BlogOye!

"Znam ja da roman treba da bude fikcija. Otprilike 99 % svega što sam čitala bila je fikcija. Zaista malo sam čitala istinitih priča, biografija i autobiografija. Volim da kad čitam uđem u neki zamišljeni svet, da upoznam izmišljene likove i da izađem iz stvarnosti. No, bez obzira no to – mora, ali prosto mora, da bude uverljiv. Čak i najbljutavija romantična priča mora bar da izgleda kao da je mogla zaista da se dogodi. Likovi moraju da budu realistični i stvarni. Možda mogu da urade po koju neverovatnu stvar, ali ipak realno objašnjivu".

"U većini slučajeva sedi na klupi i propušta najbitnije trenutke utakmice. Uključuju ga u igru onda kad neko od glavnih igrača treba da ’dane dušom. Dočekuju ga mlakim aplauzima uglavnom saučestvujući u iscrpljenosti glavnog igrača. Služi da popuni brojno stanje i zlu ne trebalo. U izveštajima ga pomenu uglavnom kao broj. Onaj ko počne karijeru kao rezervni igrač uglavnom je tako i završi – rezervisan za rezervu".

„Da li je na Blogoyu ikada bilo organizovano okupljanje blogera!? Ovde sam poodavno, ali jedan poduži period vremena sam bio neaktivan, da ne kažem odsutan, tako da ne znam šta se sve u međuvremenu izdešavalo. Na "Mojblogu" smo imali nekoliko okupljanja i sa njih  imam samo lepe uspomene. "Blogoye" ima, ako se ne varam, daleko više "stanara" od mojblog.co.yu tako da verujem da bi ti susreti bili još posećeniji, uspešniju i zanimljiviji. Dakle, ima li ko neku ideju, predlog?"

"Ako ste na brzaka bacili pogled na priloženu fotku, verovatno prvo što Vam je palo na pamet, da je u pitanju screenshout PhotoShop-a. Greška! U pitanju je fenomenalan, besplatan program za obradu fotografija koji je odlična zamena za PhotoShop. Ne samo da je po izgledu klonirani PhotoShop nego i po svim ostalim funkcijama i alatima, čak su i prečice na tasturi identične. Moj prvi utisak je više nego fantastičan i preporučujem ga svima koji nemaju zahtevne dizajnerske potrebe".

"Prvo su u bombardovanju porušili stari Maršalat i onda kao kupili taj plac za jeftine pare od Šutanovca, njihovog drugara i onda nameravaju da podignu odvratno utvrđenje kao Fort Apache u njihovoj Americi i to će onda nazvati američka ambasada u Beogradu. Onda ćemo ići na Dedinje po pasoše i vize za Ameriku. Verovatno će dole na početku ulice već da nas legitimišu pa do gore možda još jedno dva tri puta. Biće i teže praviti demonstracije jer mora da se popneš gore".

"O3one raspisuje konkurs za umetničke projekte iz oblasti savremene umetnosti i dizajna, koji će se realizovati u 2009. godini, u prostoru O3one-a. Konkursni projekti treba da nose visok stepen inovativnosti i da doprinose unapređenju savremene umetničke scene". Maryjane prenosi još jedan konkurs: "Predmet  konkursa je izrada idejnog rešenja rekonstrukcije enterijera Šabačkog pozorišta".

"Kupila sam "Lovca na zmajeve" ne očekujući ništa spektakularno, još bestseler, po meni to nije preporuka, ali, ali, ali... Nije uzalud bila preko 100 nedelja prva na listi pomenutih, i to u USA, gde svakih 15 tak minuta iz štampe izađe nova knjiga. Ostanete bez teksta, glasa, a dobijete čitave svetove, dobijete dobrotu i istinu na dar. Dobićete ljubav, ogromne količine najrazličitije ljubavi i nećete moći a da se ne zapitate, zašto imamo toliko predrasuda o životu, toliko nepoverenja u njega samog? U same sebe, u obećanja drugih? Zašto najmanje volimo, ili bar najmanje pokazujemo da volimo one bez kojih ne bi bili ono što jesmo i koji nas čine boljim..."

"Prezentujući delove romančića na Netu dobijam određene savete od čitalaca. Jedan od njih savetuje mi da uspostavim saradnju sa nekim lokalnim filozofom ili književnikom-specijalistom i putem face-to-face debate pokušam da razrešim nedoumice koje imam, i koje se javljaju tokom pisanja romančića. Nisam nešto raspoložen ni za "face to face" druženja po beogradskim kafićima i sličnim mestima. Ništa pogubnije od kafanske atmosfere za istinski stvaralački čin".

"Cirkus ovdje ne gostuje. Imamo samo loše izvježban igrokaz sa jednim činom i 2 lutke popucalih šavova. Dekadentna sam u neumjerenostima. Potičem te na halucinacije, koje uspješno prisvajam pa te od njih odgovaram sve dok se ne stvori ovisnost. Imam poneku šutnju za svaku tvoju strepnju. I lavinu odgovora za sve tvoje neizgovorene objede. Znaš da sam neprocjenjiva i jeftina, koncizna i savršeno nedorečena. Lascivna sam. Prijestup za koji se ne odgovara. Nisam kažnjiva. Samo sam plod svih tvojih nagona. I u to sam te savršeno uvjerila".

"Moram priznati da sam tek skoro čuo za njih i to iz novina kad sam pročitao članak da su se njihovi članovi okupili na planini kod Bora, a onda sam malo istražio po netu. Osnovani su  1972. u SAD. Svake godine imaju godišnja okupljanja u prvoj nedelji jula i tada se mole, meditiraju ili se u tišini koncentrišu na Svetski Mir. Sad, sve to deluje simpatično, ali kad se neko šeta go, a da to nije nudistička plaža, prvo što se pomisli je da nije normalan ili da izražava neki protest jer želi da privuče pažnju, što su oni i učinili, pa su neki i dobili batine od ljutih seljaka jer su se šetali goli ispred manastira".

„Patnja je emotivna kategorija rezervisana za žene. Muškarci pate jedino kad im gubi omiljen tim i kad nema dovoljno piva. Al' dobro, valjda ne postoji druga reč koja bi opisala šta im se dešava. Ono što je vidljivo je da zadnjih godina naši mili muškarci nose neke strukurane košuljice (i u roze i u ljubičastoj boji), idu u solarijum, na manikir, pedikir, hodaju nekako kao da lebde a ja, hodajući iza njih, vrlo često nisam sigurna ko ide ispred mene. Mislim, osoba kog pola“.

„Ušće. Ipak ne bi trebalo dati da se to organizuje ovako. Ispod nivoa Dunava je. Ovako je moglo da se organizuje i u Pržogrnjcima. 1. Prašine ima na izvoz. 2. Cirkus. Vašar. 3. Kontrole kvalitete nema. 4. Izbor muzikanata je škart. Veoma loše. Veoma. Ocena jedva 2. Ocena je ovako dobra zbog novih piva i zbog vatrometa. Pivo sa ukusom maline je hit! Cena mu je malo visoka“.

„Plastika i delovi motora se razleteli na sve strane. To je tako puklo da je ova cura koja je sedela iza mene vrisnula od straha. Momak sa motora (koji je inače vozio bez kacige) je već na nogama i skakuće po ulici držeći se za koleno. Za to vreme Buzga pod punim gasom nastavi vožnju. Pogledah u skuteraša kome već pritrčaše neki ljudi i polako ih sve prođoh, a onda udarih po gasu da stignem onog buzdovana, svestan da iza sebe ostavljam komentare tipa: “Vidi džukelu taksističku, ni da stane da pomogne čoveku...” Vidim Buzgu daleko ispred sebe kako prolazi kroz crvena svetla i pokušava da se što pre udalji...“

„Kad sam već spomenuo fiću razmišljam brate da se žalim nekome za uskraćivanje slobode kretanja. Jova se nasmeši pošto je moj zbunjeni izraz lica sigurno bio jako komičan. “Jovo kako molim te od paradajza preko fiće stigosmo do kršenja ljudskih prava?“ Sad ti objasnim bratac, ja moram da prodam paradajz da bih uzo kintu ali paradajz moram da dopremim do pijace a to moram fićom. E tu se meni ograničava sloboda kretanja. Ja ne smem fićom na pijac. Fića ti je za našu saobraćajnu policiju kao crveno maramče za bika. Razvuče kez Jova a ja sam već umirao od smeha. Pa stvarno kad svi traže svoja prava imam li ja pravo da odem do pijace a da ne mora da me dribla policija“.

„Nikad me nisu voleli klinci jer sam uglavnom bila zastrašujuća i hladna i nikada se nisam glupirala i debilisala samo da bih zaradila njihovu pažnju, simpatije ili priliku da držim neku slatku bebu dok ista tako slatko bljuje po meni. Nikada me nisu volele prodavačice, konobarice i sva ta bagra muško-ženskog pola jer sam izvoljevala i otežavala im posao i nikad se nisam smeškala i pozdravljala ih, nikad se nisam trudila da pepeo upadne samo u pepeljaru ili da lažem da mi ne treba mnogo više leda ili šećera nego što sam dobila“.

„Pazi... nisam ti ja neki feminista, ili korektnije, feministkinja. I užasava me insistiranje na poženstvljavanju jezika, po svaku cenu. Kao da to garantuje poštovanje ičijih prava, pa i ženskih. Nonsens. Odbijam da se izjašnjavam kao psihološkinja, koje je, čuh, usvojeno, nisam sigurna koliko zvanično. Zvuči kao neki jevtin tinejdž časopis. Ima još nekoliko varijanti: psihologinja, psihologica, psihologuša... što dalje ideš, uvredljivije zvuči. Bar mom sluhu. “