.. posmatram te u senkama svetlosti...pokusavam nadzreti obrise tvojih ociju i iz njih pokupiti delice svoje duse koju si zarobio...zelim cuti zajedljiv smeh koji bi mi naterao suze na oci..hajde, ti znas kako zvuci taj smeh vrlo dobro!! Nasmej se...zavristi....pokusaj da podignes glas..da opsujes... ma lako to tebi ide, vec si se izvestio u tim stvarima!! Zasto se sad pravis lud i fin? Kad i sam znas da zelis da me povredis..zarad svoje srece..svog licnog zadovoljstva...iz sujete koju sam,nekada davno, zgazila.

Eto, dragi moj...proslo je vremena...svako od nas je iz proslosti poneo ono sto mu najvise odgovara..a neke istine precutno zatvorio u hodnike vremena. Ne krivim ja tebe ni za sta, ti si samo ljudsko bice.. a svi mi gresimo...pogresno si me procenio. Mislio si da cu tek tako ostati slomljena, sama,napustena.. nikakva..ali nisam. Srecom ili nesrecom...

par vekova kasnije....

od naseg poslednjeg dodira...ponovo sam svoja. Radim stvari koje volim...slikam, pisem... pevam... upoznajem druge maske poput tvojih...ponekad te prepoznam..ali zatvorim oci...ma sve je isto, da te ne lazem...i sa tobom i bez tebe...