5/5/2008
Poslednja bajka
*
...ušunjam se u tvoj jastuk
da ne znaš,
ušunjam se kao umor
od jurnjave po šumracima,
pokrivam te celu noć,
a pre no što se probudiš
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo ništa i ne znam...
*
m.antić
2/5/2008
ЈАСТУК
Некада је после буђења
довољан само поглед на речи
које саме од себе плету венце,
нежно поређаних мисли.
На крају пута, скривена багремима
шћућурила се кућица, а у њој
велики бели, штирком нашушурен
и босиљком намирисан "Јастук за двоје"
***
Ово је песма за твоја уста од вишања
И поглед црн.
Заволи ме
Кад јесен дува у пијане мехове.
Ја умем у свакој капији
Да направим јун.
И немам обичне среће
И немам обичне грехове.
Поделићу са тобом све болести
и здравља.
Заволи моју сенку
што се тетура низ мокри дан.
Сутра нас могу срести понори
или узглавља.
Свеједно: лепо је немати план.
Заволи траг мог осмеха на рубу чаше,
на цигарети,
и блатњав ход дуж улица
које сигурно некуда воде.
Чак и кад ти се чини
да их ми некуд водимо,
оне се смешкају благо
и некуда нас воде.
Бићемо тамо негде
можда сувише вољени,
потпуно неприметни,
или јавно проклети.
Буди уз мене кад одем.
М.Антић
24/4/2008
Romansa
Wendy de Kok
*
- Jesi l moje
Najmoje?
- Jesam tvoje
Najtvoje.
- Da ti sviram u ušima?
- Da mi kupiš dve firange
od cica.
Al' da budu na cvetiće.
- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendzera.
- Da me mrze sve komšije.
- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene.
- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendžer,
kroz taj pendžer pun cvetica,
da je život nešto naše,
najnaše.
- Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi "Zvezda".
- Jesi l moje?
Najmoje?
- Jesam tvoje.
Najtvoje.
*
M.Antić
23/4/2008
Tako mi nedostaješ
***
Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostaješ...
M.Antić
27/3/2008
Сенка
John Langley
*
Због cвегa што cмo нaјлепше xтели
xoћу уз мене нoћac дa кренеш.
Мa били cветoви црни, ил бели,
мa били путеви xлaдни, ил врели,
немoј дa жaлиш aкo cвенеш.
Xoћу дa држиш мoју руку,
дa cе не бoјиш ветрa и мрaкa,
уcпaвaнa и кaд кише туку,
једнaкo крxкa, једнaкo јaкa.
Xoћу уз мене дa cе cвијеш,
кoрaке мoје дa уxвaтиш,
пa ca мнoм бoл и cмеx дa пијеш
и дa не желиш дa cе врaтиш.
Дa ca мнoм иcпoд црнoг небa
прoнaђеш xлебa кoмaдић бели,
прoнaђеш cунцa кoмaдић врели,
прoнaђеш живoтa кoмaдић зрели.
Ил цркнеш, aкo црћи требa збoг
cвегa штo cмo нaјлепше xтели.
Мирослав Антић
***
26/3/2008
ЧАРОЛИЈА
Неком забрањују звезде.
Некоме крила.
И ласте.
Ја не забрањујем ништа.
Сме се све што се не сме.
Ал само једно те молим:
одлучи да не порастеш
ни мрву,
за инат свима,
до краја ове песме.
У тој песми живи
слободно,
лепо
и лудо.
Можеш да измишљаш...
Машташ...
Да хоћеш све наопако.
У њој и највеће чудо престаје да буде чудо
јер све што пожелиш,
кад зажмуриш,
остаће заувек тако.
Истури храбро и дивно пркосе детињасте
и лажи макар и себе.
Сме се све што се не сме.
И сме се више од свега!
Једино немој да растеш
за инат и теби и мени до краја ове песме.
И сваки пут кад те сломе,
па мораш нов сан да ствараш,
не сањај га у мраку.
Дотрчи ближе зори.
На прагу ове песме тако се лепо бори
и кад намигнеш само и осмехнеш се полако.
Изброј у себи до десет
и то у вечност претвори.
И све што жмурећи смислиш
остаће за увек тако.
***
Мирослав Антић
22/2/2008
Не ломите ми багрење
Верујем, цењени суде да добро познајеш људе,
ви барем имате посла јер ћуд је ћуд, а суд је суд..
Верујем, цењена главо, да си и учио право,
да сваком судиш поштено јер част је част, а власт је власт..
И све по закону, зато сам први,
не би било ове крви да је било све по закону!
Власт је власт,
и ја то поштујем, ту су параграфи, па заграби
нек исто је и ђаволу и ђакону,
па нек се зна!
Нек су ми газили њивом, мојом се сладили шљивом,
увек је лопова било јер ћук је ћук, и вук је вук..
Никада злотвора доста, суша ми уништи бостан,
и лед се проспе пред жетву, ал лед је лед, а ред је ред!
И прекардашило! Им'о сам багремову шуму
тамо доле према друму, па сам чекао.
Ред је ред!
Полако комшије! Не може само да се уђе,
да се руши туђе, лепо сам им рекао...
Не ломите ми багрење,
без њих ће ме ветрови одувати..
Пустите их, морају ми чувати
једну тајну златну као дукати...
Не ломите ми багрење, под њима сам је љубио,
босоногу и одбеглу од сна..
Људи смо, цењени суде, па нека буде шта буде..
Жао ми марама црних, ал плач је плач, а мач је мач..
Не питај шта би сад било кад би се поново збило,
не питај да ли се кајем, јер јед је јед, а ред је ред!
И све по закону, ту су параграфи па заграби
поштено и за веру и за неверу..
Ред је ред!
Све ја то поштујем јер више било би убица,
него птица које одлећу ка северу..
Не ломите ми багрење,
без њих ће ме ветрови одувати..
Пустите их, морају ми чувати
једну тајну златну као дукати..
Не ломите ми багрење, под њима сам је љубио..
О, зар морам да вам поновим?!
Оканите се њих, јер све ћу да вас поломим!
Ђорђе Балашевић
1/11/2007
JESEN
Dva dana i dve noći pada kiša. Sumorno.
Gledam kapi kako se slivaju niz okna.
Kao suze. Kao tuga da prožima...
Vrata se otvaraju i ulazi mi prijateljica.
Kažem kako mi je ova kiša već dosadila.
Umesto zdravo ona mi reče:
*
"Moj prijatelj udje u mokrom kaputu
I celu mi sobu zamirisa KIŠOM.
Ne reče ni zdravo.
Sede z a n e s e n
Izusti: J E S E N"
*
I u momentu ispunila je sobu vedrinom
i prekrasnim mirisom jesenje kiše.
Evo i cele pesme JESENJE JUTRO,
Dobriše Cesarića :
*
"Obukoh se.
Prozoru priđoh,
A napolju: jesen.
Moj prijatelj uđe u mokrom kaputu
I celu mi sobu zamirisa kišom.
Ne kaže ni: zdravo!
Sedne.
Zanesen
Izusti: "Jesen".
Ta reč je bila tako sveža
Ko narandža na grani
Nakon kiše."
20/10/2007
DA BIH TE VOLIO
Da bih te volio, sudbini
predao sam svoje srce.
Više se nećeš moći osloboditi
-više se neću moći osloboditi!-
od kobnosti te ljubavi!
Ne mislim na to, ne osjećaš to;
ja i ti smo već ti i ja,
kao more i kao nebo,
a nebo i more postoje
bez svoje volje.
Juan Ramón Jiménez
9/8/2007
CHILDREN'S STORY
Children's Story -Tom Waits
NASMEJANO SRCE
tvoj život je tvoj život.
ne daj da utone u bolesnu vlagu
pokornosti.
budi na oprezu.
uvek postoje izlazi.
negde ima svetla.
možda nema mnogo svetla, ali
bolje i to nego
mrak.
budi na oprezu.
bogovi će ti ponuditi
šanse.
spoznaj ih, ostvari ih.
ne možeš da pobediš smrt, ali
možeš pobediti smrt
u životu,
ponekad.
i što češće
to činiš
biće više svetla.
tvoj život je tvoj život.
znaj to dok ga
imaš.
ti si čudo.
bogovi čekaju da uživaju
u
tebi.
*
Bukovski
8/8/2007
PRATILAC
 Van Gogh
*
nisam sam.
ona je sad ovde.
ponekad mislim da je
nestala
a onda
doleće nazad
ujutro ili u
podne ili
noću.
ptica koju niko neće.
moja je.
moja ptica bola.
one ne peva.
ta ptica
što njiše se na grani.
Č.Bukovski
6/8/2007
REZIME
 Van Gogh
...
ipak, čudno, najbolje pamtim ponedeljke, kad
su svi drugi počinjali svoju nedelju,
zaglavljeni u industrijskom snu, industrije
koja će ih ispljunuti
kad ne budu više
potrebni.
mi smo već ispljunuli sebe, ne verujući ni u šta
od toga, presekli smo pretnju dosadnih
vladara, bili smo jako blizu
slobode, bili smo milioneri ponedeljka i
izgubimo.
sedeći u tesnim sobama
smejući se, pričajući, pijući,
oboje takvi:
gotovo savršeni, gotovo svesni toga
ali ne sasvim, to bi pokvarilo čitavu
stvar – gotovo luđi od onog koji nas je
stvorio –
radili smo to što smo
radili.
Č.Bukovski
4/8/2007
ZABAVI JE KRAJ
Miro
*
kad si potegao stolnjak sa
tanjirima punim hrane
i polupao prozore
popeo se ne glavu
kretenima
rekao istinu i užasne
reči
i najurio svu tu
bagru -
tada nastupa
veličanstveni trenutak:
sediš sam i
mirno sipaš sebi piće
svet je bolji bez njih.
samo su biljke i životinje
pravi drugari
pijem za njih i sa njima
one čekaju dok punim njihove
čaše.
*
Č.Bukovski
2/8/2007
ČOPOR
mad dogs jasper joff
psi su opet tu, skaču i
kidaju, uzmiču,kruže, zatim
ponovo napadaju.
ja sam mislio da je gotovo s tim,
mislio sam da su
zaboravili; ali samo ih je
više nego pre.
a ja sam stariji,
sada
ali psi
nikada ne stare
i kao uvek ne kidaju samo
meso već i
um i dušu
sada
su me opkolili u ovoj sobi.
oni nisu
lepi;oni su psi
iz pakla
i tebe će
naći
čak iako si možda jedan
od njih
sada.
Č.Bukovski
29/7/2007
Jutro Posle Noći Punog Meseca
Blink.
Probuđena.
5.55h.
Jutarnja poruka.
Usnivam ponovo sa njom...
*
Sedi.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te videti.
Ne, ne prekidaj me.
Ćuti.
Pusti me da ti kažem
ono što sam već trebala reći.
Kad trebaš doći, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasniš samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili možda strah
boli.
I zato ne smem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti još rekla
kako i koliko te volim.
Volim te telom, pokretima, pogledom, dodirima, rečima.
Volim te smehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.
Ne. Ne gledaj me zastrašeno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i površna
prava i zauvek...
Boli.
Kad dolazim, pitam se čekaš li me.
Bojim se da jednog dana više ne otvoriš vrata.
Bojim se praznog stubišta bez mirisa, bez zvuka,
svetla.
A nisam ti rekao:
najviše se bojim vremena koje ne čeka.
A ja kasnim.
Volim te.
I volim sve sto si ti.
Tvoje oči pitajuće.
Tvoj smešak opraštajući.
Tvoj korak ohrabrujući.
Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najčešća.
Bore na tvom licu i moje su.
I u tom trajanju ne znam da li sam učinio sve za tebe
ljubavi moja.
I.Tanodi
13/6/2007
BOSNA *
Sevdalinka
Šta god noćas da zapevam
vući ce na sevdalinku
usnuo sam čobanicu uplakanu u šljiviku
grom udari, planu seno
rasturi se stado njeno
zaplete se dim na uvojku
rece da se zove Bosna
čudno ime za devojku
Nekom Drina teče desno
nekom Drina lijevo teče
ma sve da teče u dubinu
na dve pole svet da seče
znam tajni gaz, moje lane
most se pruzi gde ja stanem
sve da vuku me konji vrani
nema meni jedne strane
dok si ti na drugoj strani
Osta ovaj stari kompas u grudima
a po polju nikli zabrani
crne senke što se gnezde u ljudima
nadleću me kao gavrani
Nekada sam putovao po mjesecu
kroz vilajet pun hajdučije
a sada me oči ljudske
plase više nego vučije
Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti
da l' će mi se radovati
ili glavu okrenuti
šta slagati, šta im ka'sti
svet ne možeš pesmom spas'ti
njine brige me i noćas brinu
dok se spremam na put kući
na put kući u tudjinu
Svetom smo se rasipali ko đerdani
nosili nas nebom ćilimi
da li su to stvarno bili bolji dani
ili smo to bolji bili mi
nekad smo se bratimili po pogledu
sluteći da isto sanjamo
i Bogu je prosto bilo
krstimo se ili klanjamo
Đ.Balašević
3/6/2007
ХАЉИНА
Нико не види на њој твоје руке
када пролазим улицом
Нико не види на њој твоје прсте
кад је вратим кући
Малено дугме је опет ушивено
и закопчани сви снови високо до врата
Ја ову хаљину нежно скидам
ја ову хаљину пажљиво облачим
Она за мене моћ мађије има
волела бих да твоје руке на њој
могу да покажем свима.
M.Aлечковић
2/6/2007
SREĆA
Vremena jednog dana nećemo imati više
da putujemo svetom, putnika dva sreće žedna.
Slapovi bele pene zaklokotaće tiše
i zakoračićemo u susret gustoj tami
i noć će doći sudnja za nas što nismo krivi
za nas koji smo sebi već presudili sami
jer smo ljubavi hteli, hteli mnogo više
nego što su je nama doneli naši dani....
M.Alečković
14/5/2007
Samo Nebo Zna
Ne Lomite Mi Bagrenje
Verujem cenjeni sude
Da dobro poznaješ ljude
Vi barem imate posla
Jer ćud je ćud, a sud je sud
Verujem cenjena glavo da si i učio pravo
Da svakom sudiš pošteno
Jer čast je čast, a vlast je vlast
I sve po zakonu, za to sam prvi
Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu
Vlast je vlast i ja to poštujem
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Nek' isto je i đavolu i đakonu
Pa nek' se zna
Nek' su mi gazili njivom
Mojom se sladili šljivom
Uvek je lopova bilo
Jer ćuk je ćuk i vuk je vuk
Nikada zlotvora dosta
Suša mi uništi bostan
I led se prospe pred žetvu
Al' led je led, a red je red
I prekardašilo
Im'o sam bagremovu šumu
Tamo dole prema drumu
Pa sam čekao, red je red
Polako komšije
Ne može samo da se uđe, da se ruši tudje
Lepo sam im rekao
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna
Ljudi smo cenjeni sude
Pa neka bude šta bude
Žao mi je marama crnih
Al' plac je plac, a mac je mac
Ne pitaj šta bi sad' bilo
Kad' bi se ponovo zbilo
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red
I sve po zakonu
Tu su paragrafi
Pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru
Red je red, sve ja to poštujem
Jer više bilo bi ubica nego ptica
Koje odleću ka severu
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih će me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi čuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve ću da vas polomim
Đ.Balašević
7/3/2007
DA BI BIO VELIK
Da bi bio velik, budi potpun: nek kod tebe
ništa nije prekomerno, okrnjeno.
Budi sav u svakoj stvari. Uloži čitavog sebe
u najmanje što činiš.
Tako u jezeru svakom ceo mesec
blista, jer živi u visini.
Na Pessoinom grobu reči iz poeme Ricarda Reisa
13/12/2006
KAPLJICE REČI
hoću da zaspim
dok mislim na tebe
hoću da samoću
pretvorim u vino
da pijem, pijan budem
da tako pijan govorim
tvoje ime
hoću da sanjam
hoću da te volim
dok sam budan...
3/12/2006
MOJE SRCE
Moje srce, ptica divljine ,
našlo je svoje nebo u tvojim očima.
One su kolevka jutra.
One su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo,
u njegovo bespuće.
Pusti me samo da delim njegove oblake,
da širim krila u sjaju njegovoga sunca.
Tagore
1/11/2006
PESMA U ČAST DAME I PO
Neki od kerova što spavaju noćas
mora da sanjaju o kostima
i ja pamtim tvoje kosti
u mesu
najbolje
u onoj tamnozelenoj haljini
i onim blistavim crnim cipelama s
visokom štiklom,
pošto si psovala kad piješ,
kosa ti je opadala a ti
htela da ekslodiraš od onog
što te mučilo:
od trulih uspomena na
trulu
prošlost, i
na kraju si
pobegla od njih
u smrt,
ostaviviši me sa
trulom sadašnjicom;
mrtva si već
28 godina
a ipak te bolje
pamtim
nego ma koju drugu;
bila si jedina
koja je shvatila
uzaludnost
našeg
života;
sve druge bile su samo
nezadovoljne
trivijalnim sitnicama
besmisleno se žderale
zbog
besmislica
Džejn, tebe je
ubilo to
što si previše znala.
dižem piće
za tvoje kosti
o kojima
ovaj ker
još uvek
sanja.
Bukovski
26/10/2006
JESENJI DAN
Raširio je svoja široka krila, ovaj raskošni
jesenji dan, prigrlio me, toplinom milovao,
bojama ukrasio, u zenicu iskru radosti
stavio, senku mi napravio i šuštanjem lišća
šaputao:
"Ukrašcu tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima. Bićes moj način odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe skidati. Na meni ćeš se raspasti. Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivacu te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće."
M.Antić
9/10/2006
ČUDO NAJKRAĆE TRAJE
znaš
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje nego
bilo šta
bilo je kao
nešto
što možemo da
podignemo
držimo
gledamo
i onda se smejemo
zbog toga
bili smo na
Mesecu
bili smo u
jebenom Mesecu
imali smo ga
bili smo u vtru
bili smo u
beskrajnom ponoru
nigde nema takvog
mesta
bilo je duboko
i
| 
