Miladin Žarić - Veliki Srbin

9/11/2007

Autoportret

Dolazio sam kući na prvo odsustvo iz vojske. Služio sam u Vranju onih loših godina po sve nas. Bus je stao na peron da ućari još koji dinar na relaciji BG - NS. Morao sam da pišam i preskočio sam onu rampu za ulazak na perone. Vojničke čizme su kliznule niz decembarsku poledicu pa sam pao na dupe. Umalo da mi popusti petlja usled bola u trtici. Znaš, organizam se u takvim situacijama usresredi na bol, pa popusti po šavu koji bi trebao baš tada da bude dobro zašiven... Stegnuo sam petlju opasačem, podigao se sa prljavog snega i protrčao kroz neke debile koji su mi se smejali, dole do klonjare. Smrdelo je na neoprane muške polne organe. Nismo se kupali u vojsci redovno, pa mi smrad nije smetao. Prostor za pišanje je bio pregrađen na dva velika dela. Svaki je bio natrpan pisoarima. Kada bi bio pun pišača, oni bi morali bukvalno da se drže pod ruki, ili za ćunu, da bi ta radnja bila izvodljiva. Ipak su se dva zidom odvojena dela razlikovala. Levi je pored pisoara na jednoj strani imao kabine za sranje, jebanje, pušenje, drkanje i slično, a desni je služio za pišanje i pranje prljavih ruku. Stajao sam na stepeništu analizirajući mesto za pišanje. Bio je jedan jedini tip u njemu. Pišao je u prvom pisoaru. Kada muškarac uleti u javni WC, on obično ode u najdalji deo da završi šta ima, da ne bi bio subjekat na tom prokletom mestu ljudima koji će naići da pišaju. Petlja je popuštala i uleteo sam u prostoriju gde je taj tip pišao bez razmišljanja. Nekako sam izdržao da odšepam do zadnjeg pisoara i pustio sve to da teče iz mene... Mislim, posle 300 kilometara stezanja, to kad pustiš da teče imaš osećaj da si doživeo onaj prvi orgazam.... ma znaš onaj orgazam kad si prerano krenuo da..... čuo sam i uzdahe dok sam puštao reku da teče..... zamislih se, ta to nisu uzdasi njezini, kojima je uzdisala smarajući se ispod mene neiskusnog, al' predanog, u mojim sećenjima, koje sam puštao niz pisoarske rupice da teku daleko, daleko... ovi uzdasi su.... oni su... Zakopčao sam vojničke maskirne pantalone M-93, stegao opasač... Okrenuo sam se... Znaš onaj tip o kojem sam ti pričao... Ma znaš koji, onaj što je punio prvi pisoar... Mahao je svojim "kopljem" koračajući prema meni u nekom delirijumu. Njegovo koplje se njihalo tamo-vamo poput pandurskog pendreka kojim su me 1991. prebijali ispred "Denija" u Novom... Ma zajebi to bre eno ga ide i maše svojom spravom, sad k'o da ga vidim bog te je.. Sećam se da sam razmislio samo čime da ga patosiram. Da je mahao nečim drugim, prosuo bih ga rukom. Ovako sam morao da ga šutnem u glavu. Legao je ispred mene, otrambašenih ruku.... Ali njegova zmija se i dalje migoljila. Hteo sam da se ispovraćam negde, ali setih se busa i želje za povratkom kući. Neki ljudi su ušli da se olakšaju i scena koju su videli ih je činila nervoznim. Izašao sam napolje, i krenuo ka rampi prema peronima. Neki tip u uniformi mi je tražio žeton. Rekao sam da kasnim na bus koji treba da me odveze kući. Rekao je da ga boli kurac za bus. Stajao sam neko vreme izgubljen. Vozač iz busa mi je svirnuo i pokazao da odem do izlaska iz stanice. Izašao sam iz stanice, skinuvši po navici beretku pre nego što sam ušao u bus koji me je sačekao. Beograd je lagano nestajao u mom pogledu, zamrljanom prljavim staklom, popišanog i isbljubanog vranjanskog autobusa. Nije mi se više pišalo.

Ne znam šta je to u nama ljudima što nas tera da se samopokazujemo na različite načine. Nekima spadnu farke, suknja ili maska sa lica. Nekima proradi životinjski instnkt željan krvi ili vrućeg sekreta. Ne bih da triperišem oko ljudske psihe. Pričaću o sebi. Kada baciš čoveka u memljivi podrum da truli bez slobode, on samo još više razvija osećaj i želju za slobodom. Kada baciš deo svojeg bića koje mora da voli u podrum, da gladuje i trune u samotinji, ono će pojesti podrum, upiti podrumsku memlu, polomiti debela vrata i izaći napolje da završi priču o tebi i o spoljašnjem svetu. Moju ličnost čine gomile individua. Ponekad se osećam kao peron na stanici. Koliko ima dobrih, toliko ima i loših ljudi u meni. Godišnje doba je pitanje sata ili minuta a ne kalendara. Manijak, vojnik ili žetondžija... To sam samo onda kad ja to hoću!

13:00, 9/11/2007 10komentara Link

Pošalji komentar

12:20, 9/11/2007 Poslao Nurlisoul
meni je ovo THE POST iliti PRIČA s svim svojim velikim, značajnim, važnim slovcima...(uh koliko riječi da izrazim ono što mislim- lijepo, dobro, užitak čitati, sve...a foka je kuglica na božićnom drvcu-sjajna..)...

12:21, 9/11/2007 Poslao nemiri
a ja neću :)

12:30, 9/11/2007 Poslao СРНА
Дај жетон
за две вожње
*************************
алал вера
идем да спавам
и размишљам
о овоме

12:39, 9/11/2007 Poslao Lazy
Nurlisoul, hvala što čitaš do kraja i hvala na lepim rečima. Malo sam ga previše zbrzao.
Nemiri, zato te i volem što si taka :))
Za Srnu je uvek vožnja besplatna :)

19:28, 9/11/2007 Poslao Lady
Ovo si tako dobro napisao razgolitivsi vesto sustinu
da si me zaista ostavilo bez teksta. Komentar je samo da bih iskazala svoje divljenje.

21:39, 9/11/2007 Poslao Jasmin
Čitava komplikacija a zamisli tek da si morao da skines gaće i čučneš... :)))))))))))))))))))

21:45, 9/11/2007 Poslao Jasmin
I da, zamalo da zaboravim, tek sam te od jutros otkrila i svidja mi se, čitala bih i u buduće i od pre nego ti bre mnogo sitna ta slova a ja starija žena, ne vidim dobro...

02:53, 10/11/2007 Poslao letac
you never walk alone ...:)
Lazy Lazy Lazy

08:22, 10/11/2007 Poslao Anoniman
Lady, nemoj da me fališ to rani tamnu stranu moje psihe! ne slušaj ga, fali nas, fali nas... :))
Jasmin, razmišljao sam jedared i o tom problemu iz ženske osobe, ali samo jednom :)) Tu osobu zovem Lili, onako iz milošte. Voli da je uvek uredna i obrijana, ali joj to teško polazi za brijačem pored svih nas. Inače ako koristiš mozilu ctrl i + uvećavaju slova na svim stranicama.
Letač, evo baš slušam nešto iz sličnog kvarta. Evo probaću da ga umontiram desno gore, pa klikni :))

08:25, 10/11/2007 Poslao Lazy
Viva!

{ Last Page } { Page 31 of 96 } { Next Page }

O meni

Zadnje napisano

Ostaci zidina srpske Atlantide pronađene u NS
"Ja Bih Voleo Da Letim"
Tramsparemcija
Bez Naslova
Kako je pochelo?

Kategorije

Prijatelji

biber
angel
poglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
zvezdana
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
vojslav
Libellula
VukMaslacak
Azra
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
Ansia
inanna
asterion
Sljivka

Linkovi

Blog Hosting

Ovaj blog hostuje BlogOye

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se