♫ Пётр Ильич Чайкoвский

Koncert br.1 za klavir u b-molu 

***
- Balet Krcko Oraščić -

Marš olovnih vojnika
Igra šećerne vile
Valcer cveća
Ples frula

***
Tema iz fantazije Romeo i Julija
Balet Labudovo jezero
Balet Uspavana lepotica
Simfonija br. 6, op. 74, Patetična

Bio je autor 11 opera, tri baleta, 6 simfonija, brojnih koncerata, orkestarskih, kamernih i horskih dela, velikog koprusa umetničkih pesama i jedne liturgije.

Muzički talenat Čajkovskog došao je do izražaja još u detinjstvu, kojeg je proveo u malom gradu na uralskim planinama, gde je njegov otac upravljao rudnikom. Od svoje 12 pa do 19 godine proveo je u internatu kao učenik Pravne škole, uzimajući istovremeno časove muzike. Brojna sećanja opisuju ovu školu kao klijalište homoerotizma, gde je anđeoska lepota mladom Pjotra donela mnoge obožavatelje.

Nakon mature dobio je posao u Ministarstvu pravde i nekoliko sledećih godina živeo je gradskim životom, krećući se uglavnom u gej krugovima.

Veoma dugo je spoznaja o homoseksualnosti Čajkovskog bila potiskivana, prvo od strane ruskih muzičkih pravovernika koji su to smatrali za 'kobnu manu', a kasnije od strane Sovjeta koji nisu mogli da trpe homoseksualnost kulturnog heroja. Tek se u skorije vreme pojavljuje veliki broj dokaza koji van svake sumnje svedoče o kompozitorovoj homoseksualnosti i o napetostima koje ona prouzrokovala u životu umetnika, pod stegama ruskog društva 19. veka.

U 23 godini dao je otkaz u Ministarstvu pravde i upisao se kao redovan student teorije i kompozicije na Petrogradskom konzervatorijumu. Zbog školovanje na ovom konzervatorijumu njegova muzika je bila kasnije karakterisana pakosnim komentarima kao neuatentično ruska, nasuprot muzici njegovih, navodno saumoukih, savremenika poput Musorgskog i Borodina.

Nakon što je završio Labudovo jezero, pre nego što je započeo sa komponovanjem Evgenija Onjegina, otvoreno mu je skrenuta pažnja na glasine o njegovom privatnom životu. Ovo ga je navelo na loše savetovanu ženidbu sa neuravnoteženom Antoninom Miliukovom. Brak se uskoro završio nervnim slomom.

Žena koja je imala daleko veći uticaj na život Čajkovskog je bogata udovica, Nadežda fon Mek, sa kojom je razmenio 1200 pisama u periodu između 1877 i 1890. Na njeno insistitanje nikad se nisu sastali; sasvim slučajno su se susreli dva puta ali nisu razmenili ni reči. Pored finansijske podrške u vidu 6 000 ruskih rubalja godišnje koju mu je pružala, bila je veliki ljubitelj njegove muzike i bila je zainteresovana za njegovu muzičku karijeru. Međutim, iznenada je prekinula njihov odnos nakon 14 godina, navodeći bankrot kao razlog.

Kompozitor je imao homoseksualne veze sa, među ostalim, njegovim školskim drugom Ivanom Klimenkom, sobarom Aleksejem Sofronovim i violinistom Josifom Kotekom. Njegova najveća ljubav je bio njegov gej nećak Vladimir - Bob Davidov, kome je posvećena VI simfonija. Prema usmenom predanju ruskih homoseksualaca, ova simfonija oslikava potragu za homoseksualnom ljubavlju. Neke od njegovih umetničkih kompozicija poput "Tako brzo zaboravljen" i "Užasan momenat", op. 28, no. 6, čine muzičku podlogu za rodno neutralne tekstove koji može biti lako da se odnose na istopolnu ljubav.

Postoje dve pretpostavke o smrti Čajkovskog. Jedna je da je umro od posledica kolere, a druga da je izvršio samoubistvo.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->