Miladin Žarić - Veliki Srbin

Неговано

*

*

*

*

*

на Златибору.

...

Artweaver

Ako ste na brzaka bacili pogled na priloženu fotku, verovatno prvo što Vam je palo na pamet, da je u pitanju screenshout PhotoShop - a. GREŠKA !

U pitanju je fenomenalan, besplatan program za obradu fotografija koji je odlična zamena za PhotoShop. Ne samo da je po izgledu klonirani PhotoShop nego i po svim ostalim funkcijama i alatima, čak su i prečice na tasturi identične.

Moj prvi utisak je više nego fantastičan i preporučujem ga svima koji nemaju zahtevne dizajnerske potrebe. Posebno će dobro doći na onim računarima (čitaj po firmama i sl.) na kojima mora biti licenciran softwer, kao adekvatna zamena za mnogo starijeg brata.

DOWNLOAD

Spava mi se

Danas

Bila gde sam bila, ručala gde sam ručala, a tamo navalili

-Popij češu vina

-Neću

-Popij, vidi što je lepo, rumeno

-Ne volim Ružicu, neću

-A Vranac? Vidi kako ti se smeška.

-Neću i tačka, kad vozim ne jedem ni salatu sa sirćetom.

Baš sam pravi baksuz!

Krenem sad prema kući, tri trake, ja nešto ne volim da sam u sredini.

Klackamo se složno, pogledavamo na semaforima.

Milina.

 Ubacila u treću, i natanane, setih se da mi jedan gundja kako vozim, pa taman da dodam gas....

Kad.....

I jaaaaoooo...i jaaaoooo.... muka me uhvatila, stomak me zaboleo.

Iz suprotne pravca, zaleteo se jedan srebrni, baš lep automobilčić, preskoči onu travicu (zašta li služi da mi je znati), zalete se u naše tri kolone (pazi naše, ko li mi je dao da bude moja?)

Kad je nastao krkljanac, okretanje volana, kočenje, škripa guma, kao na filmu, ali nigde kamere.

Prvo opšti haos, mene zanese levo, ja okretoh volan, onaj ispred mene opsova celu familiju i tri kontinenta, trube, kao da je Guča, i sve u sekundi prestade.

Tišina na trenutak, jedna žena poče da povraća, neki se krste, svi izleteli iz kola, osim onih koji su napunili gaće pa ne mogu....

Lepo!

Adrenalin se prosuo!

Uživancija!

Ih, da sam popila onu čašu vina, pa se ja zaletela u ceo taj rusvaj, koji bi to post bio. Nije mi se dalo, pa to ti je. Ovako

Pitam se pitam...

Nije mi jasno, na početku veze postajem

ili

tepa mi

volim i kad kaže

ili

A onda, neprimetno te životinje nekako odrastu

postanu

ponekad

često

Нешто ме вуче ка теби...

И то је тако.

********************

Само ми реци, молим те, колико отрежњења је потребно да бих одрасла? Не схватам... није то као да једеш сладолед.... не не, то уме да те пукне по сред челенке. Да не знаш одакле сад слете та кофа пуна гована, право на твоју главу? Ничим изазвана.

Шта јој би?

Није ни то најстрашније, да знаш... очистиш се темељно. То се зове отрежњење, научих.

*************************

Обе, кунем се, обе Пијавице су направиле чудесно тужне фаце схвативши да имам права на Надокнаду од Државе. Као да ми дају из свог џепа. Није то тако страшно, осим што сте ме три до 4 пута враћале по највећем Сунцу са све клинцем у колицима да се враћам по "пар папира који ће доказати...".

Јебите се, мислим се, ал мислим и на Клинца. Каква год да је - Надоканда је. Платиће вртић на неколико месеци и грејање. Нове ципелице код Тодора. Неко рече - нисам довољно богат да купим јевтино. Плаћа Држава. Не ја.

Тражим посао.
Тражим ново парче неба.
Тражим Право да се Надам.
Тражим да ми помогнеш око отрежњења...

Хало?

Cveće sa Durmitora

Duga noć

Duga je duga noć kad nekog nema i kad.... Mesec ne čuči na nebu, nego ode Lun a

da se skrati noć, svi krerenuli na

pa i Mujo, to jest AnaM

Pivce je bilo baš za živce

i ja drmnula

dobro da nisam

Neki su  a neki

posle sam svratila na splav

Gricnula

u sitne sate pošla sam

ali delovalo je

moj pratioc ne poznaje teren, pa smo zabasali u

počinje li da mi se prividja? Videla sam

a pred svojom kućom

posle svega treba mi

uf, jedva sam se učantrala, a sad ugnjavih, nema više

Birfest - veče I

Stavila sam privezak koji mi je A. donela iz Amerike, malo posrebreno srce na kojim sitnim slovima piše Follow your heart.

Sedele smo u nekim smešnim jastucima, A.-ine glatke pocrnele noge su se presijavale pod otvorenim nebom i neonskim svetlom, a ona je trabunjala o pirsingu na jeziku i kako će joj to pomoći da ne trpa u usta prste i olovke. To je dobro za nas sa oralnom fiksacijom. Možda sam i ja baš tako fiksirana, sinulo mi je, s obzirom na to koliko volim da...

A-in brat nam je plaćao pivo, a njegovi oratci su nam dodavali džoint. Posle par dimova osećala sam se kao mali otpornik u prostom električnom kolu, i baš takvu me je A. odvukla na Kamikazu. Sladak ukus dekadencije dostigao je vrhunac na najvišoj tački te nesvrsishodne skalamerije, pomislila sam kakav dolče vita i jasno sam videla kako mi se stomak i sise uvlače doboko u unutrašnjost tela, namerivši se na samu srž moga bića, dok je čekić adrenalina jezdio natrag ka zemlji. (kakva trula rečenica)

Jutros sam imala jasan spisak čega želim da se odreknem:

-         alkohola

-         trave

-         lakog (po)davanja

-         kretenskih rečenica kao što je ova poslednja.

Ništa nismo savatale. Preksinoć sam postala potpuno glatka na određenom mestu i to samo sa jednom svrhom, koju nisam uspela da ispunim. Od piva i vode, i trave i piva užasno nam se pripiškilo, a kad si tako gladak dole, mlaz gubi usmerenost, preliva se i klizi niz butine i listove, tako da taj davno naučeni, već refleksni čin završavaš popišan. Slatka regresija. Matorci se pripijaju u gužvi, dotaknu te prvo ovlaš, a u odsustvu negodovanja ščepaju te slobodno i gladno, zadovoljno misleći da su to samo fleke od piva.

Pre neko veče šetala sam s Dušanom. Otišli smo na Taš, ja sam se ljuljala on me je naslonjen na klackalicu čekao i pridržavao mi torbu. Nema ničeg erotičnijeg od tipa koji drži žensku torbu. Uvek na određenoj udaljenosti od sebe, kao neprirodan nametnuti produžetak svog tela, ali sa ozbiljnošću čuvara dragocenosti.

Pričala sam mu o letovanju i tipovima, a kad je njegova začuđenost postala izraženija nego što sam očekivala od osobe tako otvorenog uma, rekla sam mu:

Dušane, kapiram da ja živim ono što bih volela da pročitam u nekoj knjizi. Mnogo seksa, patnje, opijata, muzike, lepih spontanih oslobođenih rečenica, bezdana i ekstatičnih vrhunaca.

Dušan je klimuo glavom i nasmejao se – Zanimljiv redosled. To me je nagnalo na razmišljanje. (još jedan izlizan spoj reči). Onda mi je pogled skliznuo na Dušanove tanke prste pijaniste, pa na njegovo međunožje. Svaka zrela misao bila je daleko izvan mog domašaja.

nemoj mi oduzimat šutnju

I da sam ti samo tamnica, zlatna krletka u koju puštaš sve svoje strahove opet bi noćas zauzdao konje pored mojih usana.

Potez sam pera koji ostavi zarez na tvom dlanu.

Granica sam svih tvojih kaosa, pa puštam čuvare da ne udaraju pečate kada bježiš po dah razuma. A on ti slatko šapuće poput uklete kutijice s balerinom bez noge.

Cirkus ovdje ne gostuje. Imamo samo loše izvježban igrokaz sa jednim činom i 2 lutke popucalih šavova.

Ostavit ću noćas pustinju ispod tvojeg prozora. Odavde do Sibira pregršt neispričanih tragedija, pa ti ukazujem na to da oprečno ludilu nije čista svijest nego samo obrnuta proporcija tog istog uma.

Potpuno definirana sam ti apstrakcija. Nacrt koji se u tebe potpuno uklapa. Pa me hraniš svim tvojim napetostima.

Dodatak sam svim tvojim stimulansima, potenciram ih na entu. Bez ijednog dodira. Korijen sam mašte koja kreće iz tvojih zjenica. Pa me razapneš na križ vlastitih grijehova.

Bludnica sam. Sram sam skinula poput stare košulje. A ti me izgladnjuješ, te poslije ubireš sokove. Nasloniš me na zid i istražuješ sve proreze, da ti nisam možda skrila još ponešto što ti nedostaje.

Dekadentna sam u neumjerenostima. Potičem te na halucinacije, koje uspješno prisvajam pa te od njih odgovaram sve dok se ne stvori ovisnost.

Imam poneku šutnju za svaku tvoju strepnju. I lavinu odgovora za sve tvoje neizgovorene objede.

Znaš da sam neprocjenjiva i jeftina, koncizna i savršeno nedorečena.

Lascivna sam. Prijestup za koji se ne odgovara. Nisam kažnjiva. Samo sam plod svih tvojih nagona. I u to sam te savršeno uvjerila.

SARMIRAS I KOKETIRAS,

ogledajuci se u mojim ocima.

Setam i razmisljam, nosena ulicama.

U usima odzvanja grad.

Njegov eho udara o zidine duse.

U meni si.

U tebi sam.

Budi tu.

Gde god stignes, vodi me.

Nosi me svojim ulicama.

Podsecas na detinjstvo.

Mirises na uspomene.

U prolazu... jučer...

Jučer, negde, neko.... doživeo, čuo, video...

1.

Ulazi devojka u apoteku

-Daj tabletu za ono.

-Koje ono?

-Kad mu se neće.

-Za tebe ili za njega?

-Moreeee, za njega....

Posle desetak minuta ulazi mladić

-Daj tabletu za ono.

-Koje ono?

-Kad mi se neće.

-Za tebe ili za nju?

-Moreeee, za nju, da je uspavam....

2.

-Ja bih da kupim tablete.

-Koje, kako se zovu?

-One male bele što sam prošle godine pozajmio od komšije.

-Šta vas boli?

-Ništa, ali volim da ih imam kad zatreba.

3.

-Ima li nešto protiv naduvanja?

-Stomak se naduo?

-Jok, komšinica, hoće da pukne od muke na moj novi TV

-Mislite li nešto za smirenje?

-Jok, za zavese, da ih vetar oduva, zaklanjaju mi TV.

4.

-Jedan fruktus.

-Fructus? Za šta?

-Pa, za mene.

-Fructus je ime fabrike, postoje tablete, čajevi, sirup, šta vam treba?

-Što si neljubazna, hoću ono što sitno piše za podmladjivanje, spremam se na more, a ne mogu da udjem u kostim.

ISKRE

Posmatrajući odnos izmedju mora i kopna,

javlja se u nama bezbroj pitanja. Ne umemo

da odgovorimo ni na jedno. I dok se u nama

roje sve nova pitanja, mi uzalud tražimo

odgovor na prvo koje smo sebi postavili u

trenutku kada smo sa gorskog visa ugledali

dotle nevidjeno more.More i kopno.

Sta je tu slika, a šta okvir?

(I.Andrić.)

_____________________________________________

Meni su ovog puta bile dovoljne iskre. Donela sam ih na

dlanovima. Sa sjajem sunca i ukusom mora.

*

Hvala na razumevanju

Homeopatija

Homeopatija

Lepa reč, mora da nešto lepo i znači. Pošto sam ja žensko, a za njih se smatra da su glupave, upitam ti ja jednog drugara da mi objasni šta je to homeopatija.

Pokušao je, nije da nije, ali meni nikako nije jasno. Kaže on meni, taj drug, homeopatija ti znači: slično se sličnim leči.

Uh, pomislih ja, to je nešto mnogo moćno.

-Slično sličnim se, kažeš, leči?

-Baš tako, srećan on što sam ja najzad shvatila.

A taj moj drug se udario, noga  mu otekla. Nanišanih ja, pa ti ga šutnuh po nozi. On samo dreknu, a ja ga priupitah

-Da li ti je sad lakše?

Moj komšija nešto pokvario stomak, a ja imala neko meso od supe koje sam ostavila u frižideru i otskitala. Sva srećna donesem ja to meso njemu, kad je pokvario već stomak, da mu dam nešto slično. Mal čovek nije umro, skoro da je i hitna pomoć dolazila, nezahvalnik, nema pojma sa životom, trebao je da ozdravi, a ne da dobije .....

Ne znam da li to važi i za ostale stvari. Ispustila mi guma na kolima, pa da izbušim i ostale tri, do jutra će valjda sve biti napumpane.

Nedostaje mi do bola

Nedostaje mi odbojka

Nedostaje mi Coca Cola

Nedostaju mi cigarete

Nedostaju mi sokovi i vino

Nedostaje mi more
Ali najviše mi nedostaješ  TI

Livadama duše

{ Poslao Lady }
{ 22:48, 19/8/2008 } { 5 komentara } { Link }

*

*

*

*

Lagano, ka jugu, do mora.

davanje

{ Poslao nemiri }
{ 04:07, 19.8.2008 } { 34 komentara } { Link }

tražim
da bi
davala

 

Steve Pellerin

propast

{ Poslao voja }
{ 16:45, 18/8/2008 } { 18 komentara } { Link }

                                                                                                                                                                    

                                                                                                                                                                                                                                                                                                

propast ne poznaje granice.
još uvek je daleko od njih. ponekad kada im pridje, ispituje ih.
voli da ih pomeri, kada je u prilici.

moja propast je šarmantna i hipnotišuća.
ona je lepša od hiljadu lepih žena.
ona je snažnija od hiljadu dizača tegova...

moja propast je prava zavodnica, koketna.
ona dozvoljava i drugima da u našoj igri učestvuju.
znam da joj nisam dovoljan i nesebično je delim.

kada smo sami gledamo se dugo. tada je nežna.
ponekad otvara kišni mantil i pokazuje mi svoje bezdane.
otkriva mi svoje tajne. pažljivo mi sklanja pramen sa vlažnog čela.
njen dodir je mek kao svila...
njeni su poljupci hladni.
pogled uvek vatren.

njena jedina konkurencija je moja smrt.
ona to zna i zato žuri ka njoj. žuri da se sa njom obračuna,
kao stara, ljubomorna supruga sa mladom ljubavnicom.
znajući ipak, da tu bitku ne može dobiti.

jedan oftopik... čuo sam da "blogeri" tvrde da su medalje na olimpijadi
u stvari napravljene od olova...
pa kad tvrde "blogeri"... mora da je tačno..
kao i za sve drugo što tvrde "blogeri" ;)

Muvanje

{ Poslao poglavica }
{ 22:40, 16/8/2008 } { Posted in Simple Life } { 22 komentara } { Link }

Bio sam pijan kao tresak te noći, nisam sasvim siguran, ali mislim da mi je konobar otvarao drugi litar vinjaka te večeri. I dok sam prebirao po žicama gitare navaljen na obližnju šipku koja je bila više nego odlična zamena za ravnotežu u nogama, moje zajebane plave oči, koje - iako su kolutale nepravlnim pogledom, uspele su da uoče plavušicu par stolova od mene kako pilji u mom pravcu...

Jel to ona posmatra pijanu budalu ili joj se dopada svirka, bila je misao koja me je možda mučila te noći a možda i ne, ko će ga znati, ali pretpostavimo da je to tako, s obzirom da crne rupe u glavi nakon ovakvih noći ne dozvoljavaju da se sazna prava istina...

Kako god da je bilo, nakon svirke prišao sam joj i ponudio da je vodim na burek.... Međutim, ništa od te romantike... Plavušica je kulturno odbila i krenula u nepoznatom pravcu... O jebem te mene, zar ti je to najpametnije bilo što si u tom trenutku mogao da izvališ...

Par nedelja kasnije, ponovo smo upleli poglede, ja za šankom a ona za stolom s nekim tipom koji se topio od miline...

- E neće moći tako, pomislih..

- Slušaj bre Karambo i ti Petre, ima da odete i da mi uberete negde buket cveća, pod hitno, - kažem ja ortacima...

- Dal si bre ti poludeo, gde da ti nađemo cveće u sred decembra ?

- Ma šta me briga što je decembar ima da mi ga stvorite...

E sad, koje tu bio luđi, ja što sam ih terao ili oni što su izašli iz bara u potragu, to je stavka za razmišljanje, no posle pola sata vratili su se sa nekim plastičnim buketom za koji mi nikad nisu rekli gde su ga maznuli. Ja lično pretpostavljam da je sa obližnjeg groblja, mada postoji verovatnoća da su ga pokupili i u nekoj kafani...

Totalno nebitno, pokupim ti se ja sa onim plastičnim buketom, ponesem i stolicu u drugu ruku i tras izmenju njih...

- Izvini mladiću, kažem ja momku koji je sedeo do nje, moram sa ovom devojkom da popričam neke vrlo važne stvari, i umesto njoj, ja onako u speed-u, tresnem pravo njemu u ruke one plastikanere.... On me pogleda zbunjeno, uze cveće i izgubi se još pogubljeniji...

- Jesi za burek, znam jedno strašnoooo mestoooo !

- Ti si baš uporan ?

- Mislim da jesam....

Godinama kasnije, pričala je kako joj je taj burek preseo. Nije mi jasno zašto, burek je bio prste da položieš...  :)




{ Last Page } { Page 2 of 212 } { Next Page }