Miladin Žarić - Veliki Srbin

Zašto mašeš prljavom rukom
Sama i odlučna s kaldrme
Praćena vetrom i pramenovima
Crne kose koja u kafanu putuje

Čemu taj osmeh i ovlažena usta
Nežnim jezikom što skuplja suze
Srećnih ljudi prosutih u trag
Koji vodi "na kraj sveta"

Kada "grlić" u kafani prsne
Nošen rukom tvoga sna
Seti se ćebeta ispod "dunje"
Preko svog nasmejanog lica

Prašina na tvojim štiklama
Još dugo neće biti lizana
Umorni starci treće smene
Suviše su gladni za predjelo

Ne traži vetrove u ćošku
Nižerazredne birtije na promaji
Pronađi jaku psovku za nas
Pocepaj je sa sebe na livadi

Setićeš se leta bez vetra
Bez žege i znoja na jeziku
Sa kolenima podmazanih krvlju
Žedne zemlje  željne sokova

Ne zaboravi reči starca
Sa obale nabujale reke
"Uvek na putu - nikad putnik
Nikad na putu a putuje..."

Reka zna haotično teći
Limanima kroz kubike oteta
Ponekad mirna i bistra
Našminkana divljom obalom

Korito kojim se ljudi pružaju
To je krčma koju vodiš
Žutica zemlja u parlogu
Raskidana zardjalim plugovima

Pogledaj šatru sa pevaljkom
Na usranom prašnjavom putu
Ispunjenu istim pijanim gostima
Vitezovima klozeta posle ponoći

Zamisli neku drugu kafanu
Prašnjave nožne prste i nokat
U šaci soliste za kontrabasom
Zagrljenog koricama notne sveske

Neka te ne brine krik jagnjeta
Razuzdan užarenim kolcima
To je samo otrgnuta rika
Kojom naručujem sledeću turu