Aleksandar Dickov - Stihovi bez rime

21/2/2008

Snizeno do 80 posto

Sesti slog

    Zvuk mokraće koja je vodila ljubav sa blatom zamutio se u mojoj glavi. Stekao sam utisak, da se opštenjem fekalije i blata, storila nekakva individua, ishođena ljubavlju te dve materije...
    "Pssssssst! skoro da sam bio siguran da se nešto podiglo iz blata, iza mojih leđa koja su zaklanjala ruke, što su tresle zadnje kapi iz uređaja za uriniranje po blatu.
    "Pssst - pssst!" nakrivio sam glavu, zakopčavajući dugmad od farmerki, razmišljajući kome bi jedan upišan blatnjavi kupac cipela na sniženju, bio interesantan, baš u tom neslavnom momentu uzaludnog trešenja zadnje kapi iz svog fleksibilnog organizma.
    "Vidim, pazario si nove cipelice... hahahaha, ako, ako - pa sniženje je, sad je pravi momenat!" ugledao sam neverovatno niskog tipa uglibljenog do kolena u blato. Imao je dugu, prljavu kovrdžavu kosu, koja se mrsila sa njegovom bradom negde u predelu pupka. Uzdizao je visoko svoje neodkosane obrve, puštajući bele beonječe da se prikažu u obliku velikih površina, koje su mi govorile da treba da se pripazim temperamentnog ludaka, spemnog za dijalog sa popišanim strancima.
    "Mislio sam, da se ispišam ovde, u ovo blato... Onako, seljački i bez mnogo predrasuda..." rekoh, gurajući ruku obmotanu kesom u kojoj su bile moje nove cipele u džep.
    "Deluješ mi malo prebledelo... Možda imaš slabu petlju, ali moožda ti je sniženje pomutilo mozak, pa si pobeg'o ovde da izbaciš iz sebe tu, zamućenu fikciju! Ahaha! A, jesi ispiškio brojeve sa izloga?! Hahaha, petica i dvojka mora da su bolele kad su izlazile napolje iz ćune, a?!" stezao je pesnice i mahao njima pri svakoj izgovorenoj rečenici. Pričao je u besvest, mahajući rukama, blicajući obrvama i sevajući kezom. Delovao mi je bezopasno.
    "Dođi da ti pokažem nešto. Ovo je mesto dovoljno dobro skriveno od "normalnih" ljudi, koji špartaju po centru u potrazi za sniženim cenama, pa samim tim vabi one druge ljude! Ahaha! Ljude kojima se pripišalo ili..." mahao je rukom pokazujući mi da ga pratim.
    "Inače, da ti u poverenju nešto kažem, ja sam bio tamo ali sam im pobegao. Dosadilo mi da me vucaraju sa sobom po selima kao atrakciju. Nekada davno sam bio muzičar, svirao u pet duvačkih instrumenata u isto vreme za sitnu kintu po trgovima. Jednog dana su me odveli zajedno sa ostalima. Rekli su nam da se zovemo Cirkus, namazali su nam lica belom bojom, podigli veliki šator oko nas, na čijem plafonu su odštampali nebo, i seljakali su nas od sela do sela, terajući nas da radimo jedno te isto za neki sitan honorar. Hahaha! Ludilo brate, a?" pričao je vodeći me do uskog hodnika, koji je očigledno spajao haustor sa nekom drugom, prometnijom ulicom, od one iz koje sam pobegao.
    Hodnik je delovao kao iskopina neke davno zaboravljene civilizacije. Polukružni hodnik nazidan ciglama, obasjan fenjerima koji su puštali petrolejski dim od kojeg su nas pekle oči, pružao se u nedogled. Čudio sam se prizoru. Nikada ranije nisam primetio taj hodnik, iako sam bezbroj puta pišao u haustoru iz kojeg se taj hodnik pružao. Blato je u njemu bilo nešto dublje, tako da je niski ludak otežano hodao. Desetak koraka prema unutrašnjosti tunela, omaleni bradonja je stao. Stao sam i ja ne shvatajući zašto mi je trebala ta avantura.
    "Ovo je deo gde to u stvari počinje!" rekao re nadrkano.
    "Pogle levo!" pogledao sam levo. Video sam plakat jednog od onih ludaka nalepljenih na bulevaru, sa naštampanim svečanim odelom, kravatom i nešto teksta ispod. Fenjer koji je bio zakucan baš nešto iznad plakata, oslikavao je njegove oči, koje za razliku od mojih nisu suzile zbog sagorelog gasa, nego su dostojanstveno gledale desno.
    "Jesi vid'o levo?! Pogle sad desno!" rekao je još nadrkanije. Desno sam video drugog naštampanog ludaka, kojeg sam takođe zapamtio na bulevaru. Imao je isti onaj naštampani pogled, koji je gledao levo, odelo i nešto teksta ispod.
    "Jesi vod'o!? Jedan je levo, drugi je desno!"
    "Jebiga, VID'O sam", rekoh zaglibljen do kolena u tunelu.
    "Pazi sad! OooooPaaa!" mali zarasli čovečuljak je iskočio iz blata i zarotirao se za 180 stepeni. "Ajd' sad ti!"
    Sabrao sam se u glavi i odlučio da ga poslušam, samo zato što mi je u tom trenutku izgledao kao potencionalno opasan ludak. Nekoliko kapljica blata me je stiglo po čelu dok sam se rotirao u vazduhu za 180 stepeni.
    "Aj' sad! Sad gledaj desno!" pogledao sam desno bez pogovora, i ugledao onog naštampanog ludaka sa svečanim odelom i očima zakovanim u levo.
    "A sada gledaj levo!" nisam ni pogledao. Ako je poenta bila da mi ovaj bezopasni ludak dokaže, da je relativno šta je levo a šta je desno, ili da mi dokaže da ludaci imaju moć da se umnožavaju putem plakata kojima će me pratiti u stopu, osetio potrebu da prekinem tu njegovu ludačku predstavu. Krenuo sam niz hodnik, zaboravivši da se okrenem za 180 stepeni. Krenuo je i on za mnom. Šljapkao sam hodnikom slušajući kako nam se odjeci koraka prepliću u ludački eho. Pitao sam se da li ikamile u sahari čuju iste takve zvukove. Teške zvukove sabijene u uske, duge, blatnjave tunele obasjane fenjerima koji sagorevaju petrolej i peku oči. Da li kamilu peku oči? Da li kamila pušta suze kad je oči peku? Da li kamila ide da piša u haustor skriven od urbane građanske populacije, kad se napije u čast svojih novih papaka, ili kopita? Zamišljao sam veliku trogrbu kamilu kako me prati, beskrajnim glibavim hodnikom, oblepljenim plakatima koji su me streljali sa svih strana. Levo su bili zalepljeni desno naštampani... Desni su zalepili levo štampane... Štampani koraci su kamilama osmeh crtali po blatu... Blato je pogledima horizonte iscrtavalo... Usta su gutala horizonte... Omaleni ludak me je ščepao za kosu i isčupao moju glavu iz gliba...
    "Vidiš tamo... Tamo je kraj tunela, iza kojeg počinje još veće ludilo."

12:33, 21/2/2008 4komentara Link

Pošalji komentar

01:03, 21/2/2008 Poslao Specificna
Wau :-)

01:15, 21/2/2008 Poslao Lazy
Wau ce tek da nas sashije... Ups! :D

01:15, 21/2/2008 Poslao nemiri
ne čuju to kamile, one nemaju odjek, ni hodnike ni ništa, samo vazduh

12:49, 21/2/2008 Poslao Lazy
Nemiri, ja vas potpuno razumem. :D

{ Last Page } { Page 20 of 94 } { Next Page }

O meni

Zadnje napisano

Tramsparemcija
Bez Naslova
Kako je pochelo?
Pisma Vanzemljacima - Velika Voda
Kurvarluk

Kategorije

Prijatelji

biber
angel
poglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
drvo
zvezdana
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
Lloyd
margo
vojslav
Libellula
VukMaslacak
Azra
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
REKA
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
Ansia
inanna

Linkovi

Blog Hosting

Ovaj blog hostuje BlogOye