Roman čitam koristeći sopstvene ključeve, a ne one koje mi sugeriše A. Mančić u svom pogovoru. Ona se služi citatima Rob-Grijea: te ovo je izjavio u nekom razgovoru, te ovo je napisao...  Kritika kaže to i to o njegovim romanima... Ključ za čitanje romana Rob-Grijea mogli bi biti i filmovi koje je snimio...
    Ona stalno ponavlja reč "igra": "deo igre", "igra neobičnu ulogu", "igra odraza"... Zašto toliko voli tu reč? Kako to da je nije ostavila u svom detinjstvu?!

Još uvek sam u Prologu. Nikako iz njega da iskoračim. A možda ga i ne treba napuštati? Možda postoje čitaoci kojima je gornja granica prolog, i da sam ja jedan od njih? Možda se takvi čitaoci zovu prološki čitaoci?
    - Da se predstavim: ja sam Prološki čitalac.
    - Zaista ne znam, nemam ideju, šta bi to trebalo da znači?! Do sada nisam upoznao nijednog Prološkog Čitaoca.
    - To znači da sam jedan od onih čitalaca koji čitaju samo prolog u određenom književnom delu. Onda knjigu odložim, vratim u biblioteku iz koje sam je pozajmio... Uzmem sledeću...
    - O tome se radi! Zanimljivo. Drago mi je da sam Vas upoznao!

KRAGUJEVAC - Na internetu se pojavio nulti broj "Časopisa": časopisa za književnost, umetnost i kulturu.
"Časopis" izdaje Književna grupa kragujevačka, a nulti broj donosi tekstove:
Aleksandra Šaranca, Tomasa Marka Blata, Rišarda Hlopeka, Jelice Kiso, Nataše Simeunović, Bistre Ilin-Šećerovski, Aleksandra Novakovića i Gorana Karanovića. Časopis se nalazi na internet adresi: www.kgk.org.yu/Casopis.htm.

Već neko vreme, pri ruci mi je roman Alena Rob-Grijea "Repriza". Knjiga danima već počiva na stolici pored mog kreveta... Nije napadna (mada ima crvene korice): mirno tu počiva, i čeka da li ću je, jednoga dana, pročitati ili je nikada neću pročitati.
To je moje pravo: i da pročitam i da ne pročitam roman . I to pravo niko ne može da mi uskrati! Ne nisam knjigu  kupio, niti pozajmio iz biblioteke: moj drug, pisac D. Stojić mi je ustupio, na neko vreme. Čak je i tekst na YellowCabu iz njegovog pera. On piše kritiku/prikaze za taj časopis (ili šta je već).
Pošto sam ja, u međuvremenu, postao net-man ili Webman, lakše mi da na Net-u pogledam šta ima o tom romanu i o tom piscu, nego da Radovu knjigu uzmeme u ruke... Roman se pojavio 2004. godine... Rob-Grije je bio na Beogradskom sajmu knjiga... Februara ove godine je ui preminuo u osamdeset i šestoj godini života (više na MONDU).
Kada sam se nedavno sreo sa g-dinom D. Stojićem rekao sam mu da je Alen Rob-Grije preminuo. On to nije znao, ta vest se nije dokotrljala do njega, mimoišla ga je... Eto, kada se sledeci put budem cuo sa njim telefonom mogu mu tu vest preneti sa vise detalja: umro februara 2008.g. u 86. godini zivota zbog problema sa srcem...
Hajde sada malo citata (to je legitiman postupak na NET-u): "A. Rob-Grije je bio jedan od vodećih teoretičara i autora "novog romana" - književnog pokreta koji je 1950-ih godina okupljao pisce koji odbacuju linearno pisanje."
Citat No. 2: "Autor romana "Repriza", snimio je desetak filmova i predavao je na univerzitetima u Njujorku i Vašingtonu, a široj srpskoj publici poznat je od 2004. godine, kada je bio gost Beogradskog sajma knjiga, na kome je predstavio roman "Repriza"."
I tako... još sam u dilemi da li da procitam "Reprizu" ili ne?! Alen Rob-Grije bi me potpuno razumeo. On je od onih koji sve znaju, razumeju...