu u zivotu.

Ja ne slusam muziku koju slusam da bih ispala drugacija,ne oblacim se ovako kako se oblacim da bih bila drugacija,vec zato sto ja to zelim,i zato sto ja to osecam! Ali ljudi to ne razumeju. Oni misle da se ja foliram. A i oni koji to ne misle,izbegavaju me u sirokom luku jer sam ja,dabome, "Cudna" zato sto nisam fensi.

A mene izludjuju oni koji se onasaju kao fenseri samo da bi ih primili u neko drustvo. I sa njima se necu druziti,nikada! Mozda nisam u pravu,ali eto,da znate i moj stav. I moram reci da se osecam jadno jer me neki izbegavaju zato sto slusam nesto drugo,i zato sto izgledam drugfacije,i vredja me sto foleri misle da se JA foliram,a izludjuje me sto se drugi mesaju u moj zivot,a to su,sticajem okolnosti,ili ko zna zasto,iskljucivo fenseri. Pa sad nek ispadne da sam fenseromrzac,ja sam rekla sta mi je na dusi!

Pored toga,kupila sam crni duks sa sivim kockicama. I svi me pitaju jesam li poremecena,u zalosti ili nesto trece. Evo jos jednom,svima na svetu koji ne shvataju:
NE,NISAM POREMECENA,NISAM U ZALOSTI,OBLACIM SE TAKO KAKO SE OBLACIM JER MI SE DOPADA,I SAMO JER MI SE DOPADA,I JER OSECAM GADJENJE PREMA JADNIM STVARIMA KOJE NOSE UZORI DANASNJE OMLADINE,OBLACIM SE PRISTOJNO,MANJE KOLORITNO JER MI SE TO SVIDJA,A NE JER IMAM NEKI PSHIHICKI ILI FIZICKI RAZLOG.

Evo,sada,nadam se da ce svi shvatiti,i prestati da me smaraju jer sam,za ime boga,dosla u crnim starkama u skolu.
Evo svima,da znate,da prestanete da me posmatrate kao debila,jer to nisam! Ja sam najobicnije dete,isto kao i svako drugo,koje ce obuci crni duks jer mu se svidja,a ne iz principa ili nceg trecag! Zasto niko nece da shvati??

Poz svim blogerima,
da smo zivi i zdravi jos godina sto!   

Dakle,

ja sam redovno,s tim sto imam par muka.

Prva,dragi mi i mili fenseri (koji su usput i pored mene,i ispred i iza mene,i levo i decno. SVUDA ] ne uspevaju da SHVATE da postoji nesto sto nije turbo folk,ili lepa nam i bajna Rihana ili Britni [ne mogu vala da pisem kako treba imena,dodjavola.] Ne ide deci u glavu zasto bi neko slusao rok,pank,metal ili bilo sta sto nije prosto,nema veze sa golotinjom,kada moze da uziva u blagodetima Seka,Ceca,pesama ciji su motivi gacice i brushalteri [bez uvrede svima koji ovo slusaju] . I sta sada ja da radim,sem da ludim? Da li zaista danas vazi,makar u beogradskim krugovima tinejdzera ono divno "Sto manje znas to vise vredis"? Da li majice i mozgovi danasnje omladine postaju sve manji? Zasto se,kog djavola decaci oblace u roze? Zasto devojcice izgledaju kao pevaljke? Zasto je fazon ako zabodes 8 keceva zaredom,i opsujes nastavnicu? Mislim,ja jesam uzoran djak,ali nisam uvek skroz tu "streberasta". Imam neke falinke,ali ih zadrzim u sebi! Zasto je fora psovati u lice nekoga ko te uci da ne zavrsis sutra na ulici? Zasto je fora cerekati se kao moron kada dobijes keca? Mislim,zar ne treba da ti bude krivo? Juhu,ima li koga? Kuc kuc? Supljina. Mozdana supljina covece!   Kakva jedna,dve mozdane supljine.

A druga stvar,koja me izludjuje u skoli,jeste sto me svi zezaju,kao imam stomak,kao,nije ravan. STA NJIH BRIGA ZA MOJ STOMAK??!!! Moj stomak,moja stvar. NE tice se njih. Nek idu i zabodu slusalice sebi u usi,mozda cak i prodju kroz mozdanu supjinu,i izadju na drugo uvo,kao i sve ostalo,i nek slusaju odu gacama i drugom donjem vesu.

Zdravo svima!

Evo me opet.

Nedelja je,ali moji roditelji rade i danas,pa se javljam iz kancelarije. Nema niceg posebnog,kupila sam jedne nove crne pantalone,karirani sako u punk stilu. Želela sam iste tole,ali su zajedno izgledali kao pidžama,pa sam se odlučila za navedenu kombinaciju.

Danas nisam morala da hranim nijednu od 7 ptica,niti da im menjam pesak na dnu kaveza,a i gušte i tarantula su danas izbegli moju brigu. Sutra ću to morati nadoknaditi.

Iako je užasno hladno,morala sam i da operem kosu,pa mi se sada ukočio vrat jer sam izašla van odmah po pranju kosice. A kako je imam puno,guste je i srednje duga,nikada je ne uspem osušiti do kraja. Zato,zbogom okretanju glave naredna 2-3 dana,ali me to ne brine,ionako je ne mrdam previše.

Videla sam danas jednog dečka,sladak je bio,ali je mešavina fensera i pozera. Onaj tip koji sluša ili narodnjake ili domaće zabavnjake. A takve ne volim. Ja nikako ne mogu da nađem nekog lepog dečaka koji sluša rock,punk,ili hajde,ako baš baš mora,prolazi i neki pop,ali da to nije seljački.  A ipak,nema ni jednog jedinog EMO dečaka,svuda sami fenseri,reperi ili metalci (mada mogu i oni,ali..nekako su malo otkačeni) a rokera i punkera skoro i da nema.

I hajde što nema nikoga ko sluša tu vrstu muzike,ali da niko od mojih prijatelja nikada nije čuo za Clash (??!!),Sex Pistolse,Guns n Roses,ili malo ređe: AFI, IKTPQ ui slične,i da se svi zgade kada čuju električnu gitaru me baca u depresiju. Pa hoći li ikada naći nekog normalnog dečka da mogu sa njim da prokomentarišem novu HIM-ovu pesmu,ili da mu pustim London Calling da ne napravi facu kao da je na samrti?

Eh...žudim da odem u London i nakupujem sebi dobrih diskova,punk,rock,samo da ne smrdi na turbo folk. I da nađem pantalone u kojima neću izgledati kao sponzoruša,jer su ovde,u ovoj jadnoj zemlji sve takve. Želim nešto karirano....Nešto što ne vapi da bude stereotipno,nešto van klišea! I zašto me svi gledaju kao debila kada se pojavim u crnim Starkama? Ili u sivoj majici? I zašto svi misle da sam poremećena depresivna likuša?

Ah..ah...

Ne mogu više da se nerviram oko toga...

Pozzić svima!

Evo,da vidite cime se bavim u slobodno vreme,jedan moj noviji rad:

Zdravo svima!

Evo me ponovo,nakon velike pauze,opet sam sa vama!

Starija,zrelija,ali opet u problemima licne prirode,samo drugacijim ne go pre.

=)

Sada vise nisam usamljena,bas usprotno,ali imam osecaj da me iskoriscavaju svi koji stignu. Pa se ponekad najlepse i druzim sa ljudima koje proznajem preko interneta. Nadam se da ce se par stvari promenini,makar malo da se izvucem iz ovog "bedaka" pre prijemnog ispita u junu. Znam,znam,ima vremena,ali brzo prodje,a ja nemam bas vremena da radim na sredjivanju odnosa. Bice bolje,ne sumnjam. Osecam se ok,iako je i vreme i stanje oko mene zaista lose i ruzno,odrzavam psihicku stabilnosti,i zapocinje blog ponovo,ali cu ostaviti stare postove kao deo mog zivota,jednu od faza kroz koje sam prosla takom zivota.

Pozdrav svima!

Cao ljudi...Cega ima? Meni se owa bela boja ne svidja,crna mi je bila lepsa...Trudim se da se vratim mom vecnom optimizmu-ali da uspevam-ne mogu reci. Utesila sam se napravivsi free forum zezanciju,i to mi je zabava. Na tv-u je stari film,iz 70-ih,i razmisljam kako ne bih volela da zivim u tim vremenima. Ne znam sto...Izgledaju tako srecno...Jesu li bila??

Cao ljudi...

Opet sam sama u kutji...I usamljena...i ispalila sam druga koji me je pozwao da dodjem kod njega...ne znam shta mi je....tako sam usamljena i tuzna...zhiwim daleko od swojih prijatelja.....ne znam shta da wam kazhem.....osetjam se kao izolovani kreten....kao da me obuhwata depresija...chak sam pochela da slusham klasicnu muziku na kompjuteru...to je lepo,i to je kultura,ali ja sam mlada,treba mi neshto da djuskam,a ja sam pochela da slusham samo Betovena,Baha i darkere...iako imam zhelju za zhiwotom,ipak se osetjam tako umjrtwljeno....nema nikoga na netu,iako trenutno na internetu ima nekoliko milijona ljudi,a za mene kao da ih nema...i kao da je swe zamrlo...sem zwucnika iz koga se chuje:"I'm going under". A to nije u mom stilu. Ja sam uwek bila wesela mala curica,a ne neka dewojka u dark fazonu...Kako je zhalosno biti owako tuzhan kada si owako mlad....hvata me owa tuga kada god sam na raspustu,sama...i trudim se da se ne widi...ne zhelim da me moji dragi roditelji pogreshno swate...ja nisam nezadovoljna onime shto imam,vetj sam samo tuzna i usamljena...i ne widi se,hvala Bogu,inache ne znam shta bih...mada,sumnjim da sam jedina...Ipak,samo ponekad proplachem,kao sada...i onda samo obrishem suze,ustanem i nastawim dalje...Trudim se da ne budem,owako na dnu,da prestanem da tonem...To nije zbog nezadowoljstva u materijalnom,vetj u psihickom smislu...opet drzim swoja osecjanja u sebi..juche sam plakala u krewetu...nishta posebno,samo neka tuuga,kao rana,kao crna rupa iznad mene...razmisljala sam kako je zhiwot tezhak,i kako bi bilo bolje da vetjna praznina (smrt) nastupi shto ranije...ali netju se ja ubiti...ja sam kukavica,pa ne morate da brinete....i nasam bash toliko depresiwna uwek,samo me ponekad uhwati...imate li ideju da mi pomognete?

PozZzZz

Ljudi,bolje se osetjam. Gulanfer,hwala ti puno! Mnogo mi je pomogao twoj komentar!!

Mislim da sam bila prewishe kriticna prema juche,ali ipak ostajem pri prethodnom postu.

Juche sam chitala swoj dnewnik na kompu,koji je jako filozowski,pa tju sutra prepisati nesto iz njega.

Bye!

Ja ne znam sta se desilo sa mnom...Uopste se nisam obradowala novoj...A tako sam htela...

Dochek u mojoj kuci je bio jadno smoran i los...Najgori dochek ikada....Bilo nas je 10-oro,i bilo je jadno..

Znam koliko sam se kao mala radovala...O bozhe,kako sam se samo radovala. Plesala,pevala...A sada,samo sam svima chestitala,glumila radost,bacila petardu i otishla na spavanje...Niti srecna,niti uzbudjena....Ne znam shta mi je. Ponasham se kao odrasli. A ja to nisam,i ne zhelim da budem...Ja sam samo josh jedno dete,iako to moji drugovi izbegavaju. Oni mosle da su neshto odrasli i ozbiljni. Ja se josh uwek ponekad igram lutkama-u 7. razredu-pa shta?? U chemu je problem? Mene zbog toga ismevaju. MA briga me...Imam 60+ godina da budem matora,a samo josh 5-6 da budem dete. I treba da uzhiwam!!

PozZzZ

Malo sam u frci-pomazem mami oko priprema za docek,pa sam samo svratila da vam cestitam:

Srecna nova 2007. godina!!