Spokojno sam prolazila tragovima prošlosti, u nadi da ću uhvatiti poslednju nit. Uzaludno sam sa prozora tramvaja koji je lutao okretala glavu unazad,uzalud sam trošila poglede na nebitne,hladne tvrdjave Beograda..

Kada bi me neko,meni nepoznat, upitao zbog čega se moje bore mršte,ćutala bih...Ja nemam ništa sa tim.

I hodala sam tako,tim poznatim mokrim ulicama,saginjala glavu kada bih srela poznato lice,sakrivala se iza drvoreda topola i smejala se svojoj nestašnosti....