kurjak

SVAKO IMA NEKOG KOGA VIŠE NEMA

Ti si ta,
s' kojom sam upoznao raj,
i sedmo nebo a i dno,
i slučajno i namerno.
Zato znaj,
da niko od nas ne bira,
ko će da ga nervira,
u svom deliću svemira.
I nemoj mnogo da se brineš
što nismo blizu, nismo tim.
Sve će na svoje jednom doći
veruj mi, veruj mi.
Svako ima nekog koga više nema,
da mu u životu kao sunce sja.
Svako ima nekog koga više nema,
k'o što tebe imam i što nemam ja.
Ti si taj,
gost u mojim mislima,
kao soko visoko,
a kao sunce daleko.
Zato, znaj,
na mojom javi i mom snu
srebrne kiše padaju,
što me na tebe sećaju.
I nemoj mnogo da se brineš
što nismo blizu, nismo tim.
Sve će na svoje jednom doći
veruj mi, veruj mi.
Svako ima nekog koga više nema,
da mu u životu kao sunce sja.
Svako ima nekog koga više nema,
k'o što tebe imam i što nemam ja.

NEKO TE IMA

NEKO TE IMA   

 

Hteo bih negde da te vidim

Kao slucajno

U kom džepu ovaj grad

Te nocas sakrio,

Sada ne mogu da zaspim

Nešto se dogodilo

Poludeo sam sasvim

Od kad mislim na tebe,

Sve se izmenilo,

                                         

Kad sam s tobom kao da hodam po vrelom asfaltu

I taman kad se noge naviknu ti više nisi tu

Sada ne mogu da zaspim, nešto se dogodilo,

Poludeo sam sasvim, od kad mislim na tebe,

Sve se izmenilo,

 

Neko te ima noæas, neko te voli,

Neko te ima, to nisam ja,

                                          

Kad sam s tobom, kao da padam, a nikad ne-padnem

Gde te sakrio ovaj grad, ne mogu da te pronaðem

I ne mogu da zaspim, nešto se dogodilo,

Poludeo sam sasvim, od kad mislim na tebe,

Sve se izmenilo,

 

Neko te ima..

С`С`С`С

Срећна вам православна (СРПСКА) нова година.


Живи били!!!

КОСОВКА ДЕВОЈКА

КОСОВКА ДЕВОЈКА

Уранила Косовка девојка,
Уранила рано у недељу,
У недељу прије јарка сунца;
Засукала бијеле рукаве,
Засукала до белих лаката;
На плећима носи хлеба бела,
У рукама два кондира златна,
У једноме хлађане водице,
У другоме руменога вина;
Она иде на Косово равно,
Па се шеће по разбоју млада,
По разбоју честитога кнеза,
Те преврће по крви јунаке:
Ког јунака у животу нађе,
Умива га хлађаном водицом,
Причешћује вином црвенијем
И залаже хлебом бијелијем.
Намера је намерила била
На јунака Орловића Павла,
На кнежева млада барјактара:
И њега је нашла у животу,
Десна му је рука одсечена
И лијева нога до колена;
Вита су му ребра изломљена:
Виде му се џигерице беле;
Измиче га из те многе крвце,
Умива га хлађаном водицом,
Причешћује вином црвенијем
И залаже хлебом бијелијем.

Кад јунаку срце заиграло,
Проговара Орловићу Павле:
"Сестро драга, Косовко девојко,
Која ти је голема невоља
Те преврћеш по крви јунаке?
Кога тражиш по разбопју млада:
Или брата, или братучеда,
Ал' по греху стара родитеља?"

Проговара Косовка девојка:
"Драги брато, делијо незнана,
Ја од рода никога не тражим:
Нити брата, нити братучеда,
Ни по греху стара родитеља.
Мож ли знати, делијо незнана,
Кад кнез Лаза причешћива војску
Код прекрасне Самодреже цркве
- Три недеље тридест калуђера?
Сва се српска причестила војска,
Најпослије три војводе бојне:
Једно јесте Милошу војвода,
А друго је Косанчић Иване,
А треће је Топлица Милане;
Ја се онде десих на вратима,
Кад се шета војвода Милошу,
Красан јунак на овом свету,
Сабља му се по калдрми вуче,
Свилен калпак, оковано перје;
На јунаку коласта аздија,
око врата свилена марама;
Обазре се и погледа на ме,
С себе скиде коласту аздију,
С себе скиде, па је мени даде:
- "На девојко, коласту аздију,
По чему ћеш мене споменути,
По аздији по имену моме:
Ево т' идем погинути, душо,
У табору честитога кнеза;
Моли бога, драга душо моја,
Да ти с' здраво из табора вратим,
А и тебе добра срећа нађе,
Узећу те за Милана мога,
За Милана Богом побратима,
Кој' је мене Богом побратио,
Вишњим Богом и светим Јованом;
Ја ћу теби кум венчани бити."

За њим иде Косанчић Иване,
Красан јунак на овоме свету,
Сабља му се по калдрми вуче,
Свилен калпак, оковаљно перје;
На јунаку коласта аздија,
Око врата свилена марама,
На руци му бурма позлаћена;
Обазре се и погледа на ме,
С руке скиде бурму позлаћену,
С руке скиде па је мени даде:
- "На девојко, бурму позлаћену,
По чему ћеш мене споменути,
А по бурми по имену моме:
Ево т' идем погинути, душо,
У табору честитога кнеза;
моли Бога, моја душо драга,
Да ти с' здраво из табора вратим,
А и тебе добра срећа нађе,
Узећу те за Милана мога,
За Милана Богом побратима,
Кој' је мене Богом побратио,
Вишњим Богом и светим Јованом;
Ја ћу теби ручни девер бити."

За њим иде Топлица Милане,
Красан јунак на овоме свету,
Сабља му се по калдрми вуче,
Свилен калпак, оковано перје;
На јунаку коласта аздија
Око врата свилена марама,
На руци му копрена од злата;
Обазре се и погледа на ме,
С руке скиде копрену од злата,
С руке скиде, па је мени даде:
- "На девојко, копрену од злата,
По чему ћеш мене споменути,
По копрени по имену моме:
Ево т' идем погинути, душо,
У табору честитога кнеза;
Моли Бога, моја душо драга,
Да ти с' здраво из табора вратим,
Тебе, душо, добра срећа нађе,
Узећу те за верну љубовцу."

И одоше три војводе бојне:
Њих ја данас по разбоју тражим."

Ал' беседи Орловићу Павле:
"Сестро драга, Косовко девојко,
Видиш, душо, она копља бојна,
Понајвиша а и понајгушћа:
Онде ј' пала крвца од јунака,
Та доброме коњу до стремена,
До стремена и до узенђије,
А јунаку од свилена паса,
- Онде су ти сва три погинула!
Већ ти иди двору бијеломе,
На крвави скута и рукава."

Кад девојка саслушала речи,
Проли сузе низ бијело лице,
Она оде свом бијелу двору,
Кукајући из бијела грла:
"Јао, јадна, худе сам ти среће!
Да се, јадна, за зелен бор 'хватим,
И он би се зелен осушио!"

ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА

 

Вино пије Краљевићу Марко
Са старицом Јевросимом мајком,
А кад су се напојили вина,
Мајка Марку стаде бесједити:
"О мој синко, Краљевићу Марко,
Остани се, синко, четовања,
Јер зло доба донијети неће,
А старој се досадило мајци
Све перући крваве хаљине!
Већ ти узми рало и волове,
Пак ти ори брда и долине,
Те сиј, синко, шеницу бјелицу,
Те ти храни и мене и себе."
То је Марко послушао мајку:
Он узима рало и волове;
Ал' не оре брда и долине,
Већ он оре цареве друмове.

Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
"Море, Марко, не ори друмова!"
- "Море, Турци, не газ'те орања!"
"Море, Марко, не ори друмова!"
- "Море, Турци, не газ'те орања!"

А када се Марку досадило,
Диже Марко рало и волове,
Те он поби турке јањичаре;
Пак узима три товара блага,
Однесе их својој старој мајци:
"То сам тебе данас изорао!"

Pesma sa ...

СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА

Мили боже, чуда великога!
Кад се слеже на Косову војска,
У тој војсци девет Југовића,
И десети стар Јуже Богдане.
Бога моли Југовића мајка,
Да јој Бог да очи соколове
И бијела крила лабудова,
Да одлети над Косово равно,
И да види девет Југовића
И десетог стар-Југа Богдана.

Што молила, Бога домолила:
Бог јој дао очи соколове
И бијела крила лабудова;
Она лети над Косово равно,
Мртвих нађе девет Југовића
И десетог стар-Југ Богдана,
И више њих девет бојних копља,
На копљима девет соколова,
Око копља девет добрих коња,
А поред њих девет љутих лава.

Тад завришта девет добрих коња,
И залаја девет љутих лава,
А закликта девет соколова;
И ту мајка тврда срца била,
Да од срца сузе не пустила,
Већ узима девет добрих коња,
И узима девет љутих лава,
И узима девет соколова,
Пак се врати двору бијеломе.

Далеко је снахе угледале,
Мало ближе пред њу ишетале:
закукало девет удовица,
Заплакало девет сиротица,
Завриштало девет добрих коња,
Залајало девет љутих лава,
Закликтало девет соколова;
И ту мајка тврда срца била,
Да од срца сузе непустила.

Кад је било ноћи у поноћи,
Ал' завришта Дамјанов зеленко;
Пита мајка Дамјанове Љубе:
"Снахо моја, љубо Дамјанова,
Што нам вришти Дамјанов зеленко?
Ал' је гладан шенице бјелице,
Али жедан воде са Звечана?"
Проговара љуба Дамјанова:
Свекрвице, мајко Дамјанова,
Нит' је гладан шенице бјелице,
Нити жедан воде са Звечана,
Већ је њега Дамјан научио
Да по ноћу ситну зоб зобати,
Од поноћи на друм путовати:
Пак он жали свога господара
Што га није на себи донио!"
И ту мајка тврда срца била,
Да од срца сузе не пустила.

Кад ујутру данак освануо,
Али лете два врана гаврана,
Крвава им крила до рамена,
На кљунове б'јела пена тргла;
Они носе руку од јунака,
И на руци бурма позлаћена,
Бацају је у криоце мајци.

Узе руку Југовића мајка,
Окретала, превртала с њоме,
Па дозивље љубу Дамјанову:
"Снахо моја, љубо Дамјанова,
Би л' познала чија ј' ово рука?"
Проговара љуба Дамјанова:
"Свекрвице, мајко Дамјанова,
Ово ј' рука нашега Дамјана,
Јера бурму ја познајем, мајко,
Бурма са мном на венчању била."

Узе мајка руку Дамјанову,
Окретала, превртала с њоме,
Пак је руци тихо бесједила:
"Моја руко, зелена јабуко,
Гдје си расла, гдје л' си устргнута!
А расла си на криоцу моме,
Устргнута на Косову равном!"
Ал' ту мајка одољет' не могла,
Препуче јој срце од жалости
За својијех девет Југовића
И десетим стар-Југом Богданом.

КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА

КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА

Славу слави српски кнез Лазаре
У Крушевцу мјесту скровитоме.
Сву господу за софру сједао,
Сву господу и господичиће:
С десне стране старог Југ-Богдана,
И до њега девет Југовића;
А с лијеве Вука Бранковића,
И осталу сву господу редомЧ
У заставу војводу Милоша,
И до њега дв'је српске војводе:
Једно ми је Косанчић Иване,
А друго је Топлица Милане.

Цар узима златан пехар вина,
Па говори свој господи српској:
"Коме ћ' ову чашу наздравити?
Ако ћу је напит' по старјешству,
Напићу је Вуку Бранковићу;
Ако ћу је напит' по милости,
Напићу је мојим девет шура,
Девет шура, девет Југовића;
Ако ћу је напит' по љепоти,
Напићу је Косанчић-Ивану;
Ако ћу је напит' по висини,
Напићу је Топлици Милану;
Ако ћу је напит' по јунаштву,
Напићу је војводи Милошу.
- Та ником је другом напит' нећу,
Већ у здравље Милош-Обилића!
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!
Прва вјеро, потоња невјеро!
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,
И одбјећи турском цар-Мурату!
Здрав ми буди, и здравицу попој,
Вино попиј а на част ти пехар!"

Скочи Милош на ноге лагане,
Пак се клања до земљице црне:
"Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,
Хвала тебе на твојој здравици,
На здравици и на дару твоме:
Ал' не хвала на таквој бесједи!
Јер, тако ме вјера не убила!
Ја невјера никад био нисам,
Нит' сам био нити ћу кад бити,
Него сјутра мислим у Косову
За хришћанску вјеру погинути;
Невјера ти сједи уз кољено,
Испод скута пије хладно вино!

"- А проклети Вуче Бранковићу!
Сјутра јесте лијеп Видов данак,
Виђећемо у пољу Косову
Ко је вјера, ко ли је невјера!
А тако ми Бога великога,
Ја ћу отић' сјутра у Косово
И заклаћу турског цар-Мурата,
И стаћу му ногом под гр'оце;
Ако ли ми Бог и срећа даде,
Те се здраво у Крушевац вратим,
Ухватићу Вука Бранковића,
Везаћу га уз то бојно копље,
Као жена куђељ' уз преслицу,
Носићу га у поље Косово!"

HRISTOS SE RODI

Badnjeg jutra Badnjak seci
ko sto su nam stari preci
pa zapucaj iz pusaka rad dusmana
i turaka nek prodane vide glave kako SRBI bozic slave....
 

Bozic.....

Bozic je

 

Nisi bila budna kad sam stigao

sav ranjen od snova

sem tebe nista nisam imao

ti si bila moja stara i nova

 

pjevaju nocas divlji jablani

a moja dusa je od katrana

sad su mi neki dripci odani

a i ti nisi vise moja dragana... lose mi je

 

dan se ovdje sporo dovlaci

kao u zoru pijanac

ti se veceras drugom oblacis

ja sam stranac

 

mislim da nema vise razloga

sudba je moja uhoda

nikad mi nista nije donijela

al' mi je tebe odnijela

 

pjevaju nocas divlji gavrani

umjesto nasih svatova

sad su mi neli dripci odani

samo nema vise mojih starih drugova

 

bozic je, a kao da nije

kad sam bez tebe sve isto mi je

a bozic je, a kao da nije

kad sam bez tebe sve isto mi je

 

mislim da nema vise razloga

sudba je moja uhoda

nikad mi nista nije donijela

al' mi je tebe odnijela

 

pjevaju nocas bijeli jablani

a moja dusa je od katrana

sad su mi neki dripci odani

a i ti nisi vise moja dragana

 

a bozic je, a kao da nije

kad sam bez tebe sve isto mi je

a bozic je, a kao da nije

kad sam bez tebe sve isto mi je

E Moj Druze...........

  

E moj druže Beogradski

 

Lijepe cure beogradske, kako ste se ljubit znale,

Još se sijećam kose plave Novosadske moje male.

 

Zbog nje sam se ja vozio kraj Dunava i kraj Save,

Sto sam sela zavolio, o kako sam sretan bio.

 

E moj druže beogradski sve smo srpske pjesme znali,

Pjevali smo prije rata: "Zdravo Djevo kraljice hrvata".

 

E moj druže beogradski Slavonijom sela gore,

E moj druže beogradski ne može se ni na more.

 

E moj druže beogradski srest ćemo se pokraj Save,

Ti me nećeš prepoznati pa ćeš na me zapucati.

 

Pustit ću ti metak prvi, vi budite uvijek prvi,

Drugi ću ti oprostiti, treći će me promašiti.

 

A ja neću nisaniti i Bogu ću se moliti

Da te mogu promašiti ali ću te pogoditi.

 

Ja ću tebe oplakati, oči ću ti zaklopiti.

Joj kako sam tužan bio, ja sam druga izgubio.

         

Zivotni SAN!!!

Ja cijeli zivot sanjam
kako odlazim uz rijeku
starim parobrodom
koji vozi sol

I da nosim jednu davnu
nikad prezaljenu ljubav
tanku, dugacku cigaru
par mamuza od zlata
da sam Sejn

Zivot uz granicu je opasan i tvrd
jer moje ime ovdje
od sad znaci pravda
ja cujem pricu kako
za mnom sada jase smrt
dok jasem crven
pored vatri na rubu grada
to je Sejn

Ja cijeli zivot sanjam
kako odlazim uz rijeku
starim parobrodom
koji vozi skitnice na zapad

Dok zivim zivot koji nisam birao sam
o suhom vjetru s juga moja dusa sanja
ja cujem buku stada
vidim u daljini grad
a tanka slika jave postaje sve tanja

Ja znam da zivot na granici
je opasan i tvrd
al' moje ime ovdje
od sad znaci pravda

Na mome sivom konju
sada za mnom jase smrt
vodi me tamo
gdje me moja davna draga vec ceka

Izadji i bori se
u ovom gradu nema mjesta
za jednog od nas
izadji i bori se, ulica je prazna
ali s prozora motre na nas
izadji i bori se, uzecu ti zivot
ako ostanes uzimam ti cast, Sejn

Sta znaci biti ČOVEK

Ricard Kipling 1865.-1930.
 

Sta znaci biti ČOVEK

 

AKO...

 

Ako možes da sačuvaš svoju glavu kada svi oko tebe

Gube svoje i okrivljuju te za to,

Ako možeš da veruješ sebi kada svi u tebe sumnjaju,

I čak pridodaješ njihovim sumnjama,

Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje,

Ako si prevaren – da ne lažeš,

Ili ako si omrznut – da ne mrziš,

A pored toga da ne izgledaš predobar ili premudar,

Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom,

Ako možeš da razmišljaš, a da ti maštanje

Ne bude cilj,

Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom

I da smatraš te dve varalice kao da su potpuno

Iste,

Ako možeš da podneseš kada čuješ da su istinu, koju si rekao

Izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale,

Ili da posmatraš propast onoga cemu si posvetio ceo život,

I da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaraš,

Ako možeš da staviš na gomilu sve što imaš

I da ga baciš na kocku,

Izgubiš i opet pocneš ispocetka

I nikada ne izustiš rec o tvom svom gubitku,

Ako možeš da prisiliš svoje srce i nerve i tetive;

Da te služe dugo i ako ih nemaš,

I tako izdržiš kada nema nicega u tebi

Sem volje koja ti dovikuje: »istraj»

Ako možeš da razgovaraš sa najvećim, i da sačuvaš svoje

Dostojanstvo,

Ili da šetaš s'kraljevima, a da ne izgubiš razumevanje

Za obicne ljude.

Ako ni neprijatelji, ni prijatelji ne mogu da te uvrede,

Ako te svi cene, ali ne suviše,

Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravan minut

Sadržajem koji traje šezdeset sekundi

TVOJA JE ZEMLJA I SVE ЉTO JE NA NJOJ,

I IZNAD SVEGA BICEŠ ČOVEK, SINE MOJ.

Odanost Postovanje i Ljubav !!!!!!

Česte knjige idu za knjigama,
Od koga li, kome li dolaze?
Od Memeda od cara Turskoga,
A dolaze do Stalaća grada,
Do Prijezde vojvode Stalaćka:
"O Prijezda, vojvodo Stalaćka!
"Pošlji meni do tri dobra tvoja:
"Prvo dobro sablju navaliju,
"Koja seče drvlje i kamenje,
"Drvo, kamen i studeno gvožđe;
"Drugo dobro ždrala konja tvoga,
"Koji konjic može preletiti
"Zasobice i po dva bedena,
"Treće dobro tvoju ljubu vernu."
Gledi knjigu vojvoda Prijezda,
Onu gledi, drugu sitnu piše:
"Car:Memede, Turski gospodaru!
"Kupi vojske, koliko ti drago,
"Pod Stalaća, kad je tebi drago,
"Udri Stalać, kako ti je drago,
"Ja ti dobra ne dam ni  jednoga;
"Ja sam sablju za sebe kovao,
"A ždrala sam za sebe ranio,
"A ljubu sam za sebe doveo;
"Pa ti ne dam dobra ni jednoga."
Diže vojsku Turski car Memede,
Diže vojsku, ode pod Stalaća,
Bio Stalać. tri godine dana,
Nit' mu odbi drva ni kamena,
Nit' ga kako može osvojiti,
Ni pak kako može ostaviti.
Jedno jutro u oči nedelje
Popela se Prijezdina ljuba
Na bedena malena Stalaća,
Pa s bedena u Moravu gledi,
Al' Morava mutna ispod grada,
Pa besedi Prijezdina ljuba:
"O Prijezda, dragi gospodaru!
"Ja se bojim, dragi gospodaru,
"Nas će Turci lagumom dignuti."
Al' besedi vojvoda Prijezda:
"Muči ljubo, mukom se zamukla!
"Gdi će biti lagum pod Moravom?
Po gem došla ta nedelja prva
I gospoda otišla u crkvu
I Božju su službu ostajali;
Kad gospoda izišla iz crkve,
Tad' besedi vojvoda Prijezda:
"O vojvode, moja desna krila!
"Krila moja, s vama ću letiti,
"Da ručamo, da se napijemo,
"Da na gradu vrata otvorimo,
"Da na Turke juriš učinimo,
"Pa što nama bog i sreća dade."
Pa Prijezda ljubu dozivaše:
"Idi, ljubo, u pivnice donje,
"Te donesi vina i rakije."
Uze Jela dva kondira zlatna,
Pa otide u pivnice donje.
Kad gospođa pred pivnicu došla,
Al' pivnica puna janičara,
Papučama piju vino ladno
A u zdravlje Jelice gospođe,
S pokoj[53] duše Prijezde vojvode
Kad to vidi Jelica gospođa,
Ta kondirom o kamen udari,
Pa potrča u gospodske dvore:
"Zlo ti vino, dragi gospodaru!
"Zlo ti vino, a gora rakija!
"Pivnica ti puna janičara,
"Papučama piju vino ladno,
"A za moje zdravlje namenjuju,
"A tebeka živa saranjuju,
"Saranjuju, za dušu ti piju."
Onda skoči vojvoda Prijezda,
Te na gradu otvori kapiju,
Pa na Turke juriš učiniše,
Te se biše i sekoše s Turci
Dok pogibe šezdeset vojvoda,
Nji šezdeset, iljade Turaka;
Tad' se vrati vojvoda Prijezda,
Pa za sobom zatvori kapiju,
Pa potrže sablju navaliju,
Ždralu konju odsiječe glavu:
"Jao ždrale, moje dobro drago!
"Ta neka te Turski car ne jaše!"
Prebi britku sablju navaliju.
"Navalija, moja desna ruko!
"Ta neka te Turski car ne paše!"
Pa otide gospođi u dvore,
Pa gospođu privati za ruku:
"O Jelice, gospođo razumna!
"Ili voliš sa mnom poginuti,
"Il" Turčinu biti ljuba verna?"
Suze roni Jelica gospođa:
"Volim s tobom časno poginuti,
"Neg' ljubiti na sramotu Turke;
"Ne ću svoju vjeru izgubiti
"I časnoga krsta pogaziti."
Uzeše se oboje za ruke,
Pa odoše na beden Stalaća,
Pa besedi Jelica gospođa:
"O Prijezda, dragi gospodaru!
"Morava nas voda odranila,
"Nek Morava voda i sarani!"
Pa skočiše u vodu Moravu.
Car je Memed Stalać osvojio,
Ne osvoji dobra ni jednoga.
Ljuto kune Turski car Memede:
"Grad-Stalaću, da te Bog ubije!
"Doveo sam tri iljade vojske,
"A ne vodim, nego pet stotina."

Prijatan pogled ...... :-))))

dobro jutro

Copyright: BlogOye!