Aleksandar Dickov - Stihovi bez rime

...

U grudima postoji jedno mesto.

To je ono mesto na koje cesto stavljamo dlan.Mozda zato sto tu "zivi" dusa.

Niko ne zna kako dusa izgleda, niko sa sigurnoscu ne moze da tvrdi da postoji a ipak, tu na tom mestu u grudima neceg ima.

Nicim se ne mogu zabeleziti procesi koji se tu odvijaju.Ne postoji uredjaj koji ce ocitati informacije koje sa tog mesta dolaze.

Ponekad se na tom mestu stvori praznina.Stvaranje obicno rezultira necim konkretnim, samo stvaranje praznine u dusi rezultira nicim.

Dusa ima sopstvenu logiku.Ako imamo srece, logika duse uglavnom bude u skladu sa logikom uma.

Ili bar dovoljno dobro saradjuju, pa ne zivis konfliktan i frustrirajuc zivot.

Medjutim, ponekad dusa preuzme kontrolu.Ponekad to ucini um.To je ok.Posmatras procese koji se odvijaju u tebi.Zanima te ko je mocniji.Cija je rec poslednja.

Um kalkulise.Obican digitron.

Dusa svoje procese obavlja u tisini.I nepoznanica je, ma kako dobro covek bio sa sobom.

Cini se da je dusa ta koja donosi konacan sud.Mudrija je od uma.

I ume da stvori prazninu.Kako, kada i zasto dusa tako odreaguje na odredjene pojave, misterija je.

Um moze da pokusa da da odgovor na pitanje.Ali nikada dovoljno dobar.Jer je slabasan, neuk i sicusan pred silinom kojom dusa "lupi pesnicom od sto".I kaze da je kraj.

Kakva i kolika je ta praznina ne znas.Ako se dovoljno dugo bavis tim pitanjem moze da ti se desi nesvakidasnje iskustvo.

Umiris um, izvadis mu baterije da ne ometa proces stupanja u kontakt sa sopstvenom dusom.

To nisu nikakve razradjene tehnike, to se prosto desi, ako si dovoljno otvoren za iskustva tog tipa.

I onda se desi nesto predivno.Dobijes sliku tamno-sivog, gotovo crnog, malog ali beskrajnog prostora, maglicastog, potpuno praznog a opet tako ispunjenog "necim".To "nesto" osetis na kozi.Kako...ne znas.

Onda se u tom prostoru nadjes ti.Vidis sebe kako lezis na nicemu sa rukama ispod glave i dobro ti je.

Ni previse, ni premalo, dobro ti je taman koliko treba.

Odakle se stvorila ta slika, pojma nemas.Mozda to i nije bila slika.Mozda si to bio u svojoj dusi da vidis prazninu koja te je zanimala.I naposletku, mozda si niko i nista u odnosu na silu koja zivi u tvojim grudima.

Vratis umu baterije.Jadno izgleda svaki pokusaj da se objasni emocija koju si imao tada.

Zato neces vise ni pokusavati.

Da ne pokvaris ono sto si osetio.

Zakljucices tada samo, da nista sto je covek u stanju da smisli, nije ni do kolena, svemu sto je u stanju da oseti.

Ako to sebi dozvoli.

GRAVITACIJA

Вечита игра

*

bilje

gde su
nestali
Semiramidini vrtovi

Tri tačke

 A ON mi piše pisma ispod bosanskih šatora, sluša jadikovke nabreklih pevaljki kad se noć obavije oko zavičajnih šuma i drumova, cuga i verovatno merka neke cure, smeje se svojim uvek vlažnim usnama i pokazuje im onaj zamalo pa savršeno pravilni niz zuba, i ljubi me sa tri tačke na kraju...
Danima posle prvog poljupca sa njim osećala sam se kao u pesmi I Feel Free, celim telom mi je lelujala ta melodija, i onaj deo s početka druge strofe kad se od Kleptonove gitare učini da je glas, pravi ljudski glas, ima tu neka metafora koju još ne mogu da odgonetnem jer je sve tako sveže i kiselo-slatko. Već par dana ne osećam njegov miris gde god da krenem, a i shvatam da nije sve tako ozbiljno kao što se na prvi mah čini, i da neki poljupčić i ruka u donjim delovima tela ne mogu ništa da ugroze, uostalom kako ja da znam da on ne radi to isto, a i dve poruke dnevno zaista ne mogu da se bore sa prožrljivošću i bahatošću ovoga grada i on bi to trebalo da zna. Ipak, ili Nevertheless, što bi rekli Englezi ili Škoti, nešto se ovih dana malo manje bavim prozom a malo više poezijom, i ima jedna pesma ispletena takvom neodoljivom naivnošću da se možda može prsa u prsa boriti i pobediti bezobzirnost i oholost metropole, a u njoj je park ispred jugoslovenskog dramskog, i njegove šake sa dva prstena, mada nije naglašeno, osećam i znam da nakon od ljubavi, ljubavi, idu tri tačke...

Kolike potrošismo dane
ležeći jedući banane
pa spadosmo na niske grane
bez ljubavi, ljubavi...

Dobri moj doro

Djiha, djiha ... četir noge, sve četiri krute,
Djiha, djiha....
osedlao poglavica dorata
i sprema ga, vala - za daleke pute ....

Blogerke oću da me čeka ladno pivo i neš za pregristi sa roštilja
kad vam pristignem u mahalu,
dobro...de...  može i prasetina sa ražnja...
za dorata ladna kofa vode i bala sena...

... eto skromni smo i ekonomični za održavanje...

Samo još mamuze da nabacim i krećemo....
Yeaaahhh !!!

KAD IMAS SVO VREME SVETA

put

i Odisej
je pronašao
put

Лепота - Љубав - Сигурност

*

*

Blog prijatelji

Stigoh večeras iz Beograda, otvorih naslovnicu Mojbloga i samo što ne padoh u nesvest: BIBA U BEOGRADU :))))) Ovde vesti putuju brzinom munje :)))))

Da, bila sam u Beogradu kod ćerke, ali sam odavno želela da upoznam blog prijatelje iz Beograda i da se vidim sa onima koje sam ranije upoznala.

Prve večeri, Anči i njen muž, priredili su mi sjajan provod u kafiću "Nušić". Mislim da će sledeće fotke dočarati bar delić atmosfere o kojoj je Anči sve napisala na svom blogu :)))

Sutradan sam se videla sa "starim" prijateljicama sa Blogoya. Druženje sa njima je počelo posle podne u SKC-u, nastavilo se ručkom u "Poletu" , šetnjom Beogradom,  kafom u  Bulevaru, kolačima u "Pelivanu"...  Već se odavno smrklo kad smo se razišle sa konstatacijom da nam je vreme bilo prekratko :)))

Sledećeg dana smo Miriam i ja pozvale prijatelje sa Mojbloga i Blogoya. Neki su došli, neki su opravdano bili odsutni, neke smo čekali skoro do ponoći ;) Ali, sve je bilo sjajno, šalili smo se, smejali... ponekad vodili žučnu raspravu o čistoti srpskog jezika... ponekad zabrinuto razgovarali o blogerima koje je bolest sprečila da budu sa nama... mame su se usput zabavljale crtajući sa najmladjima...

Sve u svemu, vidi se na fotkama radost što smo zajedno :)))

Sinoć je, kako Anči reče, bilo "veštičarenje" na Vračaru :))) Sastale se Anči, Biba i Lanči :))) Nedostajala nam je Frili i nedostajala nam je - baterija u fotoaparatu da se slikamo :((( Ali, ispratile smo goste i zatvorile kafanu, negde oko tri sata... malo pre svanuća :))))) Pa, veštice, eto ;)

Sve vreme sam bila presrećna što sam sa ljudima sa kojima sam se "našla" na blogu. I sve vreme mi je bilo žao što nemam telefonske brojeve od još nekih sa kojima bih volela da se vidim, ali pošla sam iznenada za Beograd, a kod ćerke nisam imala internet.

I da me koleginica nije zvala i rekla da je direktor zakazao sednicu Nastavničkog veća za sutra ujutru, još bih bila u Beogradu... Našla bih ja načina da pronadjem i ostale, ali to se sad odlaže za avgust, kad planiram ponovo da dodjem.

I ko kaže da smo se "navukli" na blog?!

Eto dokaza da se može bez njega i cela četiri dana... doduše u društvu  blog prijatelja  ;)

PS Sad se vi pitate koji su blogeri bili i ko je ko :))) Na prvo pitanje ću odgovoriti: Anagram, Lanna, Shejtan, ShArgaRePiCa, Anahrist, Miriam, Drvo, Ksenix, Sljivka, Planinar, Samojedino i ja. Na drugo ćete naći odgovor ako sledećeg puta dodjete i vi ;)

ODSVIRAJ

...

DRVO ŽIVOTA

Da vidimo sada...

BEDEM

Cveće

Bela bugenvilija ili bogumila.

Ljubičasta bugenvilija.

Plavo cveće.

Marokanski dragoljub.

Dature dostižu neuporedivo veće dimenzije nego kod nas.

Hibiskus.

:)))

Marokanske džidžamidže

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

BY ONE single man over the course of his long, solitary life!

Crna ruža