Da li je moguce da se osecanja promene u trenu? Od jednog prolecnog pogleda, i uzavrelog osmeha? Dok hodash ulicom i vidish nekog ....nekog koga bi zelela upoznati,sa kim bi zelela prichati...koga bi znala slushati.I taj neko prodje pored tebe,tako blizu..najezhizh se...osetish samo oblak snaznog parfema koji caruje u tvom chulu njuha narednih 100 godina. A vizija prodje,okrene ledja i nestane..Ko zna..zauvek? Mali je ovo svet za zauvek...malo je ovo vremena za zauvek. Ne verujem u zauvek...

I tako milion iskrica proleti ochima,a srce preskache otkucaje.Dlanovi postanu neopisivo vlazni..I okrenesh se (nek' ide zivot)...i jedino shto vidish je magla nestajanja..vizije. I nastavish dalje.Tamo gde si se isprva uputio.Ka uobichajenosti..ka svom ustaljenom zivotu...

U ishchekivanju susreta..ponovnog...sudbinskog.....