...se pre neko vece povede prica o Novoj godini. Ne bi mi verovatno jos o tome al'...kad se setim doceka ove, sto tutnji, ma, muka me spopadne. Smorili se nacisto, jedva cekali da pobegnemo, a sto je najgore, sve je krenulo da ne moze biti bolje. Zurka jos u autu, stizemo kod druga ispred zgrade sve sa punim casama u rukama, malo klope, jos malo pica, dizemo komsiluk na noge(uvek bili napasti), neki nam se pridruzuju, pada ubedjivanje ko ce s kim, ipak, svi odosmo svako na svoju stranu, mislim na komsiluk i nas. Sedamo u dva taxi-ja i krecemo ka obecanom nam provodu, specijalno odabranom mestu i to nikako slucajno, navodno tamo ne moze da zakaze. Udjosmo, docekuju nas vec neke znane face, pozdravljanje, ljubljenje, upoznavanje....vatra pucketa u kaminu, ugodna muzikica( za pocetak), vrbujemo odmah konobara(ispostavilo se jedinog normalnog lika), i nastavljamo, u nasem fazonu. Ona1 odmah pravi "gresku", to i lici na nju, pokusava da podstakne vatru, a i dj joj bas nije po ukusu. Zalepila se za sank, ne odstupa, ali i oni uporni. Sva ubedjivanja padaju u vodu. On kroz smeh prevrce ocima i pokusava da je domami za sto. Ne vredi, svi(mi) ustaju, sta je tu je, udri brigu na veselje. A dalje.....e to cu da zaboravim. Zato tamo nikad vise. Obecala sebi, a i njih jos nekoliko. I tako...popismo vino, a prici nikad kraja. E, kad bi to zavisilo samo od mene, lako bi smo. Al' oni svi rade u nekim Ubi Boze firmama, i uvek se ceka zadnji dan. A bilo je dobro sesti u voz, osvanuti u Podgorici, pa autobusom u Kotor..........